Srpska nezavisnost

к]>ндо\1 свога Гоеподара може мирво цо чнвати усред ге в»гке и вреве о подјели туће коске. Лли ако Г»и п«» нсч*ре1»и д«»шдо врнјеме. да се не иита шта је чије. и ак<» би на«-тавидн д>уди пшпци. којн хоће да рашодажу е иародима ка«» са еток««м. тада «»н се. то аек сваки :*апамти. на «>киј» м годијем кцмшма рааашло оарјак частн н достојан« тва л>удског. и прнје бп се под тим барјаком Цриа Гора утонула у к]»вм гвојпјех спнпва него пгго бн допустида да се најгадиија сорта г]»абежа н отнмачнне народа и земал>а извршн под очдоа н нред ногдед«»м њеннм.»Глас нз 1-1нглеске оаустијској источној ПоЛНТИЦН). Јондонски лнст _Ккономистдонео је поводом емрти барона Хајмерла подј > жи чланак. нз ког наи;ни)е етварн ваднмо. л Вештина н срећа иосл>-жшпе аустрпјекога цара. те је постигао савед с Немачком. Цара је стало многог самопрегорења што је на тај савез нрнстао. н<> «»н је то нпак учинио. н не мора се кајатн. јер су условн п«» љега врло корисни. Цар нма одрешене руке на Балкану где му се слобода рада свидн: немачки живал> нридобно је нанов«» за престо: а за све то имао би <•«■ борнтн нр«>тнв 1'усцје :*а сл\"чај рата између Немачке и Гусијс. кад бн та дрхака у савезу е Франну« к..м напала Нгмачку. А ТО бн у сваком случају морао аустријскн цар чиннти. пре свега из обзира иа мншљење својнх немачких поданика а у другој линији. што би нобедом Ируске (вал>да РуснјеУ У> нзгтбно половнну својих словенских поданика. Цар дакле овим савезом толико добија. да је немогуће и помислити аустријског мипистра спол>шсх послова. којн би овај савез раскину««. изузимајући једино важне околности. које су за овај мах скоро нсклл чене. Савез бн се. разтхе се могао раскннути. кад би ггангерманека мнсао хтсла да се шири: но за сад Хохенцолерп и не мнеле да се обогат«- кат«»личкнм поданнцнма. нити желе онадање немачког уплива на балканском полуострву. а тако исто не траже проишрења Аустрије у том правцу. јер тамо држи Аустрији Русија равностежу. Цару аустријском одрешене су дакле руке. н Ла ко носта«> мштстром спољннх нослова. еваки ће тежнтијугоиетокл. (>н ће морати одмерено приступити делу. јер у монархнјн има двојаког елемента. који ће сметати и који ће подстнцатнвелика је тешкоћа оскудици снособних админиетративннх чиновника.н у томе нгго се такима не сме безусловно веровати. и најзад што мннпетар м<»ра н о т«»ме водити рачуна да се Маџарнма допадне. Аустрија је задобила Боену и Херцеговину. велику и богату ир«>винцнју си лепом будућношћу на п«»љу мајданске нндуетрије. Та ировпнцпја је незадово .Ђна. управа је етвнше органнзована. аграрно питање не решеио. намет теретан. н«» нар«»д нпје накл«>њен буни н нр смета ннчпм н<апредку. Уз т«» кнез црногорски не зависи више «»д Гусије. а сво земљиште измећу Новог Пазара и Солуна у таквом је анархнчком стању. да је отпор иротив Лустрије немогућан. и да многи једва чекају на њу. Остала би једино Грчка. којајесамапо себи слабачка да задржи оружану Луст]»ију: н<> Грчка. неби ни нокушаја учинњш. кад бц јој се одштета понудила. Грш! су научени да чекају. То је. по нашем уверењу. <*п«»л>на полнтика Лу«-трије. к<»ја се нсТрајно и с великом нажњом в«>дн. На т< >м п\*ту бпће достасметњи: отпо]» Русије, српски устак који би могао пЈЈечтети мах. напрасно нзраћење опасног страха у угарсној. којн бн све ове планове уништио. Но цар и његови саветннш! корачају овнм путем папред. а на истоку евронском тврдо верују. да ћ«- Хаб< .'урговци. ПЈШЛНком предст«»јећих састанпа са Русијом нли за случај ако бн ее •!<'>« >г Миеира конгрес еастас«. и Формално иоложити нраво на Солун и нрокрчити пут из Боене." -Иест-Лојд- донео је 10. «». м. овудепешу нз Београда: _Х«»ландсски носланик у Бечу достави«» је ерпеком тамошњем носланику нацрт провизорне вачке коивенције. коју је послаиство влади ноднел<1. — 'Гурека влада пристала да < рбија постави војеногн«»моћника при иа|»нградск<>м српском посланству. -»а т«» место »»дрсћсн је генерал штабни мајор н аћутант кнежсв. Велимировић. к«»ји ових дана пола:ш у Цариград. П>> налогу министарства ( мољних послова иоднело јс српско посланстш» у Бечу шраћен просиект у цел>н котирања жслсзиичких државних облигација будимнештанској бср.;анској ком <фИ. Крииа мннисгта]»ска ушла је у ноау Фазу. Мијатовића гу у јучерањем и нрекјучера-

њем « авету нринуднли. да. по нарочнтој же .бн кнежев<»ј. задржи портФел Фпнансије. Усл»ед његовог пристанка узеће н Гудовић евоју оставку натраг. — Мипнстар Фимапсије прехтожно је буџет за 1**2 год. Нрнход је 301.445.728 динара. а расход ">27. \11.270 динара. према томе деФицнт 2. г >.•'>•»."».Г>42 динара. — Незнамо ко ее забунио. или извештач. Лојдов нли славна редакција. пгго наш дефицнт* без грп:ке савести. означава 2Г» милијона динара. кад цео б\-цет државнн једва да ће нешто внше изнетн. дописи Шабац. 10. Октобра г. II ако су настуииле ирн.тнке. да сваки евеетан Србин мора очајаватн. то и опет кад види на све стране будну свеет народну. мало му ее развсдрн и олакша на ерцу ц у душн. Ко зна исторнју наше отаџбнне. томе је нознато. да је народна етруја вазда налазила нрепреке у нзвесној гомили л>удн. којнма је само стало до влаети н својих еебичних ннтереса. Народ- је наш имао да издржи жестоке борбе еа тнма еебнчњацнма. али је за то он увек одржао победу над њима. Времена су се нетина променула. па и л>удп у њпма. Лли ћуди и навике остадоше старе. Синовн иознатнх еебнчњака. остају верни свознм традицпјама. На њих слабо је \тпцало време и просвета. јер они терају занат евојих нредака са још већом жеетнном н страшћу. ио њпхови етари. Разлика је само та између еадашњостн и прошлости. што сада народ има закоиито ноприпгге. где м«»же да стане на браннк евојих ннтерееа и да потисне оне који «> злу раде. То законнто поприште је уставност. Народ у пр«»шли)1 временима. ако је хтео да стане на пут извесинм себнчњацима. морао се лаћатн средстава опасннх али еада он може мирно да изрепе свакоме који ради зло своје -стој > овоме шт«» еа неколнко речн казасмо н лежи битна разлика измећу реакционара н народних .Ђуди. Отуда н долазн. да иародни л»удн нлн бо1>е нар«»дно-либерална ет|)анка нма евога ирав >г н истиног ослопца у народу н да се њен рад ематра као народни. Л нанш реакцнонарн траже ееби увек ослонца на страни н т<< махом мећу « п<>л>ннм нар«»дннм нспријател.пма. Нар«»дно-либерална етранка поред другнх заслуга за народ. нма и ту велнку заслугу што је дала земл>н уетавпоет, к«»ја оснгурава народу утнцај н мер«>даван глас у енпма јавним државннм нословима. Благодарећи тој нашој уставности. народ је могао евоју давнашњу же .Ђу — еветн аманет нрађедовекн. 1 ч 7<»—77—7* годпне извршити. Зна ее шта је све наша реакција раднла само да ее 1*74—Г> одржн у властн и да епречн народну етрују. Г1а у нашој уставноети лежн и гарантија. да ће народ моћи учмнитн крај садањем нееносном етањ/. кога су реакционари створнлн у наш«»ј земљи. Несреће које су так«» рећи пл>уеком обасуле нашу зем.ку од 19. Октобра пр. год. иа до данас. прете нашем оиетанку. И еваки патриота мора да гледа са страхом у будућноет. Но у тако мутном времену. опажају се знацн будне народне свестн. Иа као што је и на другим меетима тако је и код нае. иојава -дружипе за потиомагање ерпеке књижевности- нашла одушевљенога одзива. ( ви ее свеени граћани обрадоваше. што се ухватише народнн л>уди у коло. да живо нораде. да се злу сгане на иут и •»чувају наше народпе тековине. _Српска Независноет-. као орган и бранилац свих внших народних интереса. прим&ен је са највећом радошћу. Сви ^Исгоковн* уансншпг прета.га.ти.и1 еу п- на њ у и ссм то уп ареко -V) новнх уаисника иријавхит су се ло сад. и неирестано ге са свију страна јављају све повн уиисницн. Бадава познати калаузи муте бистру воду. плсао им не иепада за руком. мо еамо изазивл>у огорчење пародио. Честнто коло народних л»удн нека слободио диже у внс народну заставу -Сриску Незавиеноет - . уз њу ће сав евестнн српски народ да пристане. А еваки онај којн радн за народ. уз тога ће и он бити. а кога потпомаже народ. тај мора нобедиги. Народно-лнберална странка. бнла је увек поеилац народних мисли и жеља. од ње и сада народ очекује. да га сиасс од зла. и да очува народие тековине. > то имс нека је сретан узвншени рад .друштва за потпомагање сршке књижевности.- т 4-.

ПИТАЛИЦЕ У IX евеецн _Иросветног Гласннка." у којој је и нггампан извештај о шеснаестом састаику главног иросветног савета. држаном 17 авгуета 1*^0 читамо ово: "Председник с»твара састанаки каже да је овај ванредни састанак заказан с тога што је нотребио, да савет пгго нре даде своје мишљење о ква.пммкацијн кандидата за наставнике у средњнм школама: па пошто је одбор. којије натом радио. свршио свој посао. то познва нзвестиоца да ноднеее нзвепгтај. Св. Мнлосавл>евнћ застуиајући нзвестиоца Ј. Бошковића. који још нпје био дошао. прочнта извештај н нредлог одобрскн. После подуже! разговора о том и попгго су чланови разгледалн свсдочанства кзндидата. еавет је уевојио нредлог ^дборски. у ком су сви кандндатн ирема квалиФикацнји подељени у ове тј»и групе: I кандндати с врло добром квалиФнкацнјом: II кандидатн е с»бичн«»м квалиФИкацијом и III кандидатн којн немају нроппеане квалиФНкације.- У овој трећој групн стојп под бр. :1. Љубомир Миљков нп. имао би квалиФикацнју. кад би накнадно иоложно нспнте из неких наука у вел. :пколн. (из Јеие нма само Фреквентацнју без испита).- Иознато је нама у Београду. да је г. Мн.Ђковнћ био предавач Фнзике у богословпји и да је као такав покушао. даунашој великој школи накнадно положп нспите нз неких *наука но да је на тнм цг-пптпмл аао. и то два п\~г. У VIII свееци -Просветног Гласника: у којој је штампан извештај о 4«» састанку главног нросветног еавета. држаном 2 априла 1x^1. чнтамо ово: _Потпредседиик у нмс г. министра ироевд^е пита савет: да ли се г. .Буб. Мнл.ковић. којн сс учно на уннвереитету јенеком, може ноставити за нредавача немачког јсзпка у ередњој школп У Потпредеедннк је поменуо и ту околност. да је вглика оскуднца у иредавачима за стране језике. Савет је на основу закона о ванреднпм предавачпма од 1>< септембра 1X71 реши«>: да ее г. .Ћуба Ми .Ђковић може поставитп за вапредпог нредавача немачког језика у средњој школи,- Према «»в:>м ])ешењу. које је, као игго емо елушали од иеких члаиова проеветпог савета. еа највећом натегом донееено у главном просветном савету. иоставио је г. мнниетар нросвете г. Мил.ковића за ванредног предавача пемачког језнка. То је звање вршио Мил.ковић летњег течаја ове године у полугпмназнјп налнлулској а од почетка меееца септембра врши га у великоЈ гнмназијн београдској. У _Српскш1 Новипама - од 20 септембра о. г. читамо у елужбеном делу ово: _3а нолагање нспнта из зоологије «• анатомпјом е обзнром па днјететику н нз ботанике е анатомијом н фиизологијом пријавио се г. Л>уб. Миљковић. предавач београдске гимназнје. Миннстар просвете и црквених поелова на основу закоиа о пр«»Фееорским испнтима одредно је за председника нспитног одбора итд.Ови паведенн податци изазивају у нама внше питања. од којнх ћемо мн да впоменемо ова трн: Чнме је г. .Буба Миљковнћ о којем је главни просветни савет прошле године донео решење. да нема квалиФНкације за наставника у средњим школама. а ове године са највећом натегом тс» решсње, да се може поставити за ванредиог иредавача немачког језнка у средњој школи — већ у току нрошлог летњег течаја доказао таку епрему за нредавање немачког језнка. да је заслужно. да се постави за предавача тога језнка у најглавнијем средњем заводу наше отаџбине. у велнкој гимназији бе<»градској*? Чиме ее г. Миљковић. који у наш«>ј вел. школи носле -двократног- накнадног полагања нспнта нз неких иредмети ннје могао да догрца дојадне тројчице. одмах после двомесечног ванредиог предавања тако одликовао . да је заслужио. да се доведе у Србнјии најглавннји средњи завод мссто једпог практичног старијег проФесора пемачког језика. једног изврсног зналца немачке литературе. н једиог с»д првих иашнх књиженника. за чији _Грахов Лаз- ако би ћак на испиту зрелости бис> случајно занитан и иебн знао. чијн је . могао двојку добнти из историје нашс књнжевности и пасти на испиту. Какоје то. да се у главиом иросветпом еавету на састанку од 2 анрила ове године из Мнљковићевнх сведочапстава није нронашло. да он има квалиФикацнју за предавача _зоологије с анатомијом с обзиром на дпјететику и из ботаинке с анатомијом и физнологијом.,. нз којих ће предмета полагати професорски испит. већ се нашло да он има квалификацију за ванредног прсдавача пемачког језикаV

Како и где допуни г. Миљковић своју Факултетску еирему те доће гак«> брзо дотле. да сс већ одреди одбор. пред којн ће проФееорскп иснит иолагати он. коЈи је ирошлог летњег течаја бн«> непрестано у Београду. н]»едајућн немачки језик у палилулск«»ј нолегимназпЈн У Д Н Е В Н II К Страни Недавно је у Будим-нсшти одр:кана изложба угареког домаћег воћа. н свршена продајом свију изложенпх артнкала. Пзложба је нодељена била у ове групе: 1. к\-хинско зеље. 2. в«»ће и кухински комервн, Л. семена. 4. баштени алати, ."». вештачко баиггованство. Том нриликом наградила је влада великн број индустријалаца. који су показали уенехе како у неговању ове производпе гране. тако и етеклн признања еа усавршења ручних алата. Таке изложбе могле би се н у иас аранжоватп. н. пр. у Топчидеру. н биле би нам за цело еамо од користи. Владин задатак није, д;. ее само брине за нове порезе. њој је н то у задатку да подиже. евима средетвима. благостање у земљи и да олакша граћанима как«> ће моћн сносити државне терете. Видићемо. хоће лн влада -напредка - у «»в«»м погледу штоучнпнти ! — (Лрхеолошки проналазакј. У Снску су. прнликом чшнћсња једног тамошњег бунара нађеие ове етвари : једна бакарна јако по:иаћена тестија. једиа грнвна од нрног ћмлибара. гробна лампа и једна сикира особнте ФОрме. Сем тога паћено је много л.удеких коетију. — У Нов. Саду се у прошли четвртак догодно еа материнеке ненажње грозан случај. Отац и мати. Србн и сиромашни људи. имаше двоје лепе дечице. мупгко од З 1 о годпне а женск«» од "> година. Птац оде да бере кукурузс. а мати послом евојнм оде изјутра на пијацу н затворн дец>' з* соби. а мећу тим остави машиие (палидрвцад) на прозору. Деца ее уепужаху тамо па стану палити IV машине, те запале кревет. који је \-з нрозор бно. Девојчица старија избегне у кујну на затвори врата за еобом л а мали еинчнћ останс у соби. не могавши отворитн врата и нзгоре. Кадједнм п ватра већ иојурила на прозоре. тек онда су оиазнле комшијс н дотрчале у помоћ. ал епрото дете већ м]»тво је бнло. Тако пропаде н дете и оно сиротпњеко нокућанстао еа непажње. Лато ваља ненред деце свс уклањатн. што им може шкодити: а то уједпо може служитп за поуку. да треба наше добротворне женске задруге по варошима да оснивају дадпљишта ил дечије в]>тове. где би се деца така причувала н поучила. док роднтел.н траже насушна хлеба. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ниша нам јављају како је г. Рајевић, који ее у Нишу од дужег времсна као члан комнсије за вакуфска добра бавн. начннио неко писмено н нреко свога некаква калауза ноелао. Л>убн .Младеновићу. ЛеФрему Радивојчевићу. и још неким граћанпма на потпие. То пиемо садржи у себн резигнацију — одрнцање. сјд либералнс пародне партије, којој они ниеу као бајаги пикада ни нрннадали. но их је еам<> лнбералцнма иравно _Ист«»к- и лругп. Доноеач писмена тога добно је достојан одговор. и једва је еиромах и читава лећа изнео. а и онај што га носла. доби поруку да му за цело неће више наети на памет. да се лаћа так«> подлога поела. који јс еам«> _виделовцима- својствеп. Ми се надамо, да ће евеетнн граћани иишки. у евакој прнлици као и до сада тако и од сада нзбећи све вигове -виделовачке,- те ће се они са свакнм нокушајем п[»отмв евеети и поштења наших грађана. < амо користити тиме. што ћс их хвататн и њнхово нен«»штењс Фактима «-вет\ доказивати и њих изобличаватн.

Нурс је:

«>д 13 октбра по наии-м а 26 октобра по рамском а, дукат цесарскн ..... ;,.,у б, Напалсондор '.1-3

к.1а« ник . Дружина за потпомагање Српсие Књижевности- штампано у штампарији _к«»д Св. Савк- кнез михаил. ул. бр . 4. одговорнн уркдннк Др /1аза Костић.