Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШ! ВЕКУ 459

тих личности. Од ове књиге видеће корист нарочито занатлијски и трговачки момци, јер ће недељом и празником имати шта да читају. Они су у лудо трошили своје слободно време, јер нису имали корисних и забавних књига за читање. Јанковић, најзад, жели да се међу Србима почне јача књижевна делатност. ;Ал камо Србли, гди стед што спавате% Зора, је! Пробудите се! Време је веће“.

У томе своме предговору Јанковић је обећао да ће сваки дан један или два часа свога слободнога времена посветити превођењу, само ако прва књига буде имала успеха. Он своје обећање одржава, и 1789 изилази у Бечу његов нов превод, Зао отацљ и невалло синљ или Родители учите валмиј децу познавати. Та »наравоучителна весела игра за децу у четири дјејствија“, за чијега писца овначује Франца Ксавера Старка, јесте дело без икакве књижевно вредности, један педагошки трактат у облику диалога, и писац је апсолутно неповнат у немачкој књижевности. Охрабрен, вели преводилац у предговору, успехом Терговаца, који су најбоље примљени чак и у нижем сталежу, он продужује срећно започет посао, и сада је нашао књигу која је „заиста заслужила да се не само Србљем у њиов језик преведе, него и свакој другој нацији у њени језик познати да се учини«. Овај педагошки комад без књижевне вредности био је један од најраније играних комада међу Србима. 1793, Михаило Крстић у Вршцу, са својим ђацима поред комада о Ироду и Богатом человјеку, играо је и Злог оца.) И то је, у колико

5) Славено-Овербстл ВЂдомости, 1798, бр. 79, стр. 278.