SRĐ

— 792 —

Jago. Prostite mi, dobri vojevodo: Nek mi dužnost moja djela veže, Ali ipak n'jesam ondje vezan, Gdje su i svi robovi slobodni. Misli izut? Danu, pa recimo, Da su krive jali potištene Pokle gdje bi tu polaču našo, U koju se katkad štogod gadno Ušu]alo nije? Je li koga, Te imade tako čisto srce, Da mu koji habavi začetak Sud ne kroji i ne vodi pravdu I ne sjedi u sudijskom zboru Zakonito v'jećajući mišju? 1 ) Otelo. Ti se rotiš na prijana, Jago, Ako c'jeniš da mu krivo cine, A od nega tvoje misli tajiš. Jago. Ja Vas moju — i ako se, možda, U svom nm'jenu varam; jer, priznajem, Moje ćudi to je Juta rana, Da sve preži na zlo i da cesto Utvara se sumničenem svojim Sve što gr'jeha, to u zbi]i nema Ja Vas dakle шоЈи, da ni malo") Ne uzmete u obzir čoeka, Te ovako nepotpuno shvata, I da sebi ne gradite muka Od tog sprslog i klimavog mn'jena. Za A"aš pokoj i za Vaše dobro, Za moj obraz, čoeštvo i oprez Moje misli da saznate nije. 3 )

') Talijanac jo ovaj Jagov govor vrlo slobođno preveo. Među nim i Slegelom nije dakle o kakvom upoređenu zbora. — Nijemeu se dvoje može zamjeriti: 1) Izostavio je jednu od triju sinonimnijeh fraza („vodit pravdu"); 2). ivith medilations latcjul (sa mislima zakonito) on prevodi: mit reclitgema'sser Forschung, što nije samo leksikalno netaeno, već cijenim da kvari i smisao. ®) „Ја Vas molu" — Nijemae nema, Talijanac ima. To je do raznoga teksta. 3 ) Ruskoni je ova tri posledria stiha okniio, izostavivši šest riječl!