SRĐ

i

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. III. Опоруке или завјештаји Дубровчана. Има их у овој збирци у све осам, којим надодајемо и девету која није српски написана, него латински, нај старију од свију, која је управ биљежничка исправа што садржи опоруку. Двије су опоруке сељана из Мандалијене, села у Жупи, једна је Конављанина, који је живио у Скопљу, једна је од непозната, једна је i Стоњанина, двије су дубровачких владика, једна је пучанке Дубровкиње. По доба, којему припадају, ове су опоруке XIII, XIV, XVI, XVII, XVIII и XIX вијека, јер су писане год. 1259 (1266), 1392, 1524, 1627, 1629, 1664, 1773, 1806, а једна је без датума. Написане су ћириловским писменима три, то јест они год. 1392, 1524 и они без датума. По овоме се види да су се тестаменти писали од Дубровчана српским језиком сваког вијека и ако је то било много риjefie него латински или талијански и да су лица која су их писала, или дала писати, припадала разним слојевима народним, бива племићкому, пучанскому, трговачкому, ималачкому и сељачкому и да дајбуди до 16. или 17. вијека писали су се тестаменти и ћириловицом. Нема напокон сумње, да су сви ови напоменути опоручитељи припадали дубровачкој републици као ње грађани, то јест нијесу припадали земљама око дубровачке републике. Нај старија исправа, латинска, није управ опорука, него биљежничко писмо год. 1266, које садржи дио опоруке. Ову учини 11. јуна 1259 нека Брена де Талпиега, удова Радошева а одреди као извршитељицу опоруке Стиру удову Валеја Гундулића,' си-