SRĐ

НЕШТАМПАНА ПЈЕСМА Р. А. KAZALI

827

Не домишљам се ни које је то „lice Muža, što је pustoš ovu razsvietlio". O коме он то мисли и на кога циља? Можемо вјеровати пјеснику да му је тешко падала на душу помисао на одлазак из Крке. Друг његов на путовању, Божидар Петрановић, потврђује нам то овијем записом у истој књизи, на истоме листу и у исти дан : Нигда с' веселили нисмо овако И већ г Б нам'Б валл растати се горко ; а и то весеље мора да је потрајало мало дуље, иако се је њима ето учинило да је брзо прохујало. Једну нетачност у биљешци 15. броја „Срђа", која је могла настати само с нечиткости дотичнога имена, бићу слободан овдје исправити. Кад се зна да непосредно за пјесниковим потписом под пјесмом има потпис: Giuro Dr. Pullich Upravitelj Gymnasia Zađraskoga (?), a за овим горе цитовани запис уз потпис : Д.рт. Божидарч. Петрановић г |,, па испод тога још и овај запис : Не заборави домородност, да те Бог не заборави са потписом : G. D. Pullich Dubrovcanin ; те кад се промисли да су већ четврти дан након што су се убиљежили у књигу посјетилаца ман. Крке, Kazali и Петрановић били у ман. Крупи и убиљежили се у књигу (записи у Крци су од 21 септембра, а у Крупи од 25. и. м. 1860. године), онда се за стално има држати да онај ,,Gj. Bilić" — за којега се у биљешци вели да се не зна ко је, али се мисли да је био неки калућер, у пратњи оних двају одличних путника — није нико други него, као трећи им друг, познати директор Пулић, о коме сам се и ја, још као дијете у задарској гимназији, много добра наслушао. Њих сва тројица заједно пошли су из ман. Крке у ман. Крупу. Вриједно би било само знати, јесу ли том приликом, прије или послије, они посјетили и трећи српски манастир у Горњој Далмацији — Драговић код Врлике ; као што не би било на одмет знати и сврху тога њихова путовања. Пјесма гласи : Za što m' ovdie zanehunja (?) duša Kada mislim o odlasku mome ?