Srpska nezavisnost

— 115 —

9-о, у срезу бањском окрута алекснвачког, 10-о, у срезу крајинском истог округа за два посланика; и 11-о, у срезу јошаничком округа крушевачког. Мн смо у једном од прошлпх бројева нашег листа изразили наше иишљење, да народ треба да бира сгаре посланнке у свима оним изборним срезовима, који су оставком дотичних носланика, већином услед иримљеног железшмког уговора са Бонтуом, остали унражњени. У осталом, ми се ноуздано надамо да ће бирачи свесно и брнжљиво вршити овоја бирачка права и да се, ма с које стране долазили наговори или иресије, неће дати ™" обманути ни застрашити. Ако би се баш и нашли нриватни нли „званични" коргеши, који би се ма чијим именом нослужили да бираче нрисиле, народ треба да их мушки и одсудно предусретне јер ннко нема но закону нрава да сс нлеће у слободну вољу срнских бнрача. — Румунска комора огворена је у Букурешту престоном беседом краља Карла I. Крал> је задовољан што први нут поздравл,а законодавнотело Краљевице Румуније, коју су све државе снмпатично нризнале и с којима се пријатељски одношаји нсгују. Снољне прилике правдају наду да је настала ера мира и мирног унутрашњег развитка, с тога ће законодавно тело бавити се ноправком и усавршењем закона, што се односе на економне интересе краљевине н народно благостање њено. На ту цељ поставиће се нарочито министарство земљорадње, трговине и пндустрије. У погледу дунавског пнтања, престона беседа одсудно се иаражава за слободу пловидбе на Доњем Дунаву, јер је судба Румуније тесно везана за тај уелов, и наглашује да неће трнети ничије надмоћности, нити икаквих ограничења која би апсолутну слободу пловидбе на Дунаву, ма којој државк за љубав, изиграла. Тонје нрестоне беседе у овом нитању у опште тако одсудан, да се поуздано може ногодит* протин ког је напето угледају у једне сотоне рен и рогове. а у друге иекакве етрашне нокте, дуге уши а велике зубе, као у аждаје, коју је убио св. 'Борђе. На место отнора и борбе, они ти нлећададоше, а бежатн стадоше како је ко могао поноћи загрепсти. У томе бегству, ко се нретурпо н Боже помози, алн је баба-Ружи трн избо око, Мрца ногу сломио, Шваба руку изгануо, Маџар за кладом ноћио, а поцепаним хаљинама ни броја се не зна. Како је ко кући долазио он је закл.учавао вратнице и врата, па је онда завладала мртва тишина у Буљииовцу.... Аветиње се огњу нримакоше и од смеха црепемажући се, седоше да се огреју и ракнје нонапију. — Здрав си, Јакове, јер су се овн мртви сви вамиирили, иа н немају душе. — Здрав си Иване, одговорн Јаков. на натеже бардак. (Свршнће се.)

ј рен. Комора је буршш одобравањем пратила целу престону бессду, а ј нарочито она места која ее односе на Дунавско нитање. — Из Русије јављају за неке важпије промене у највишој унрави земаљској. Тако се поуздано говори да ће цар иоставити генерала Игњатијева за министра снољних послова, а грофу Шувалову поверити министарство унутрашњих послова. С овим у свези, предстоје још и неке важније промене у руској динломацији. ИЗ ЛИСТОВА а., српсгих згс зсрва.ггсвгизс лЗастава" иише: „0 радњи саборских посланика дан пре саборског састанка можемо оволико јавити. Око 11 сати пре подне састали су се посланици народне странке у приватној кући на конФеренцију. Г. Ника Максимовић саопшти, да је доставерно извештен, какав је дневни ред за сутра, за дан састанка сабора од званичне стране одређен, На то се изабере за председника конФеренције др. Ника Максимовић, а за перовођу г. Миша Димитр евић. Пошто се реч повела о сутрашњем дневном реду, закључи се, да се избере одбор седморице, који ће се о томе посаветовати и после подне у 3 сата конФеренцији извештај с предлогом поднети. Одбор се саветовао од 12 до 1 сата. По састанку копФеренције после подне реФерише председник пре свега предлог одбора, да се народна странка конститујише као „клуб народне странке на српском-црквеном сабору", што сви присутни чланови народне странке усвоје, свега 43. После придођоше тројица, и више њи није стигло. Избере се одбор клубски. За тим се расправљало о сутрашњем дневном реду. и нарочито о саопштеном од званичне стране намишљеном дневном реду. Како сад нисмо у стању течај те расправе саопштити. то саоиштавамо толико, да се по дужој расправи пристало на мисао, да се сад на прагу сабора и пред избор обиђу Формалне диФеренције. Како је пак с друге стране за 4 сата конФеренција за сутрашњи дневни ред сазвана. изречено је, да наши могу и у тој конФеренцији учествовати, да се извесно сазна, на што је сазвана и да се према томе положај заузме. У тој општој конФеренцији, као што смо извешТеии, иЗабран је за председ-

ИЗ ЖИВОТА ВЕЛИКИХ ВЈ1АДАРА (Наиолеон као рецензенат и драмски иесник.) Сви ће се чудити кад чују и читају, да је Наполеон био редензенат и песник. Наиолеон п несник, рецензенати Нанолеон! Та је ли могућв? Па инакјетако. Његов практичан дух задовољавао се само величанством и узвишеношћу кад је била реч о белегристици; али за тотје увек био пун поштовања. Нарочито је љубио трагедију. „Трагедија, говорио је, загрева душу, уздиже срце, и можс и мора само јунаке стварати. Вшна трагедија је увек била школа великих мужева; зато је дужност владара да обадравају неснике и да ншре н>ихова дела. Француска има, можда, заједан део својих великих дела да захвали Корнељу. и Исго тако ужи- | вао је он у Расину. Волтераније уважавао, јер је „био надувен п пун заноса; он нити је познавао света, нити људи, нити истиле, па ни моћи страсти. Волтер се огрешно о исто- | рију и о људско срие својим Му- I

ника исте на предлог једног од чланова народне странке прота СтеФановић, као | најстарији члап. По истом извештају дневни ће се ред ! у том састојати: да ће после литургије с призивом св. духа сабор се у 11 сати скупити у саборској дворани, да ће ту „администратор и нредложити да се 1 изашље саборска денутација кр. комесаI ру, да ће овај дошав у сабор дати про| читати кр. одпис, и предати га, да ће на то п администратор" говорпти, и да да ће по томе будимски као најстарији епископ ословљен бити, да по саб. уст: ројству заузме нредседништво сабора, ј да се најмлађа два посланика за привремене перовође означе, да саборски ј посланици мандате нредаду, и да се од! бор петнаесторице избере, који ће нредузети оверовљење чланова, и тим би се седница саборска одложила до извештаја тога одбори о вериФикацији." страних Нод насловом Бонту у Аусггрији јавља француски лист у Бечу „Даниб" ово : Неколико чланова рајхсрата, а на челу им г-г. Томашчук и Највирт, управили су на владу интерпелацију, да би сазнали побуде пгго су ириволеле владу, да овласти Лендербанку да изда нове акције, а овамо закон забрањује свакој иривредној дружини издавање нових акција, док се год старе сасвим не намире. Министар Финансије, г. Дунајевски, одговориће првом приликом на ту интерпелацију. Очекују том приликом доста пикантна откровења о томе, какви су то односи нзмеђу г. Бонтуа и људи који сад владају у Ауетрији. — У нрошлом броју донели смо изјаву 7 Гласа Црногори^а" на вест Ћ Пародног листа и задарског и других новина, као да међу усталим Кривошијама имају и Црногорци, па да им је и вођа Црногорац. На ту изјаву примећује трстански „Читадино" ово: „Црногорски се лист бадава жести. Ми мислимо, да се вероватност подобне чињенице не тиче ни мало ни поштења црногорске владе, ни лојалности кнеза Николе, а најмање „ Гласа Црногорца а . Историјска је чињеница, да су КривоIII ије много сродни са Црногорцима и но етнограФији, и по предању, по постанку и по крви: они су једно једино племе. Нема дакле нико да се чуди ако се какав Црногорац подигне те оружан похита у помоћ браћи Кривошијама. Ствар је та тако природна, да нам се протести иоменутог листа чине сувишни. У осталом, „Глас Црногорца и не пориче, да суБокељи, а наиме Кривошије, кнеза Црне Горе до скора звали п наш хамедом. коме је карактер и побуде изопачио. Он је велики карактер Мухамедов окаљао најнижим ннтригама. н наслнкао је тог човека, који је тежио да свет из основе преобрази, као нростог луиежа. који је вешала заслужио. Волтер је само тренутно очаравао чптаоце својом снољном вештином. Ко га је дубље пронпкао, тај је од њега отпадао. Његов је Брут тако исто рђаво дело као Мухамед". За Русова и његову Хелоизу. рекао је, да је свој предмет претоварио, и да није сликао љубав но лудило; љубав мора бити уживање а не мука и иатња Толико о Наиолеону као рецензенху. — о његовом драмском несништву сачувана је ова анекдота : Ио освојењу Тулона живео је Наполеон беспослен у Паризу. и ту је, упознавши се с неколико глумаца од „Театр Франсе". дошао на мисао да као драмски иесник створи себи нов извор за живот. Оп дакле израдн трагедију своју, за коју је био спремио материјал

I госиодар", а не већ „наш кнез"' као што то дописник АН&етете /еј*ии&-а ономад ј ногрешно рече а . И ми бисмо рекли, да ни ћесарска I влада не може захтевати од црногорске владе поуздано јемство, да баш ни јеI днога Црногорца неће бити међу Криво| шијама. А(1 ЈшроввЉШа пешо ођН^а(аг (нико се не обвезује на немогуће.) ДОМАЋЕ ВЕСТИ. — Чујемо да су свршени дииломатски преговори са великим силама јевроиским у погледу проглашења Србије за краљевину. Тога ради ће се сазвати велика скупштина у месецу марту 1882-е год. Слава богу! А ко ће нам краља мирономазати? ДН ЕВНИ К Београдски. Под покровитељством Њенога Височанства Госао^е Кнегиње Натали\е од* бор друштва за помагање и васпитавање сиротне и нануштене деце у Београду приређује 30 о. м. у народноме позоришту аредставу с аесмама и живим сликама у корист сиротне деце. На овој представи суделоваће београдско певачко друштво и чланови народнога позоришта. Улазнице за ту представу могу се још сада добити код друштвеног благајника г. Манојла Клидиса, трговца у улици Кнеза Михаила. ТЕЛЕГРАШИ „Српсној Независности" У Карловцима 17. Новембра. Прекјуче у недељу састао се народни црквени сабор. Скупљене носланике поздравио администратор Анђелвћ као предеедник сазивачког тела, митрополитског савета. Затим краљевски повереник Едуард Чех, допраћен саборском депутацијом у дворану, отворио сабор читањем краљевског рескрипта. По обави овога чина удали се повереник, а владика СтојковиК заузе у смис.гу устројства иредседничко место. Ово је носле две годи ге први законити чин, који изазва бурно одушевљење у сабору. Усклицима и ташпању не беше краја. Седи архијереј није могао до речи доћи; само је непресјош из мла!)их годипа соојпх у Александрији, но чим је наново наставио војнички рад, он то дело остави на страну. Међутим га је тако заволео, да га је као цар наново потражио и поверио песнику Лансевалу, да га овај још једаред преради и за позорницу спреми. Лансевал је све што му је било могуће учинио, он је трагедијн дао и сјајних боја и сентименталних стихова. Но уиравитељи „Театр Франсеа," који су Лансевала сматралн за писца, не хтедоше тога дела прнмити. Али одмах затим добију рукопис натраг са кабинетском заповешћу: „Глумци Театр Фрапсеа нредстављаће за месец дана оддавае ову трагедпју, коју су ималп глупост одба-чти. Наполеон" Глумци су погодили и дозналп уједно шта је у ствари. Улоге се поделише пајбољим члановима. и комад се нредстављао у дуиком пуној нући. Публика и рецензенти нрпмнли су подједнако комад с великим одобравањем. Комад се звао: Хектор, а назови ппсца наградио је Наполеоп царски за нрераду, награђујући тнме уједно песника „Ахилеиде".