SRĐ

— 506 —

U našemu je selu eto izgorjela samo jedna pođzemjušica, biva u Boškovica u Brdarima, a tu je užeg6, čini mi se, onaj prokleti prokletov Vladavić, radi nekakve osvete, kaonuti balija s brda. Na posjetku išla bi po dva — po tri četnika, a da pajetkuju iza ostalijeh. Nih nekolicina natjerali meštra Dama da im nosi s mora bario vina, a eto ti iz niva druge četvorice, pa će im ga oteti. — To je sad naš šićar, dosta ste pili! 1 tako bi se bili između sebe, a bjelasa kao da nije ni bilo. Cete će odmah krenuti put Primorja, te će se nekako i urediti. Bilo je gotovo oko dvije hijađe ćetnika. Vajalo im progaziti mimo MihoJ Krst, klanac jadikovac, a drugog puta nije bilo kroz Čepikuće put Kleka i ravne Neretve. To je gotovo bilo na granici Dubrovačke oblasti, pa će luti Neretvanac hrabro dočekati one haramije. Ukraj puta je bilo sedam — osam žetaka vina, dosta hjeba, a s jedne i s druge strane tri — četiri hijade puškara, svakome šara ob ramenu. Tri će ih glavara iz Primorja i iz Neretve lijepo dočekati: — Evo Vam, prijateji, hjeba, evo vam soii, evo vam vina ; pa pijte i jedite dokle vas voja, al daje ne krećite, jer će se vaš zub slomiti o naš zub, a vaša pest o našu, tako nas Bog pomogao! I onda će zasvijetlit stotina šara na žarkom suncu, a to je bilo negdje oko ručane doba. I rastadoše se bratski, biva ruka ruku ne pogazi, desnica desnicu junački stište. I tako Primorci i Neretvanci ne zapamtiše teškog poroba, a mi ostasmo bez igdje ičesa, kukajući na domaćem pragu. U škole (otoke) nijesu se prevažali, jer ih je bilo strah od brodova, a samo su uz naš kraj jedrile male šajke. S MihoJ-Krsta će čete stramputice preko gornijeh sela, jer u donemu kraju nije ništa ni bilo, pa bi bili skapali od Jute gladi. Meštar će Damo i sin mu Antun iskrcati zadna četiri četnika u Rijeku na Tenturiju. 1 )

') Kod Gruia, do Dubrovnika.