SRĐ

— 345 —

НА ОЧЕВОМ ОГЊИШТУ*). — Из новела Едмопда Де Амићпса Њеколико сам се пута за мојијех млађијех дана накањивао, да отидем у Калмерт и обиђем кућу, у којој сам се родио и провео најљепше дневи свога живота, па вазда, кад би ме та замисао обузела и већ се стао да спремам, све од једном у најљепше одустани .... Залуду, не имаћах срца, да се кренем на тај пут! Нек' вели ко што хоће, ал' вјере ми, није ми ни било лако, јер у томе граду не бијаше већ ни паметара од многобројне ми очине породице, у њему ме првом у свом вијеку чудо задеси: умрије ми ту мој добри отац, па све зебох од страха хоћу ли моћи да поднесем, кад видим то моје негдашње пребивалиште, а да не свиснем од туге. Скањивајући се тако од године до године, протекоше у тој мојој двоумици равно њих двадесет, то, да те нико не вара, цвијет моје младости. Једно јутро — бијаше на памет негдје по Божићу — чешљајући се спрам огледалу, опазих ненадно, да ми је коса стала цвијетати на махове. А, ту смо помисллих — није дакле већ чекања ни одмака, него да се одмах и та брига збрине, па што било да било! Спремих се и тај божји час кренух . . . Након толико година! — мишљах сам собом, возећи се жељезницом. Хеј, чудно ли сам се у свему и по свему измијенио! . . та нико ме не ће ни познати! .. па боље за ме! . . не ће ме заустављати и додијевати ми путем! . . Док сам ја овако мислио и размишљао, снијег је непрестано мео, пусте се непрегледне равнице с једне и с друге стране бијеле као млијеко, а жељезница по сред њих лети као стријела. У што би се чељаде прекрстило стигосмо у Калмерт. Барем мени тако изгледаше. Сићем са жељезнице и упутим се пјешице у град. Све на свом мјесту, сваку ствар распознајем, као да сам ту свој вијек извјековао; ама ми све некуд ситније изгледаше: улице, куће, цркве, све; па као потамњело, као да је град снашла какова голема туга, па уз чељад да и зграде тугују. . . Одох напријед.

*) Ова лијепа и врло г.оучна новела изишла је год. 1881 у српскоме преводу у подлиску задарскога „Српскога Гласа", а сада је преводилац поправио по најновијем издању Де Амићисовијех новела.