SRĐ

— 502 —

А ко će pristupiti pred one dvorove? One su šuše sve poharali, pa i to no bilo đosta, užeće bijele dvorove, a da se osvete vlasteli. Sve je oko G-ruža gorjelo, a vlastela će se usančiti s Vrancuzima ukraj luke, ne bilo im prosto, pa oborili vatru na nas, a mi oda zla branimo one nikogoviće. Ne bilo im prosto! Oni su i sami zvali i kumili Moškova, pa ga doćekali na prevaru. Ko se ne osveti, taj se ne posveti! I mi okrenusmo, božja vi vjera, ćurak s naopako ... One će šuše zapaliti đvanaest brodova nasred Gruža, te od ogna i dima nijesi mogao razaznati čoeka. Take osvete nije Bog upamtio. Mi nakraj Gruža, sve ispod tuče francuskih taneta, a eto sva u ognu Rijeka ribarica. Krv se svakom užegla, nije niko nikome praštao, pa se eto i mi prevezosmo na brodarici. Nije vajala kletva vladike Petra, jer su davno kmeti božju pretrgnuli, a na nas je spala osveta. Bog i duša, Crnogorac nije užegao siromaške kuće. Naša je četa šićarila, al eto nije otela nigda siroti, nego onijem širogaćama, te su popalili dvore i brodove... Bilo je dosta šićara do Trstenoga i narod nas lijepo susretao, a da ga branimo od gore nevoje. Mi u Trsteno, a one šuše poskidaše zvona i opraviše ih brdu na lađi. Tu ni je malo i ostalo, pa ćemo ti put ovog sela. I mi se, božja vi vjera, polakomismo, a bilo je blaga u popa ukraj crkve, kažu mi da je svetog Mihaila'). Pop okuJavio, a popadija kao draća, suha tamo ona kao trn. Tu još nije niko dolazio, a tvoj će popo da prokline, kao da smo baš mi svemu krivi . . . Zavrtjela mi se svijest, pa ću, Bog i duša, prihvatit mješinu od jarca devetaka i naliću je iz pila zaitina, pa ću je natovarit na popa:

') Zvao se Dum Miho Buškaveta.