Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

Х1

лико је 1894 године била одштампана. Према свему овоме управа је уверена да је у УЈШ колу Задругиних књига много учињено дасавремени Србин и прочита, списе о којима је до сад мното и с хвалом слушао, желео их, али их не могао добити.

Туђе књижевности приказује у овом колу франпуски роман, Пјера Лотија „Исландски рибар“ у преводу гт-ђице Тилије Довијанићеве. То је од свих досадашњих тринаест свезака класичних и белетристичних превода у Задругиним издањима најмодернији спис. Птеап је у осталом и раније познат нашим читаоцима, по преводима других његових списа, па је и сам овај роман већ штампан у Загребу латиницом. Што је пак управа и поред тога превода штампала свој, то је отуд што је с једне стране огромној већини задрутара онај део наших књига које се штампају латинипом са свим неприступан, а с друге стране што је за пиљеве којима Задруга служи корисно да се списи трајне вредности пружају читаоцима у руке и по други и трећи пут у новим или поправљеним преводима, а Задругин је превод Лотијева романа такав, да се стари не може ни поредити с њим. Тако је управа и раније радила дајући задругарима у руке и дела којима су преводи већ били штампани и ћирилицом. То је поступање са свим у духу онога што Задруга прештампава домаће старије и новије списе.

Издањем књиге „Воћке и воће“ сишла је Задруга у давању „опште корисне поуке“ задругарима (чл. 1 правила) на поље практичне поуке из народне привреде. Така је поука из најширих редова задругарских тражена од управе у јавној штампи још од првих година Задругина живота, и управа је сматрала да ће се управо врло незнатан број задругара наћи којима. неће бити од потребе ова књига. Кад је уз то помоћ, добивена од министарства народне привреде, као што је у лањском извештају казано, дала могућност да се отуд исплати велики део трошкова око ове књиге, управа је пружила задуугарима ову књигу корисну и зналачки написану.