Srpska nezavisnost

Али дал ће све те „користи- којс влада српска од овога свога чииа ишчскује моћи превагнути оиу једну грдну штету, која ће по јогици саме ствари моратн следовати. нггету која из овог чнна мора утицати на јаван морал, на учвршћење оннх етичних услова којн државама дају снап г и полуге здравом развитку њезинога живота. то је вишс него еумњпво. Ми се бојимо. веома бојимо за— Србију. е5. слсвенсгг;-: П С Петербурскија Вједомости а иишу: Аустрија је упрла озбнљно своје ногледе на Балкански полуостров. Она се не задовољава само заузећем Босне н Херцеговпне, него тежн са јадранског чак на јегејско море. Приуготовлења за то већ су отночета. Она хоће да нридобије за себс све знатннје људе на исток}* који су од уплива у народу. На ту цељ. Аустрпја се латила једног врло важног средства. а то је. она хоће да се матере будућих нараштаја васпнтају под њеним надзором. и у духу. који ће одговаратп пнтересима хабсбуршке монархије. У Бечу се образовала аристократска дружина. која је решила да у Једренима оснује женски завод' Мисао ова врло је добро прихваћена свима, аособито загребачким арцибискупом. који је пунудио дружини своје усллте. Почетком месеца октобра. у присуству викара загребачког бискупа. отворен је већ поменути завод, кога су назвали Аустријскословенским заводом за васпитање жснскиња. За директора назначен је сам викар. који је дао у помоћ том заводу осам католичких калућерица. посланих из Аустрије. Учење ће бити на два језика. немачком и срнеком. У завод се примају кћери тапошњих аустријских поданика, и тамошњих насељеннка православних н мусломанских. Но мусломани неће своју децу давати у завод из верозаконских обзира: но њих је н најмањи број међу становништвом у Једрену. Даклем већина ученица. што ће завод походитн. биће из кругова словенске пнтелигенције. А у каквом ће се духу васшггатн та словенска женека младеж. ласноје замислити, кад се зна да ће им све предмете предавати католичке калуђерице. Помепута аристократска дружина обвезала се да свнма средствима иотпомаже тај завод. Зашто се неби и код нас могла образовати такова дружина која би подигла такови један завод у Једренима. који би се звао руско-словенски заводУ Нема сумње. да би онда морао пасти аустријски јер не би имао ученица. попгго би еловенски становници увек радије слали своје ћери у наш завод. Без сумње је потребно. да Русија на сваком кораку паралише уплив Аустрије на истоку. а особито на пољу религиозно-просветном. — Руски лист ..Восток - штоизлазиу Москви јавља. да је католички бискуп Штросмајер нудио калуђерпма манастира Дечана. да ће он поправити ту стародавну задужбину српскнх краљева, ако се калућери поунијате. Калуђери еу с гнушањем одбили ту понуду. Слава им.

ните мисли руководиле младог проФесора Михапла, и како је далеко од њега била жеља п грамзење за тим узвшненим. но у исто време с тешкпм бременом скопчапим положајем у цркви хрпстовој. Као Епископ шабачки он је управљао том епархијом само 4 године. 8 месеци и 11 дана. Епархија шабачка није баш тако одавно основана: из псторије ми знамо судбујерарха те катедре — како оних. који су пре. тако п оних. који су после Еиископа Михаила истом управљали.... Но какву је успомену оетавио после себе Епископ Михаило код Шапчана, јасно се види из овог одзива грађана тамошњих. који овде од речи до речи иредајемо јавности.

з, страних ^Пест. Лојд - доноси по једном бечком листу адресу босанских устаника од 8. октобра о. г. 1гз гацког логора устанпчког, коју су вође усташке поднели Гледетону. премијеру Енглеске. Та адреса, управо нротест. гласи: „Иотписане вође усташке у Босни и Херцеговини знају за велике симпатије ваше за судбину српскога народа. Ми се обраћамо вами с молбом, да примпте ову адресу. у којој смо тачно описали стање наше, у коме се наша несрећна отаџбнна! налазн. На основу берлинеког уговора окунирала је Аустро-Угарска ире три годпне нашу земљу. Мн смо очскивали. да ће та велнка сила примити уједно обавезу, да поврати ред и уведе иетнните административне и аграрне реФорме у нашој отаџбини. Влада је у очн саме окупације свечано обећала, да ће ово извршити. Од отог доба нротекле су три године, а о тима реФормама нема ни разговора. С нама се ноступа као с покореним народима, као да није међуI народним утовором поверен мандат једној цнвнлизованој држави. Горе нам је | иего нгго је било. ма да је најсветије обећала Ауетро-Угарска да ће повратитп ред и поредак. Пореза је велики терет за нас, админпетрација недовољпа, свугде влада самовоља. Српски се парод го! ни, наш народни нонос гази се ногама, наша школа и црква је у оиасности, апсане су препуњене, у свој земљи влада невоља н јад. Наше представке и жалбе нису имале успеха. Остаје нам још једини пут. пут оружаног отпора. Потписани. без разлике вере, латили су се овог крајњег средства. јер су изгубили наду, да ће влада икада поправитн мо' ралне и материјалне одношаје нашега племена. Ми смо решили. не само да протестујемо, но с оружјем да се боримо против таке управе, која нас је подјармила. Поднашајући вам нашу тужбу и доетављајући вам ова Факта. рачунамо на вашу правичност н уверенн смо ! да нпемо на вас бадава апеловали. (Долазе потписи.) х\ странизс Бечки владин лиет г Парламентер и доноси под насловом п Два збачена мнтронолита ц , врло зашшљнв чланак, који доста јасно расветљује неке важније моменте, због којих је митрополит Мпха| ило пчо као жртва једностране политике данашње владе у Србији. Тај лпст прп| ча. како се 1858 год. јавн ; мишл»ење у Србији јако бавило политичким држањем I тадашњег митрополита Петра. кога су меродавни политичкн кругови оптужилп као издајицу земље. Митрополит Петар беше компромитован због свог отвореног пријатељства нрема Аустрпјп. и за то га је кнез Мплош као нздајицу збацио п поставио за митрополита ша| бачког владпку Михаила. који је био познат као руски пријатељ. Одотог доба. вели _Парламентер а , јако се пзменио нолитпчкп положај Србије. Сада се збацује митрополит Михаило, коме се некадање врлине унисују данас у грех. То је кратка псторија тих збаченнх мптропо.тнта, но уједно кратка и јасна историја политичког развитка, који је од 1858 год у Србији створен. и којп ноказује зависност и несталноет. у којима се срнски кнежеви(?) и њихови мннисгри крећу-. _ Парламентер- наставл.а : ЛТретреса; јући но особ збачење митрополнта Михаила. желимо напоменути. д а је прп том акту црквени моменат играо само потчињену улогу. То је збачење са другог становишта од велике важности. и може лако из сасвим других узрока иостати судбоносним за Срб^гју. Збачени митронолит Михаило уживао је и ужнва у правословној Русијм велики ауторитет и веће нризнање но у еамој Србији-. _Парлам4нтер- саопштава даље. да сс митронолнт, ношто је министарски савет обнародовао своје решење којим га забацује. није обратио ерпском народу, већ да је замолпо за пнтервенцпју руског посланика: и даље. да је влада но свршеном збачсњу преметала митроиолију и том приликом натрапала на -компромитнрајућу- прспиеку митрополитову с Игњатијевим и т. д. Очевидне измишљотине, којима ни сам _Парламенј тер- не даје благослова. јер изриком вели -да је то сасвим неупутно и од српске влада крајње излишно изазивање руских кругова. Србија нема узрока. да се с Русијом пребацује тако очевидним начином. што ни велике силе не чине без велике невол>е. по садања влада српека која свима средствима мањипе на својој пропасти ради. ухватила се сама на леиак Ристићу. Јер као што Пироћанац и другови нису мсгли дочекати своје природно време. већ су аустријским упливом дошли до власти. тако н противна партпја" постаје нестрпљива, и т. д.

Даклс аустријски , владин лист иризнаје отворено. којим се путем Пироћанац и другови докопаше власти у земљи.; — сад ваљда ни само „Видело" неће иматн внше образа, да то пориче. -II. .Тојд" од прошле среде има уводнп чланак у коме се напада аустро-угарска влада што још нггје снровела анексије Боене н Хсрцеговнне. Но нада се, да ће то скоро бити н да је нови закон за војачење у тпм земљама поуздан знак, да је Аугтро-Угарска тврдо наумила, да вриш у Босни и Херцеговини сва она права што су природно скоачана са трајном државином у земљи. _П. Лојд" мисли, да је садање стање у Јевропи за то врло згодно. да се анексија спроведе п да нема силе. која би се смела томе противнтн. — Ми пе знамо, хоће ли бечка заједничка влада послушати велкоможног пештанског јеврејина. ал' ако ће, бог јој а душа јој ! дописи Пирот ( 24. Окт. 1881. Због чега је сваки увнђавни и патриотични Србин у срцу зебао, оно се на жалост нашу ових дана збило! Велики српски патрнота, учени и даровити владика, муж светског гласа, чувенн и поштовани од свега православног словенства н света, српски митрополит Михаил, збачен је са управе српске цркве у српском Пијемонту!!! Крвави зној од 19. Октобра 1880. године све једнако је обливао србиново чело, црна слутња као камен сињи легла је на његову душу кад је видео, нгга се све ради и нокушава створити од узданице народа српеког. Алн поред свега тога, жива Србина у овој земљи није било. који је вероватн могао, да ће на тако безобзирап пачин уклоњен бити с управе српеке цркве најмоћнији стуб омиљене династије наше. прнсни пријатељ и помагач велнког кнеза, патриоте н мученика, неуморивн радник на црквено-књижевном и политичком пољу наI рода српског, прнвлачна и тајанствена сила српеког Пијемонта, узор митрополит Михапл. И кад су све, српству и православном еловенству противне пшабскомаџарске новине, на све четпри стране света. почеле трубитп да ће така судба постићи ернског мптрополита Михаила, српека се душа згрозила на таке перФпдне енунцијације мислећи. да таку бруку и толнко понижење овај чисти редки и светлн карактер. никада од својих. и у своме народу искуеитн не може. Али на жалост нангу, ето се потврди да су те душманске клепетуг#е боље знале нгга се снује и спрема овако узвишеном србнпу и владици. Нема тог Србина. који при овако озбиљном чину неће застати н озбиљно себе запнтатп: да ли се тако консолидује ернска држава, шири. нспуњава и одгаја мисија српска, чува и негује исторично-природна и традиционална заклетва ерпска? Нико не може у минпстровој и митрополитској преписци наћгг ону предусретљпвост, готовост п добру вољу од стране српске владе, да се споразуме са главом српске цркве у оном питању, које доиста дубоко и осетљиво засецау дух и Форму и црквених закона и догме српеко-православне цркве. Или су, господа министри. тај епоразум и одговор за понижење сматрали, н држали да је испод њихова достојанетва. споразумети се у једном тако важном питању цркве са поглаваром црквеним, који 28 година управља пословима њеним? Чнм је гакон о таксама света угледао, митрополит илп је морао одступити са управе цркве. или одма уложити ггротив њега протест. Г. Митронолиту ннко нодмстнути не може: ни злу намеру, ни подлп поступак. што је одма наиао на закон, којн се косн са законом вере оног народа. којега је он глава. Кад католички Словени „ходочасте" у Рим ц тамо од Рнмпапе добијају благослов и средства да ј се српство и словснство нншти и у крило папеко-римеке цркве ириводи: кад ђаковачки бискуп Штросмајер. својом отровном меденом посланпцом православне Србе по Хрватекој, Славонији. Бачкој, Банату, Срему, Иетрији, Далмацији. Боснн. Ерцеговини и по Старој Србији мами н позива у иапско-католичку веру: кад један богатн словенеки ренегат. по мигу из Рима и Беча, нудн вредпом српеко-босанском митрополнту г. Косановићу неизмерно благо. само да српском вером преврне, кад бечко-римска курија са арцнбпскунима. бискупима, каноницима, Фратрима и безброј другпм својим агептнма широм све земље сриске прикриљује у намерп да понншти веру н закон нравославном Србину, кад се бечка влада опрема, да вснује римско-католич-

! ку бискупску сголицу. са богатим Фундацпјама, усред престонице српске I онда српски министар иросвете и црквених послова пзазива сукоб са поглавицом српске цркве у земљи. и сеје раз, дор у народу, нотресући из основе православље. Влада сриска заборавља. да је живот опе браће наше, која и данас све једнако у љутом н тешком ропству 1 живо, сав усредсређен у вери и свештенству и да се та вера са овима својим Формалностпма н служнтељпма нај| скрупулозиије. као зеница у оку чуваУ Није то никакав пзговор и извпна што ј се велн, да ппко гге дира и не насрће на веру кад се збацује ноглавнца цркве ; што пнје могао ннти смео признати закона о таксама. који се коси са вером и који, у оној Форми и суштини. никада не може у складу и армонији бити са догматима вере наше и црквеним зако' нима. да није свега другог випге било код г. Новаковића и његових колега, него 1 добре воље и државнпчке увиђавности, нитн би честити митрополит Михаил морао збачен бити, нити закон о таксама онакав узаконити се. Нека нам је допупггено да сноменемо 1 један слпчан догађај који се у Италији догодио пре десет година кад се оствари вековни сан толико милиона плеј менитих синова ггитоме Италије. Све скоро талијанско свештенство, са папом Пи| јем IX на челу, одриче талијапско једин1 ство и заклиње се вечито протнв њега радитн. Па шта ради мудри и племени1 ти народ талијански, шта ли закључује њихова увиђавна н патриотична скупштина? Она 1. Маја 1871. годинеусвечаној седници доноси закон којим регулигне власт суверену поглавара католичке цркве на тако узвишен начин. да се сва Јевропа диви мудрости њезиној н преузносн патриотизам њезин. А мн, а наша српска влада? Г. Пироћанац са својим колегама и скупштинском већином, како награђују наше свегггтенство како ли признају његове неизмерне труде око српског народа и српско православне вере? Дај боже, да слепо нартизанство данашњих ерпских мггнистара не буде толико кобно колико мора бити по својнм природним последицама за једпнство. ослобођење и будућност српског народа. Давно је мудри п патриотични Ариетотел казао. да само она држава пма будућности која зна све грађане зај довољити. Искреном и озбиљном зебњом сажаљевајући тај немили догађај са српским мнтрополитом Миханлом кличемо му: Слава ти, велики владико. на раду пуном плода, родољубља и пожртвовања које си српској црквп, држави п народу српском, кроз 28 година твога владиковања учинно. Судба великпх људи ретко кад да није трагична.

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Митровице у Старој Србији доЛнлн смо грозан извенггај, пун патничких м ужасних невоља, којпма је изложен наш народ у тпм крајевпма туреке царевине. Го је доказ, да великом делу нашега на! рода. који је остао у турском ропству, нп уколико није судба олакигана: шта внше да Турцп још и дан дањн харају. злостављају и убијају кукавну рају, ко| ја је, остављена сама себи. без сваке помоћи осуђена да страхује за живот | свој. Ако засад нисмо у стању другчије помоћи тој нашој патничкој браћн. ми ћемо бар редовно износити недела турека на јавност, не били тиме олакшалп судбу њихову, упознавајући еилне н моћне овог света са несрећом једнокрвноа нам народа. 2. Септембра о. г. Србин Вуча и његов син из села Бугарића отншли су т игуму да секу дрва. Ту их нађоше четпр Турчина. везаше нх и одведоше до села I Ковачпце, 8 часова далеко од њиховог места: попгго их евукоше голе наге п испребијаше на мртво име, одузеше им 4 вола и све што су ови јадници имали. Једва живн утекоше. Кад су се вратили дома и потужили властн. ова их је просто одбила. јер немају сведока. шта више још им је претила да неокрнвл .ују бадава мусулмане. 9. Сегггембра о. г. убили су Косту из се; ла Судимље 20 минута далеко од Вучитрна. Тај Коета био је честит и мпран човек да му у свом вучитрнском срезу није било равног. 15. Септембра о. г. убили су Турци Јеврема Захаријевићау самој Пећи. ЈеФрем је био члан суда н уважен у варошн. Један слуга игумапа иатрнјаршије учинио је похару, те суд наредн да Јсврем са још једним Србнном и једним Турчином иде додатак