SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ

Бога ми дивна кобасица ! Једи бјзатс; ако не ћеш, вере ми ћу је ја-појести . . . , ! Сад, или се Јагелонов онако гладан збиља и уплашио од те претње, гледајући како Кирђага својски мота, или је већ успсо навићи се на наше познанство, тек и он почне јести. И јео је некако смотрено, деликатно, бојећи се да вилице не разјапи сувише, трудећи се да при жвакању не мљацка устима. У опште он .је јео пристојно и тако представљао савршену противност Кирђаги. И што је дуже јео, очи су му бивале све живл>е, шта више на бледим му се образима појави лака румен. Почсо је и говорити слободније, већ није више онако збуњен као пре, па и глас му није више био онако тужан. - Ја сам у исгини страшно изгладнео, напослетку призна: — али је некако чудно доћи први пут људима у кућу, и одмах јести . . . - Друговима, брате, друговима. . . Немој то заборавити! — пбправи•га Кирђага. Мало rio мало, па се Јагелонов сасвим открави и онда се видело да је у друштву веома пријатан. Само што су га груби испади Кирђагини вређали као и малочас," и он се мрштНо. ' - Да, рећи ће Кирђага, задовољно гладећи браду: % кобасице су. вам добре, само штета што је овде тако хладно. Не би ли се могло како подложити, да се малко огријемо ? — Нема -дрва, — одговорисмо му порушено. — Већ трећи дан, .како газдарица не ложи. — Како то ? Зашто да не ложи? Гле ти, несрећа једна! — Е па знаш . . . Има узрока ! — Не може ту бити узрока. Ако има дрва у ње, онда ту не може бити никаква узрока! Дрва су за то ту, да се њима пећ ложи. — Ми, знаш, нисмо платили овога месеца кирију . . . > — Ах, само то? штета што немам баш ни копејке, а бих вам дао. Али, где је газдарица? — Газдарица је дома ; али шта то вреди ? Ми смо већ молили, па не ће. ..