Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУП1 ВЕКУ 221

Срби су тако остали или збивени на војној граници, у миру под гвозденим војним властима, а у рату у-првим редевима где се гине, или расејани по угарским жупанијама, у већим или мањим оазама, са свију страна опкољени туђинским становништвом. За Аустрију су Срби остали ратничко племе, коме се, у времену рата, много обећавало у виду разних привилегија, патената, декрета, заштитних диплома и регуламената, али коме се у доба мира, пошто је црнац био извршио своју улогу, мало или нимало давало: Председник Илирске Дворске Депутације, барон Бартенштајн, иначе добро расположен према Србима, писао је 1760 године да су Србима у монархији долазили бољи дани, када су »требали против којег спољашњег непријатеља, или кад бе мислило да се може хасне вући од грчких трговаца, у заједничкој трговини и промету, или најпосле кад се надаху и очекиваху корисне помоћи, угушавајући какав унутрашњи немир.“') У Бечу се непрекидно држало да су српске народне привилегије само једна милост, ртћоЏедја дтабоза, док је српски народ, како вели једна српска контрапротестација, држао да је то задобивено право, стварна награда за учињене услуге, тетитетаћо теаџиз. Владари су били дали привилегије, али су за се мудро задржавали право њиховог тумачења. 29 септембра 1706 цар Јосиф 1 потврдио је српске привилегије, али се оградио да, оне важе „без повреде туђих права“. 1707 Придворни Ратни Савет решава да привилегије важе само за оне Орбе који су дошли са патри-

1) Кратак извештај о стању расејанога многобројног илирскога народа по цар. и краљ. насљедним земљама. Превео Александар Сандић. Беч, 1866, стр: 36.