Srpska nezavisnost

БРОЈ 9.

ЧЕТВРТАК. 15. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

СРПСКА НШЖЖТ

на голииу 24 днн.,'нл 110 годнне 12 днн.. на чктвгт год. (> днн. на годннј :>и фрднакл, на по годнне 1.*» *[>. на »ц-тнрт год. 8 <»р. на годину 15 «0Р. у банк.. II а 110 год. ^ ф. на чг. пгт 1 'од. 4 ф. на годнну 5г| ♦ган., на 110 годнне 1« фр., на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ »ТОРНШИ, ЧЕТВРТН01, СУБОТО* и НЕДЕШ Х2.А. уредннн1тво је ii ддмнннстрацнја у куиii г. томе лидркјк1'и"ца обп.л1гкев венац.

ЗА 0ГУ1АСЕ РАЧУНА СЕ : првн iiут 20 днн. нара од реда, а после свакц нут 10 пр. за iiрштосдано 50 пара дин. од реда. Рунописи шап,у се уредништву, а претплата адтинистраирји „С?ПСК2 Н Е 3 Л 32 СНООТ 2-'. рукописн пк врат.ају ск. нкп.1аћкнл 1пи.д1а нк примају се.

ВЕ.ОГРАД. 14. Октобра Мшшстарска криаа. о којој се иоодавно нроносаше глас н абог које се тако много бејаху ужурбали \ Бечу н Нештн, свршнла се сада н то благоиолучпо! Овп досадашљи мпнистрп остају п дал»е, само што су ме1)У собом мало иамењалп места. То нас опомиње на нознату басну, V којој се нредставл.а. како су неки музиканти удешавали коннс])ат. Дуго су сс спромасн трудили и мучпли како да наместе пнструменте и удесе жине. али иел уснеха; музика иде трал.аво. коннерат нара унш публике. Нидећи да нм носао не иде од руке и да се срамоте нред публнком. оии реше да иапусте иосао н да се рази1)\\ кад иаједанпут, један изме1)У њнх внкне: стојте колеге. ја сам нронашао тајну. зашто немамо уснеха:" мн не седимо како вал.а. треба само другчије да седнемо. на ће нл*блнка бнтн задовољна пашом музнком." Свн се музиканти обрадују том ироналаску н одмах другчпје поседају н на ново ночну свирати; алп музнка још гора, концерат још несноснпјн. Тада долети славуј. којн је све то слушао са јелове гране. иа им каже: »узалуд се ви. госнодо. мучнте. успех тога посла. кога сте се прихватили, независи од тога како ви седите, него од :шац>а и музикалпог слуха. што ви немате"! Може бити. да би се нсшто налик на то могло казатп о овој госиоди. која се сада, после годииу

дана. сстп да нс седн како вал.а. Истина ми не мислимо, да таке измене и донуне што год нриносе стварп, тиме ништа се не добнја ако се што ие губи, публика 1>е н од сада слушатп ону нсту музику. коју је слушала п до сада, алн ми признајемо, да је овакав исход те кризе најпрпродннјн. .Ђудн. који су заједничкн одпочели нову полнтику како уиутрашњу тако и спол.ашњу. треба заједничкн и да је доврше и концу нриведу! Ту нпсу у ннтању каквн цочесни, стручни послови. којн снадају у део овог плн оног мнннстра. већ нослови онштс нрпроде, којн спадају у део целокупне владе. Па ако зато нма какве нохвале. то нека је нодједнако нрпме свн. ако нма какве осуде. го нска такоНе подједнако прнме сви. 'Го је ираведно. а оно што јс нраведно п Бог мплује. Ми смо, дакле, са такпм нсходом кризе задовољнн; али опет морамо да запнтамо: шта је дало новода тој кризн ? Зар сс наши мпнистри нису могли одмах. још у иочетку. овако распореднти са местима, као сада У Органн јавностн дужни су да на та пптања даду нублицн одговора. Ова криза и њеи овакав исход, све то, могло се нредвидети још у ночетку, прн саставу овог мнннстарства. Зна се каква је полнтнка п довела садашње министре на унраву државннх иослова; онп су прпмнли на се ту велнку одговорност,

да раснравс оиа крупиа земал.ска питања иа такав иачин, на који ннје нристајала бивша влада. јер пнјс налазпла, да је користан за наше народнс нитересс. Та су нптања бпла колнко фннансијске, толнко и нолитнчке прнроде. При расиравл.ању тих пнтања главна и непосредна улога прииада мннистру сно.вннх послова и фпнансије. С тога нн једно од та два минпстарства п није хтео тада прпмнтп нн јсдан члан данашње владе, к*ојп рачуна на дал,у будућност. а јошје мање могао заузети које од тнх онасинх места шеФ кабинета. Требало је, да на оба та клизава места до1>е онај изме1»у њих. којп најмање п помнш .ка иа одговорност, најмање н рачуна на будућност п коме би се носле, кад издржн те онасне онерацнје, могло казати: „Арапине, тн сн свршио свој посао п сад можеш одлазити." Ето зашто шеФ данашњег кабииста и пнје хтео тада заузети фоте.к миннстра спо.ђнпх нослова. н ако он, од свију њих, нма највнше нретеизнје на то мннистарство и ако ои има о себи мншл.ење. као о једном великом дипломатн. Он је желио, да други раснрави сва она трал.ава иитања сиољнс политике, па кад се мало расчисти тамна сФера спо.ђних одиошаја да дође на то место п унравл.а спо.ђном политиком. Тако је то било још оида смпш.ђсно. алн иаравно иублика наша ннје тада знала за ту комбинацију. на је била нзненађеиа, кад је на оба, у то нреме

наЈважнија министарска места. угледала г. Чеду Мијатовића! А да је така комбннанија била још у иочетку, то се нотврђује не само тнме, што се сада догодило. иего још и тпмс, што се за време скушитинског рада догодило н што је тада свакога изнеиаднло. Зна се да за време нретреса конвснцпје о железницн. у скунштини о којој су сви говорилн п са сваке стране расматрали, на н фплолошкс, — да о том тако важном пптању за интересе наше земље п од кога је завнспо опстапак самог кабпнета. није сам иредседншс тога кабипета ни речн проговорио, није, што — нокажу, ни уста отворио! Видите лп какоје иредседник садашњег кабннета мудар човек; он иеће да се меша у оне нослове, који могу имати и р!,авих последнца п за које мо.ке бити велике одговориостн; он оставља својим друговнма. да онп те послове врше без његовог учешћа. Алп н нри свој мудрости својој, ои се онет у томе јако вара. Ти нословп. од којих се уклања председинк, а врше његови друговп, тако су важнн п оиште прпроде. да ие зависе од коннепта нојединнх мипнстара, већ потиуне сугласности целе владе. С тога се и одговорности за те нослове не може ослободити нп један члан владе. а још мање ирсдседнпк њезнн. Но бпло то како му драго, тек председппк садашњег миннстарства пма уверења да оп ннје одговоран

л ИС2

ДА П03НАМ0 НАШЕ .,КЛАСИКЕ

-

шша коум! бице

(НАСТАВАК) Цео д|)жавннчки рад Демостснов ночнва на историјској осиови. Нпкада нијс ои хтт) да свстли новим идејама и илаиовима. већје еамо то хтео. да се отаџбина његова инет подигне иа старим осное а.ма. С тога је од својих суграђана трал:в1о највеће ноштовшБе прсма закоод иредака наелеђенпма. _Ко ла110 н.их меља. грђи је од каквог у(ј' беше иеповеет Демоетенова. Др,1жавиМ, који је :$а оваку обазривоет пјш чпн.ењу какве промене у иаконнма. од пшедака наслеђенпма. ..само је своју стра<|гт елушао ! и >' '/Демостеново време бнло јс у Атини богаТтство веће него икад. Л>уди. о])ужја н нотца и свега другог. што служн :$а мсмјИ.ио снаге држаннс. било је внше него I нређашља времена. На откуд да јс |1ак Фцлин, као што сведочн иеторија. "Кма зазирао од Демостеиа него од »ега оружја јелипеког У Јсдном силном / лукавом владаоцу. који је управљао раишом војском н располагао евам нгго може дражити лакомство и чаољубл.е« даје од евију стрела, копал.а лађа јелинских оиаснији бш> један гранин атински. коме је једино оружје ло с.тободна реч !

У чему је дакле била га загонетка ? Зацело -најмање у томе. да се онако силан н онако пренреден владалац. као што је био Филин. с тога бојао Демостена. што је овај _само своју страет с.тушао !" Да је Демостен слушао само своју страст, кад је Атнњанима оинсивао Филипа као заклетог иепрнјатеља јелинског, и кад им је световао рат против њега — на тај тешки прекор, што га је од Есхина усвојно Бланшар. а од Нланшара г. М 1». пустимо самог Демостеиа. нека још две трн речн у евоју одбрану одгрворн : ..ЈПта јс прпличило. Вланшару и Милнћевићу. држави да ради. кад је впдела. где Филин себи прнбавл.а власт и тираиију над Јелпннма ? Илн шта јс требало саветник. шта је требало ја да говорнм п да нредлажсм овдс у Атипн — јер до тог је баш највише стало ја који сам знао. да је отаџбина моја од увек на свс до онпг дана, кад еам н сам ступпо на говорницу. вазда се борнла за првенетво, «1 чает и елаву. и да је за име н за оншту корист жртвовала више и новца и крви, нсго што су остали Јслини жртвовали сваки за ссбе? Шта је требало да говорим п да нредлажем ја. који сам опст овамо глсдао, где је сам Филип. са којим нмађасмо да се бијемо, зарад еилс и власти око изгубио, голен нребио. руку н иогу осакатио. еваки део тела евог, који јс хтела еудбина узети, жртвовао. само да са оетатком жнви у части н слави ? А заиста ни то бар не би нпко био смео рећи, да је ириличи.то. да се он. који је

-Ч \

одгајеп у .тада незнатном н малом меету Пели, до толике величине духа узвнсн, 1 да зажели власт иад Јелннима и да себи то у главу усели: Атињани иак, који сваки дан у бвима говорима и на свнма представама гледају успомсне честитости својих иредака. дч се до тог неваљалства поннзе. да нз евоје побуде и од своје вол.е слободу Јелина нздаду Филину. Нико. иа ннко није кадар био то р.ећи." Ако би ко зажелео. да још дуже слуша Дсмостспову самообрану протнв поменутог тешког прекора. нека чнта оно дело Демостеново. којсће.онда пропасти, када н овај свст иропадпе, иека чита његову беседу 7т?о? Чгмрагог* (за веиац.) Као год нови. нсто тако и стари век имао је своју сћгошцне 8сап (1а1еп8е. У ову кроннку снада н она позната анегдота о поткупљивоети Демостеновој. коју је од Еникуровца Идоменеја нозајмно Плутарх. од Плутарха многи нотоњп нисци п Француеки књнжсвник Нлашнар. а од Бланшара г. М—ћ, па јује без нкакве примедбе .као сушту нстнну пзнео пред евоје читаоце у пркое томс, што је нсторнјска критпка откад икад доказала. да та аиегдота спада у царство измишљотина. Ево те анегдоте: „Харнала. чиновннк Александров. нобегавшн од овога владаоца. уекочи с големим благом у Атнну : благом снојим ночне набављатп л.уде. којн 1>е сс заузпматн за њега. Речитост Демостснова могла му ,је бити од велнке помоКн : алп Демостен н;) : чре почнс световатн да се протсра т јшасни ноткупљпвач. а кад му Ха?

иала на згодан начнн да |едну днвну златну купу, и двадесет талената. он онда умукне н да небн више морао ништа говорнти у скуну. нзлазио је увек са завнјеним вратом. као да је промукао. Алп није могао никога вуКн ::а нос(књ. 1. стр. 1 ( .»2). 0 Демостсновом карактеру. којем се свет псто толико дивн. колико н њсговом гепију. у нас се још овако пише ! У пас се још овако ннше о Демостсновом карактсру пое.те то.шкнх критичких радова о животу Демостсновом од Бекера. ШеФера. Грота, Ну.теа. Всстермгша итд. н нослс овакнх речн чувеног нсторика немачког Инбура: _Нрсме бн већ бнло. да једном умукне она стара пеема о томе. какоје Харпат подмнтно Дсмоетена. Промнсао. који је доиуетио. да је чает имјпдеменнтијег државннка дуго каљана у очима лаковераца, све је околности расправе судске тако сачувао. да је ноганлук очевндан, као да смо му сувременици.Са ш:а јс нронала Јелада и народ јелннски У Исторнја света потврђује. да јс због оних узрока пропата. које .1емостсн у својнм беседама наводн. Тако н. ир. каже он у трсћој својој фнлнпнци на јсдном мссту: ...Много је штошта дабогме томе крнво. п ннје због једног или два узрока ствар дотле дошла. већ ако добро будсте нспитивали. наћп Кете да су иајвише крини они , којн воле улагивати се него нредлагатн оно. пг је иајбоље, и од којих једнп. чувај' св«»ј сјајан но.тожај п свој угнцај, н се за будућност пс брину. а лр т\жујући н оцрњујући оне. којг

!'