SRĐ

КОЊАНИК.

17

Ал летимо — ми напријед летимо, па и ти, лијепа моја, 100 ти, крви моје душе, па и ти с нама путујеш и алејом живота проходиш. И не слушамо празне гласове створова чедних, који просторе празне грле и вапе нијеме висине, и који један другога својом покривају сјеном . . . Напријед, само напријед ! 110 Онамо, гдје нас мами у величајни у наручај свој велики сунчани бог! И тамо на његовом крилу бјеснит ће љубав наша, кроз ведри, топли узвик: и горит ће душа моја, и горит ће душа твоја! Па за то летимо ми, 120 и за то у наручју свом Фантазија носи моја, немирна кб морски вал, кб вјетар либијски, ко уздах љубавни ! МИЛНН БЕГОВИЋ.

2