SRĐ

58 СРЂ. — SRĐ

им домовине. О овим истим Радичевићима и у Подгорици пише Карловачки Одбор за подизање Бранкова споменика, под именом Протопопа Јована Бороте, 1. марта 1884. године ово : „Србија нам је дала препородиоца народне нам књижевности „а питома Зета, вазда сјајни алем Српске круне, засијну у књи„жевности као прави алем духом врлог свог потомка, духом „Бранка Радичевића. 1 ' Са овом изјавом карловачког Одбора, хтјело се потврдити оно „р о д о с л о в љ е", које је Бранку са Цетиња изнешено и то баш онда, кад сви Срби преко Дунава нијесу ништа знали, с очеве стране, о поријеклу Бранкову, него су поводом ове изјаве са Цетиња порицали и тек почели нагаћати, као н. пр. Ристо Михаиловић из Вуковара, кад говори „чини ми се да је Бранко сахрањен 19. јуна 1853." и чини му се да отац Бранков — Тодор није имао брата Стевана, министра српскога. Па и Александар Сандић погрешно говори „да је Бранков отац негдје из Петроварадинске пуковније," па и сам Светислав Вуловић, Радивој Врховац и Ст. Станојевић из Соко-бање Алексиначког окружја у „Јавору" и „Бранкову колу", размињују се са површним претпоставкама одакле је био отац Бранков, стављајућ да се не зна одакле је био родом и поријеклом, што је са Цетиња фактично доказато, као што то тврди и наш српски књижевник Драгутин Ј. Илић у Љетопису матице српске од године 1885. књига 141. Петар Петровић Његош, Владика и Господар Црне Горе, знао је да је родбина Бранкова из Зете, па му је зато и спјевао ове стихове : Пјевче драги, Србе врли ! Искро жива ћачког круга Нек Аполо тебе грли, Нека Орфеј тражи друга. У вилимском пјеваш колу ! Као славуј у сред луга, Тебе за род пјесма грли Као небо вита дуга. Ајде роде колу амо ! Да јуначки попјевамо Глас нек јечи, нек се чује, Нек цркају љуте гује !