SRĐ

СОКРАТ

451

кваритеља за оптужбу ... Па . . . старица ко,а тамо доле че. Ох, кад се не би још друге жене од њега удаљава;»з ! М е л е т. Стојиш ли још чврсто при тужби ? JI и к о н. Кад би ме ти, Анит и други напустили вичући при проласку Сократа : Место мудрацу, праведнику; ја се не бих макао, него бих му довикнуо: Прођи с друге стране, лакрди ј ашу ! Мелет. Твоја мржња цврчи као сирово дрво на ватри, које гори и дими се ! . . . Шта ће она жена ? Л и к о н. Која ? (Тућинка из Мантиније ступа с улице која води Кули и зауставља се гледајући непомична Мелета). М е л е т. (Тућинци) Твоје су ноге лагане као у Ате и потмуле као рћав сан ! . . . Ко си? Шта хоћеш ? Како се зовеш? У Мантинеји и дуж Арголиде, од Орхомена до Телеје ниједан ми Грк није знао рећи твоје име. Овде те зову Тућинком. Т у 6 и н к а. (Показујући неки папирос) Овде, поред Сократовог имена, забележила сам данас и твоје. Проћи ћете кроз нове нараштаје вечито спојени, вечито раздвојени. М е л е т. Иди . . . Тај ми је језик непознат. Тако не говоре Јелини. Из уста оне друге излази лепши атички говор . . . Ја волем Теодоту. Т у ћ и н к а. Ти не можеш ни волети ни мрзети и ниједна жива пут не може се с тобом оплодити! (Оде путем што води Судници). Л и к о н. Изгледа да те она Мантинејка познаје. М е л е т. Она ме теби тешње придружује . . . Ал' ево Сократа. (Посматра га слабо прикривајући своје дивљење, док Сократ прилазећи им из улице, која се види у дну, гледа још од прве појаве, пут Архонтовога трема)_ Има на његовоме лицу нечег пролетњег, одблесак унутарњега неба. Баш то твоје нападање на њега увећава у мени жељу да га чујем. Хоћеш ли први проговорити с њим? Л и к о н. Хоћу, да ти докажем да он није ништа особито и да оно његово уобичајено застајавање као укопан и упирање очију у једну тачку а да не гледа, пре би рекао кип него жив створ, пусто је лакрдијашење. М е л е т. Како то ? Ја то сматрам друкчије него ти. (наставиће се).