SRĐ

346

СРЂ. — SRĐ.

смо свакојако, на крају крајева прави пролетари, осуђени да се издржавамо од случајне, несигурне зараде. И ми ra стадосмо ватрено наговарати, да се одвоји од нас и да живи самостално. Дуго није хтео пристати, али га напослетку ипак приволемо, и он нам онда рече: — Истина, то је врло незгодно... Тај начин живота врло је скучен. И, ако ћемо да говоримо истину, — ја сам за све време ужасно патио . .. Али господо, не ћете ми бар одрећи, да заједно обедујемо, и у опште ... у опште, да ме потражите, кад вам буде рђаво . . . И тако смо тога дана изврсно обедовали, а осим тога узели смо од Јагелонова на зајам пуних пет рубал>а и од тада смо сви тројица остали вечито добри другови. Ја и Феђа још смо се дуго злопатили, оставши на стану код клисарке. Она нам попусти кирију за једну и по рубљу, те смо тако седели само за три. Дођу испити. Ми смо се за њих спремали жестином људи који једва чекају да добију стипендију и положили смо их сјајно. Најзад обојица добијено стипендију, пређемо у варош и почнемо живети као прави богаташи. Тако се растурила наша комуна.

Превео Вечански.