SRĐ

ПОВЈЕСТ ПАШТРОВИЋА.

237

од Стјепана Немање уживали становите повластице, које им бјеху удијелили прије српски владари, па сада признали и потврдили Млечићи. Они су се управљали као опћина за све, што се тицало јавнога реда и добра, обране земље и судбене управе. И повластице и трговачка слобода и црквена управа и остало бјеше у њиховијем рукама. Између различитијех кашћела или градина, које су служиле на обрану савезне земље, бјеше Шушћепан (Свети Стефан), који се управ може назвати савезно мјесто паштровско. Они су имали комунитат, то јест вијеће, које састојаше из властеле, а звало се такођер и збор или б а н а к, или б а н к а д а, те је бирало за управљање посала четири судије, неколико војвода или капетана и једног канџилијера и вићеканџилијера за опрему писарскијех посала. Паштровићи се у својијем јавнијем писмима називљу: судије, в о ј еводе и властеле, судије и банак, судије и сва комунитат, суђе и вас збор. Печат њихове опћине био је у млетачко доба Лав св. Марка. Али Ластва чинила је пријашњијех времена, дајбуди од млетачкога доба, опћину напосе и ње управна власг звала се „суђе и војеводе од комунитати од Ластве". Ова опћина имала је и свој особити грб, који није био млетачки лав, него Светац. Изван је сумње, да су се Паштровићи прије XV. вијека управљали сами, прије но што признаше млетачко господство, и да су од најстаријех времена уживали неке повластице, јер су им их Млечићи потврдили онда, када су им се предали, премда све те повластице, окром двије, нијесу ништа особито. Тврдњу Паштровића, да су им повластице биле зајамчене од различитијех владара, почињући од свршетка III. вијека по Хр. до свршетка XIV. вијека, примише Млечићи као доказату. Али најстарије повластице, напоменуте од Паштровића, постају пред нашијем очима подметнуте, кад само помислимо на превратне промјене, што су се збиле по Далмацији од доба краљице Теуте унаприједа, све док су се у јужној Далмацији и по граничкијем земљама настанили Срби и основали и развили своје особите власти. Паштровићи су тврдили петнаестога вијека, да су од цара Диоклецијана године 300. по Хр. добили прву повла-