SRĐ

43

С РЂ

SRĐ

JL

Год. Л ?Г ДУБРОВНИК) -ј Г августа 1 ПГ\'7 Бр. 1 С God. VI. DUBROVNIK, avgusta Br. 1 <->•

НИШТА ИЗ НИЧЕГА.

(свршетак)

Севаст. Јовановић — Херцег Нови.

III.

Тек је свјежа зори била разгрнула ноћну црну копрену с лица студене земље и обагреним прстима отворила своја рујна усташца, да да свијету јутарњи пољубац — а ја сам већ био на мом омиљеном мјесту, које ме је подсјећало на јучерашњу срећу. Гледао сам зору блудећим погледом, како тајанствено и некако стидљиво понавља своје румено лице и тихо га умива у кристалној морској води. Из сјајних очију просипала је њежну румен и сладосне часове љубави ... И ја тада осјетих неку празнину на души, неки недостатак. Недостајала ми је нај љепша ружа у кити мириснога цвијећа ! На љубичастом небу сићане су звијезде почеле да трну, чезну и кашто тихо, тајанствено да затрепере, па су затијем једна за другом ишчезавале. И моја је душа у том часу блудила далеко, далеко кроз тај звјездани свод, тражећи своју милу звијезду, да је вјечно ниха у меку криоцу. Тражила је звијезду, да је слатко загрли и лагано мисгшма пољуби, као да би тиме хтјела да положи вијенац небеске љубави на њезино блиједо чело. „Чудновато!" помислих у себи „како то, да се одједном заљубих ; да се заљубих ја, који сам имао врло чудновате назоре на љубав, на женскиње, на цио свијет ? Како то одједном да се преокрене досадашњи начин мојега живота, с којим сам мислио и у гроб отићи ?" Истина, ja сам у животу тражио нешто. И то нешто, што сам тако жудно тражио, за чиме ми је тајно чезнуло срце, душа и сваки живац жудан љубави . . ето, то нешто нашао сам у њој!