Srpkinje u službi otadžbini i narodu

29

Исте ове госпође вративши се у отаџбину по ослобођењу продужиле су да раде wa спасавању изнемоглих, болесних, инвалида, деце-сирочади. Два женска друштва које смо раније поменули: „Београдско женско друштво" и Коло српских сестара“, чије су чланице и оне, које су остале у окупираној Србији, као и оне, које су се склониле у пријатељске земље служиле своме народу, како су им прилике допуштале,. одмах су спремила и отворила своје домове за ратничку сирочад, организовала одборе за снабдевање рубљем и оделом, за оголелу сиротињу, обилато потпомогнута американским и енглеским мисијама. Коло српских сестара отвара у Београду „Инвалидски дом“, у коме су за три године нашли склоништа преко 4.000 онеспособљених бораца и многи ту добили обуку и оспособили се са самосталан живот. Остала добротворна женска друштва „Дом ученица“, „Кнегиња Љубица“, „Јеврејско женско друштво" и друга постепено поново продужују свој рад тада много више проширен. Стварају се и нова друштва, и сва раде вредно да поправе зло ратом нанесено, да помогну онде где држава није могла стићи. Пустош и беда били су толики на све стране у Србији да су жене имале пуне руке посла, али су својом вредноћом, оданошћу и великим поџртвовањем успеле да убрзо организују успешан рад и помогну велики део оних којима је хитна помоћ била потребна. Нарочиту су пажњу поклониле сирочади ратној и ратничкој. С великим жртвама и материјалним и физичким основале су многе домове за њих у разним крајевима Југославије и до данас извеле на пут и спремиле отаџбини велики број ваљаних грађана и грађанки, децу изгинулих и помрлих ратника. Овај и оволики рад могао је бити вршен само од жена не само национално свесних, него и унапред спремних и васпитаних за жртве а спровођен је опонтано и без разметања. Дан ослобођења и уједињења дочекали су Срби и Српкиње са великим поносом, јер се тек тога дана видело шта је за њега урадила жена а шта човек. Велика тежња Српкиња и радост са испуњене наде, како у вароши тако и у селима, најлепше се манифестовали у дочецима српске и савезничке војске, која је наступала и са великим успесима летела од Солуна ка северу. Завршујући овај блед приказ рада српских жена завреме великог рата, који су Срби почели још 1912 године, ми жалимо што су изузетне прилике: повлачење из отаџбине и окупација непријатељска уништили готово сва важна документа, која су спремали странци, који су у Србију дошли завреме рата, и званичне власти, из којих би се могао још јасније оцртати сав заиста велики рад српских жена и веома користан за целу садашњост Срба и свих Југословена. „Српкиње су толико биле заузете својим радом, да им није: ни падало на памет да воде какве белешке о томе, не оче-