Srpska književnost u XVIII veku

90) ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Рувију. 1744 одбила се молба српског народног сабора да Орби могу ударити међу собом раврез од 3 новчића на главу ради издржавања школа и цркава У Бечу нису хтели дати Србима тај „петриз роппсиз,“ и могућност за стварање „државе у држави“.

И неповерљива Аустрија није никада испунила свечано дата обећања својих владара. Пре свега, она није испунила главно обећање: да ће се Срби као једна народна целина настанити на једном одређеном земљишту, засебно од осталих народа, са могућношћу да сами собом владају. Патријарх и народни прваци тражили да се Срби населе у славонској Малој Влашкој, затим између Дунава и Тисе, и у Банату између Тисе и Мориша. 1708, будимски Срби предлагали су сабору у Крушедолу да се за српски народ тражи Славонија, и Срем, али преко свих тих молби прелазило се ћутке у Бечу. „Бојати се, вели кардинал Колонић, у својој тајној информацији Јосифу |, да тај народ не сакупи се у једну целину, јер и овако расцепкан необуздане је ћуди и чуда чини, а шта би тек могао починити кад би се у поменуте крајеве преселио; сигурно је да га тада не би могао држати у послушности и њиме овладати, јер бунама никад краја не би имало, — тај његов заједнички живот дао би им голему снагу.“ ') Шта више, доцније, у крајеве које су Срби населили, довођени су немачки колонисти, на најбољу земљу и са најповољнијим повластицама.

1) Радослав М. Грујић: Како се поступало са српским молбама, на двору ћесара австријског последње године живота патријарта Арсенија 11 Чарнојевића. Књиге Матице Орпске, број 18. орки. историјских докумената, [. Нови Сад, 1906. Стр. 27.