SRĐ

Ad astra.

М. Димитријевић. Мостар. 1. Моја чежња. У плавом мраку губе се даљине, Чезнутљив сутон тихо докле пада И вали ноћи струје са запада И буде чежњу звезде са висине. У мојој души светиња се чује, Осјећам мирис скривенога цвећа Ко света нека, неснивана срећа Вали тајанства кроз биће ми струје, Док плови ноћ .. . О, плави, ведри своде, Чезнућем светим како жудим теби У краје пуне сјаја и слободе! Ал' док сам човјек суђено ми не би Већ тужно страсан бацам из дубина Пун чежње поглед пут твојих висина. 2. На починку духа. Кад узавре ми са дна душе немир И загонетке нагнају се умом, Оставив кућу, ја заспалом шумом Лутам, и мотрим звијезде и свемир.