SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ. (Из успомена старога ђака). (наставак) И. Н. Потапенко. VII. Постанак унутрашњих партнја и Кирђагина диктатура. Кирђага нас је учио, да је комуна, — таква, као што је наша, — облик идеалне државе, у клици својој. А како у свакој држави мора бити партија, то су се оне убрзо и у нас образовале. Нас је било четворица, дакле би следствено и у нашој комуни могло бити четири партије, и врло је лако могуће, да би се то тако и десило, при даљем развијању њеном. Али за први мах ми смо се поделили само на две партије. Ја и Феђа у сваком смо случају представљали неку засебну јединицу. Тако је било и онда када смо се у животу управљали по буржоазним принципима, ria је тако остало и сада, када смо усвојили комунистички начин живљења. Јагелонов опет, као што се то могло из досадањега видети, није могао да се потпуно одрече експлоататорских инстинката, онако исто као и ми, него је имао понешто од одела и понекад је покушавао да штити своја права. Он је на нас личио још и у томе, што је, као и ми, улагао новац за набавку комунских потреба. Напослетку, просто по својим назорима и у односу ка стварима, он се је приближавао нама двојици. Ми о томе нисмо никада говорили, никада нисмо формално састављали партију, али смо некако осећали, да нам је преко потребно, да ујединимо нашу снагу, те да се можемо бранити од заједничког непријатеља. Кирђага нас је на сваком кораку гњавио. Брзина којом је делао чинила је, да му се никако није могло досадити. Ми се тек спремамо да ступимо у обрану каквога својег права, а кад погледаш, а он то право