Srpkinje u službi otadžbini i narodu

25

своме народу. Она уђе са овим четницима у добровољачки одред капетана Панте Радосављевића. С њиме је ратовала по Босни. После повлачења из Босне овај добровољачки одред десеткован, буде придодат ужичкој војсци. Из тог одреда буде упућена у брдски батаљон капетана Протића и поново се бори на положајима у Босни: Локва, Пали Витез, Хан Пијесак и Јасика. На положају Перовац буде рањена у главу, послата у Ниш у болницу. После тромесечног лечења добије боловање код својих родитеља, али се она после десет дана са још свежом раном пријави министру војном, који је упути у други пук II позива II батаљон. Са тим пуком бије се на Крупњу, у Мачви и Љубовији. Дошло је повлачење кроз Албанију, од Крушевца до Сан-Ђовани издржала је јуначки све тегобе страшнога пута. Ту у Албанији јој је саопштено да је произведена за каплара. А код Тиране њено храбро држање и отпор према Арнаутима завреме повлачења донели су јој производство за наредника. Испраћена је са својим пуком, од кога је остала шака људи, у Бизерту на опорављење. Одатле је испраћена у Марсељ, одакле је после тромесечног одмора отишла на солунски фронт. Са другим гвозденим моравским пуком учествовала је у свима борбама на: Горничеву, Крушограду, Стојковом гробу, Флоки, Црној Реци, Купи, Груништу, Будимирцима, Броду, Корчи, Сакуљеву, Чуки, Коти 10-50 и Пологу. На једном од ових положаја , Броду, била је рањена у ногу, али после три недеље опет је у својој јединици. Својим јунаштвом и лукавством ова жена наредник заробила је једну чету Бугара од 29 људи, у борби на Црној Реци 28 септембра 1916. Зато је цитирана у заповести врховног команданта и та заповест прочитана је целој војсци. 29 октобра учествује у три јуриша на положај Чуке, и том приликом буде рањена у обе ноге. Тадањи Регент и врховни командант Њ. В. Престолонаследник Александар одликује је орденом Карађорђеве звезде са мачевима, а фебруара 1917 командант источне војске генерал Сарај одликује је орденом Почасне легије. Најзад добија ова необична жена ратник и француско војничко одликовање Кроа де гер. са палмом јуна 1917 год., Ово одликовање прикачио је на њене јуначке груди адмирал Гепрат у Бизерти, где је била транспортована у болницу на лечење својих рањених ногу. Наша јунакиња на штакама између два француска официра, прима ово високо одликовање, док поред ова три јунака: једне Српкиње и два Француза дефилују све војне француске и српске јединице из Бизерте. Њене тешке ране задржале су је овога пута дуже у Бизерти, а одатле је послата у Тулон на опорављење. Ту се упознала са многим француским госпођама, које су са дивљењем и највећим поштовањем прихватиле ову јунак-жену. Једна од њих учитељица г-ђа Jeane Surre рођ. Bonseyard спевала јој је песму, у којој цитира њено јунаштво и упоређује је са Јованком Орлеанком.