SRĐ

236

СРЂ. — SRĐ.

дну слободу од толико вијекова, придруже туђему народу, то јест млетачкому прождрљивому лаву, као што се њему био предао и Котор 1420. године и тако је деспотова војска потучена мјесеца дећембра 1422. Рат трајаше још године 1423. а деспотовом војском заповиједао је Ђурађ Бранковић. Ово је година, кад су сви Паштровићи (осим можда самијех становника Кастеластве) признали господство млетачко и уговорили увјете о предаји. Млечићи сада уговорише мир, јер им је Тоурађ био подсједнуо Скадар и довео их у велику невољу, а ГТаштровићи су се залуду трудили да се не склопи овај мир. Мјесец дана прије но што стигне Ђурађ Бранковић с војском у Зету, Паштровићи почетком марта 1423, сва властела њихова окром можебит самијех Ластваца, сакупише се на збор код својијех млина под Дробничем на Дробноме пијеску да вијећају о погодбама своје предаје Млечићима, те одлуче да признаду млетачко господство и да новијем господарима положе присегу вјерности и да придрже себи неке повластице. Стога изабраше на збору дванаесторицу властеле, да пођу на млетачку галију, којом је заповиједао Фрањо Бембо, млетачки врховни заповједник на мору (capitano generale delgoljo), и да c њим уговоре погодбу вјерности и предаје; у ту сврху им даду потребите налоге и напутке. Та властела (13) бјеху: Дабистрић Алексић Радић, Милковић Иваниш Русанић, Иван Рашковић Калађурђевић, Новак Црнац, Петар Главоч, Горач Буран, Кањос Мацедоновић, Царинои Новаковић, Близач бацата, Драгоевић Радич Тудоровић, Бабјан Буљановић и Новак Томић. Они пођоше на млетачку галију и како бјеше одлучено у паштровскоме збору уговорише погодбу „слоге" и предаје с Млечићима и положише у руке Франа Бемба, заповједника галије, заклетву вјерности у име свију Паштровића. То се догоди 4. априла 1423. * ! * Прије но што се упознамо с уговором паштровске предаје, умјесно је сада да кажемо, како су се од старине управљали Паштровићи. Приповиједа се да су они били врста савеза властеле раздијељене на дванаест племена и да су већ