SRĐ

Калуђерске и компасне карте средњега вијека. (свршетак) Пише Др. Божо Цвјетковић.

Када испитасмо све што нам повијест и логични разлози кажу о нашему предмету, прихватимо се одмах картометричне методе, тога јединог директног кључа к разумијевању наших карата, па станимо, да на томе темељу проучавамо компасне карте. Све компасне карте, па биле оне и најстаријега датума, имају своје мјерило ударено у миљама. Ово се мјерило налази на њиховим вертикалним странама, али није увијек добро ударено, што више поједини листови једног те истог атласа диферишу знатно мећу собом у мјерилу. То ћемо посве лако опазити, ако само узмемо такав један атлас, н. пр. онај Андрије Бианка из године 1436. Мјерило је готово увијек убачено међу двије вертикалне црте те узимље час раздјељене час нераздјељене дијелове. Раздјељени су дијелови готово увијек опет пораздјељени тачкама или вертикалним цртицама и то обично у пет, четири или десет дијелова. Но ако налазимо само четири или пет дијелова мјешге свих десет, то се чинило по суду Nordenskiolda зато, да се добије простора за друго. Ријетко је додана мјерилу легенда, но ако је има прије год. 1500. тад велики раздјељени дио износи 50 миља тако, да свакоме мањем дијелу у великоме долази 10 миља. Казали смо горе, да је овим картама ударено мјерило у миљама. Наравно одмах се намеће питање, да ли је миља ових компасних карата идентична са римском миљом, како то већ узеше Fischer и Uzielli. У овоме нам питању не могу ни компасне карте ни портолани ништа помоћи. Једино картометричном методом можемо доћи до стална ријешења питања. И баш на темељу ове методе дошао је Wagner до резултата, да миља наших компасних карата не одговара никако римској миљи, него само кад је говор о Средоземном мору. Он је нашао да је миља наших карата мања од римске за једну '/т - г / в , дакле не 1 г / 2 кт (тачније 1482 т), него само 1 х / 5 —-1 1 /^ кт. За обале Атлантског