SRĐ

Још нешто као допуна о Бранку Радичевићу (извађено из породичних докумената). Милош Мартиновић. Бока Которска као српска насеобина је рађала знамените људе, који су својим радом користили народу бранећи све оно што је Србину нај светије било. Мећу те знамените и родољубне Бокеље спада и добро познати Никола Радичевић, стриц Бранков, преко којега и дознаде наша књижевност, одакле је била Бранкова породица по оцу, што су порицали на жалост неки наши књижевници наводећи, да се не зна по оцу, одакле је био родом и поријеклом. Зато ми је намјера, да у нашем књижеаном листу „Срћу" унесем неколико црта из живота Бранка Радичевића, које ће, надам се, интересовати, кад се фактично докаже лоза Бранкова да је из Немањићеве Зете по оцу, као што се по матери доказује да је из Скопља. Ево у кратко извода селидбе предака Бранкових из Зете v Црној Гори, гдје још има приличан број његове родбине. Године 1732. зулум је турски превазилазио сваку границу људскога трпљења и страдања. Прадјед Бранков, Петар Радичевић, живио је у Подгорици и живио је о пушкарском занату. Имао је нешто својих винограда у Заносијерку, близу Дајбабске горе, гдје и данас постоје српски виногради. Турчин силан из Подгорице похара му виноград и тако му упропасти љетину. Петар се пожали својим пријатељима Бошку Поповићу и Захарији Лисичићу. Ови му савјетоваше да убије силеџију турскога, и да ће му они на руци бити, да с породицом умакне из Подгорице. Петар се доиста осмјели и на сами Илиндан 20. јула убије на Чепуркама код Подгорице два Турчина, и преко села Вуковаца, помоћу пријатеља утече у Црмницу, а отоле да би избјегао чет.шчкој освети, пође у аустријски град Будву (Budiiii), гдје је као пушкар почео опет да врши свој занат и ту му се роде два сина, Андрија и Алекса —- дјед Бранков.