Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

Х

линовићевих „Слика из сеоског живота“ штампана је друга половина раније одабраних његових сеоских приповедака из прве десетине његова приповедачкога, рада (1886—96), које су одмах онако топло пригрљене од читалаца. — Сремчева „Ивкова слава“ пружила је први пут у Задругиним издањима овога даровитога. и популарнога прикавивача нашега народнога живота, по великом делу градова у Србији. Тај живот, пошто је трајао стотинама година, данас нагло уступа. пред новим струјама које нам долазе са запада, али ће многе његове значајне црте бити сачуване у Сремчевој приповеци.

Од ових пет књига старије и новије српске књижевности, само је једна, ЛДоситијева писма, до сад била приступна српским купцима, у издању браће Јовановића. Али је Вадругино издање не само попуњено, него и приређено тако како га до сад читаоци на другом месту нису могли добити. — Милутиновићеве су лирске песме, да о нештампаним и не говоримо, до сад биле растурене по разним издањима, која су читаоцима сасвим неприступна, сва осем 108 п 109 Летописа Матице српске одакле су у ову збирку узете песме „Из дневника“. ( тога је Сарајлина лирика, осем стихова које је цитирао пок. Ов. Вуловић у „Годишњици“ (данас такође распроданој), данашњим читаоцима била са свим непозната, много непознатија од његова епскога песништва, од којег су се знатније песме, и у појединим историским делима М. Ђ. Милићевића и по другим издањима у наше дане, ипак учиниле приступне читаоцима. — Лазаревићеве су приповетке, и осем нештампаних одломака, слабо биле приступне, нарочито оне, од штампаних у овој другој свесци, које („Ветар“ и „Он зна све“) није за живота писац штампао у својој збирци. — Веселиновићеве приповетке, штампане у овој другој свесци, постале су права реткост и у Београду, а камо ли по оним српским крајевима, где његове приповетке и иначе ређе допиру. — Сремчева „Ивкова слава“ позната је, као приповетка, малом броју ималаца „Српскога прегледа“ или ког од оне три стотине примерака у ко-