SRĐ

— 1111 -

слије тога — има већ шест мјесеци — није ни покушавао да ради, јер заната није имао, а покушај да надничи не испаде за руком. Сва му се зарада састојала у томе, што би му ко дао, кад га послуша, и то је трошио на духан. Јадна Лена и мајка јој морале су да својом зарадом хране оца и шестеро дјеце, све једно другом до уха. Радила је од јутра до мрака, али са слабом користи — једва је могла да кућу брашном и најпречим потребама подмири, јер се врло слабо плаћало, ма да је могла да заради фабрици на дан десет пута више, него ли јој се плаћало. И то није ништа ометало управу фабрике, да је плаћа само осамдесет новчића дневно, када ради. Том жалосном плаћом једва је могла да се исхрани у оноликој породици. Рћаво се носила; једне димије од чита носила је по читаву годину. Али је ипак била доста претила („сами је Бог кријепи" — говориле су жене), лица испуњена руменилом и вазда живахна. Но ето — напор у раду мало по мало испуњаваше њено лице бљедилом, те прије мјесец дана бијаше само мало знака од бившег живота ватренога дјевојчета, за којом су момци радо пристајали и хвалили њену пријатност и пјевање. Она љепота и бујност дјевојачка, црне сјајне очи с тужним погледом, бијело и румено лице с примамљивим младежем на лијевом образу, витки стас њен — све је то сада само рушевина, сјенка, које ће у скоро нестати са лица земље. Прољетос је почела кашљати. Сушила се нагло, скоро свакога часа, као да се она крв, она снага точила у бездан. Али је ипак ишла у рад, ма да је мање зараћивала, јер је одмах претурише на посао мање зараде, пошто није могла да савлаћује прећашње слагање цигарета за госпоће, за које се тражила окретност у раду. Прије мјесец дана отпустише је као неспособну. — Тата, не дају ми више радити — рече оцу кроз плач, кад је отпуштена дошла из фабрике. Отац, сијед и изнемогао човјек, засјалих очију загрли своју кћер, устављајући сузе: — Па нека су. Док мало оздравиш, па ћемо се опет молити. Она уздахну, јер је знала, да је то само очева утјеха, али се ипак храбрила да ће оздравити, док само престане прелазити пут од фабрике кући — читаво пб сата — јер јој је то врло отешчало.