Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 461

не пише са уобичајеним њ, но њ, а љ не са љ но л'. Он иде и даље и вели: уја би заиста 5 и при концу речи изоставио, да се нисам необичности бојао“. Он види колико има паразитских слова, која би требало избацити: „многа друга слова кром ф могли бисмо по овој регули из нашег алФабета изоставити“.

Емануило Јанковић је умро млад, тек када је ушао у живот и рад, и да је остао у животу, онако образован, спреман, родољубив и предузимљив као што је био, како је лепо и корисно већ почео радити, извесно је да. би још много више урадио за развитак српске књижевности.

Литература : Ђорђе“ Рајковић: Манојло Јанковић. Биографско-књижевна, слика. Летопис Матице Сриске, 1881, књ. 126.

Др. Никола Андрић: Ртјеђодта рејештаћћа и Зтђа оа доа. 1777—1847. Кијепа вија. Загреб, 1892, стр. 16—22.