Srpska nezavisnost

БРОЈ 31.

НЕДЕЉА. 21 ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

згеб за :?5п:т: го,«нг 24 д1ш., на по годнив 12 лнн., на чвтврт год. 6 дпн. ЗД сггиб ЗЕИЉЕ НЛ 5122ЛНП:К полтстсет. годниу 30 ♦ ранака , нл по годннк 16 «р. на чвтврт год. 8 *р. 31 17стр2-7гарсе7: ГОДННУ 16 ФОР. У ВАНК., НА по год. 8 ♦. НА ЧВГВРТ год. 4 ♦. ЗД све ССТИЕ 1рн2.ве : ГОДВНУ 36 •РАН., НА по годннв 18 »Р., НА ЧВТВРТ год. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИКОН. ЧЕТВРТНОН, СУВОТОН х НЕДЕШ

гг-А. ХХЕ-ЈЕОЗ^Е '

ГРВДНВШТВО ЈВ В АДМНННСТРАЦНЈА Т КУТ^Н г. Тоив ЛНДРКЈВВИТ.А «виЈЦТ^ЕВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈВ СОАКН ПУ'Г 6 ПР. ЗА ПРИПОС-\АНО 50 ИАРА ДИН. ОД РКДА. Р/мописи шалу св урвдмиштву, а првтплата адтинистрацији „СРЕСНЕ 2Е3182СНССТГ 4 . РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕ1МАЋКИЛ 11ИСАСЧ НК ПРИИАЈУ СЕ.

По решењу управе спу< штена је цена огласима у нашем дисту, и по томе од сада ће ее плаћати ва огласе од реда први пут 12., а после сваки пут ио 6. нара дин. Уједно јављамо, да је доеадањи админиетратор г. Акс. Мијатовић дао ос* тавку на ово звање, јер је постао сопственик штам* парије код „Св. Саве," иа мује немогућеда радиита« моиу админнстрацији листа. За то молимо све оне, којц би од сада имали да шиљу за наш лист пред= плату, огласе или таксу за огласе. да то све ши.бу само на адресу: администраццји „СРПСНЕ НЕЗАВИСНОСТИ" Пад банке -Инион женерал** и последице за нас. (од писца чланка „народна бапка с погледом на Б онтуов предлог". (наставак) XX. Али ва другој страни стоји то, да ће наша штета ча нас бити врло осетл.ива; и да ћемо се, са нашим особитим односима ирема бавци који као и наши уговори вемају сличног примера, уплести п у парнине. опет особите природе. које ве ће бнти лако расправити. Ми желнмо оној господи, која је наше прекрасне Финанцпјске уговоре начинила, дсбар успех, и не бисмо желели да они сад утеку о тога занимл.ивог посла. II п' ез1 рот1 <1ев говев вапв ер1ие8. Нас неће ни ма како велика пифра наше штете изненадпти, јер и ако ће за нас бити нриродна носледица наших Финанцијских уговора, и то како железничког тако и онога за наше одужеље. Какви су они такве морају бити и њихове последице. Несретни систем који смо за наш железннчки уговор усвојилп ве може никако без штете проћи. Ми смо га одобрнли и зато морамо сносити и љегове последице. Бадава би бнло сад опет вратити се на ствари које су лањске године тако жестоко претрессне без успеха. Ваљда ће нам бити овај дога^ај што нан је пред очима

доказом — са каком пажњом треба вршити послове тога рада. Ми висмо такву пажњу лањске године за потребну сматрали. Дај боже да је бар сад пред очима имамо! Народ је својом већивом скупштннском уговор усвојио, та већина са владом нека сад одговара алн цео народ мора последице трпети. Уговор је постао законом пема ту више већине ни мањине, илатити морамо сви. Платићемо своје погрешке. Али мнего важније питање него оно наших губитака новчаних — долази пред нас, и то је нитање шта ћемо сад да радпмо са нашом железницом? Имамо ту само два нзласка. Или да наставимо своју досадању радњу, да нађемо, или да се нама и понудн које лице, које ће уговоре Бонтуове на се примнти, и да наша скупштина одобри такав пренос — или да раскипемо пропале уговоре и да своју радњу око железнице на ново отпочнемо. Ако првим путем пођемо, ми тим одобрисмо свој досадањи поступак, мн ћемо тим презрети искуство, које пред нама лежи. и које тако дубоко засеца у нашу судбину. Ако ми тим путем опет поћемо опдц остаје спстем који смо за нашу жслезницу ланске године уступили т. ј. да једном лицу поверимо и финанцирање п израду п употребу железнице. Мп бисмо тим увојили опет онај систем, који се већ толико пута при својој употреби ноказао, као врло штетан пад којим ни једна железница без великих тегоба и сукоба није била свршена и који је и код нас нри свом иочетку остварања тако страшно пропао, да на свету другога примера немамо, хоји би нам бар за утеху служити могао. Свуда су са тим спстемом везана имена. с којнма се увек и пепоштење у везу доводи ; али нигде још иије свршио таквом катастроФом као код нас. Како је тај систем свршио само радњу железничку, то може сваки и ако најмање има свога рођеног суда свуда видетн где год је Боптуова мотнка у земл.у ударила. Ми смо већ лањске године подигли свој глас за осуду такве радње, ми га дижемо и данас. Лањске године биле су наше речи узалтдне. На жалост морамо овде признати — да полажсмо маду наду у то. да ће битп даиас иаи успех бол.и. А ако и пред све те слутње опет свој глас дижемо, онда то чинимо само као

дужност спрам земл.е, спрам народа и спрам себе. (Свршиће се)

0 УСТАВНОЈ ВУ1АСТИ од ЕДГАРДА ЛАБУЛЕЈА. (Наставаж) Сазивајући уставотвориу скупштипу, закоподавна власт одрећује број носланика који се имају изабра, ти, дан и место саетанка. Она та■:оће решава како ће се и у којој ФорI ми поднетн нови пројект устава ; потврђењу пародном, али не одређује падлежност скупштине; законодавство нема право забранпти му | да несме дирнути у који члан политичког закона. Они неће да је конвенција одјек законодавства; они хоће да у уставној СФери буду потиуно слободни. Конвенција у ошпте изабрана редовним бирачима и саставл.ена нз малог броја посланпка, изгледа ориђинална и руши све наше теорнје револуционарпе. То није законодавно представништво; њени чланови нису представннци, они су простн пуномоћницп. Сазвана од законодавства које постоји пре ње, п које остаје поеле ње п које је одј ређено да је преживи, конвенција нема нпкакав политички аукторитет; ! то је прост комитет одређен да поднесе народу нројект устава. Овај нринцип, приређен од први револу ционарни нредставништва, прокламован је 1787 у значајној савезничкој конвенцији која је саставнла устав савезничких држава. „Ми немамо нраво ништа закључнти, али : смо слободни све предложпти, ка| зао је В и.ђзон , посланш; пз Пензилваније. — Наш је задатак, додао ! је Едмон Рандолер, препоручитп а не увестп снстем владавпне." 1829 у конвенцији Виргинској. Џон-Рандолер изразно се још јасније: ,, Ми смо овде адвокатн које народ пита за савет, политнчкп лекарн иозвати да предложе лек противу болестп од које пати држава; мп немамо нраво усвојити акт који веже народ. Ми смо скромии саветодавци народа." Излишпо би било пзложити још више иодобни нзрека; ова тачка уставпог права није впше у нитању. Само Француска пдеја иерсониФицира народ у његовнм представшпшма н њнма признаје суверенство; ио ова пдеја нојавнла се и ј Америци, но н.у су увек одбнлн нрнјател.и слободе. 1847 у конвснцнји Илипоа, један члап . Петерс, изјавио је да нредставннштво нма неограничену власт. „Ми смо суверенство државе, мн смо оно што би бно народ Илнноа да је овде сав на окуну. Мп можемо рећи оно што је казао Луји XIV: држава, то смо мн. Ми можемо бацнти под ноге устав као једно нарче артије: нико иеможе од нас тражнти рачуна. изузимајући народ". Петнаест година доцннје, у новој конвенцијн Плиноа, казао је генсрал Спнглетон ,, да јс народна конвенција сувере-

иа, да има суверепу власт, то је јасна пстина. Када је држава суверен, конвенција је суверен. Када ова конвенција иеби нредставЈ .ала власт народа, којп би други представл.ао? Када суверсна власт неби била у овом представнпштвЈ , неби било ни сувереренитет ? а Но нри свим овим тврђењима, теорија Француска нпје нпкад успела да јс усвоје Американцп, ма да је нашла нристалица у гдекојнм државама. Оно што јој је нанело последњп удар, то је што се њом југ послужио када је, да бп одржао робство, раск .шуо са осталим савезиим државама. Неограниченој конвенцији поверена је одлука оцеплења. да се неби морао интати народ. У Шарлетону као и у Паризу позивали су се на идентитет народа и његови представнпка да бп уништили правог суверена п пзвршили револуцију у корист неколико заиитересовани. Када се нрочита беседа којује 1861 у конвенцији Алабаме говорио Вил.ем Јансеј, памтиће се на соФизме које су нам познате: „захтева се да се одлука о одвајању поднесе народу. Овај иредлог ночива на идеји. да постоји разлпка између парода и његови нуномоћника т конвешшји. То је заблуда. ПоЈтоји разлика пзмеђу народа н обични посланика јер су извесне власти задржане за народ, које законодавно нредставннштво неможе упражњаватн. али конвенција је свемогућа; нема впше резервисанн власти! Народ је овде у лицу његови посланика. Живот, слобода, сонствсност све је у нашим рукама... Све наше одлуке највише су и без нотврђења, јер то су одлуке народа који радп као суверен. 14 ' Иаставнће се.)

ИЗ ЛИСТОВА

а. РЗГС2СИ2С „РусЂ и пшпе у своме уводном чланку пзмеђу осталога ово Када ее на западу разпо говорп о Русији. ауетријски пуковп један за другим улазе у пределе балканског полуострова. да сломијутврдоћу славенског духа п да униште и истребе словснску народност. Ауетро-Маџарскн поход на Кривошије п Херцеговце, то је — поход па нас Ргсе. ШвапскоМаџарске нушке — по речима генерала Скобељева упрте у сродпој нама земл»и словенској у једноверне нама груди г упрте су н у наше сопетвене грудиГ Сваки метак швапско- маџарски. који ада погађатамо дазеко православног Словена, напоси и нама удар! спака капљд нроливене крви словснске. пада на нашу душу. днра нас и нозива на освету ..... Руспја је помоглаСловеншт балканског полуострова, да преживе »екове мучења и ропства, она не треба да допусти да пх поново зароби Аустро-Маџарска...... Руском политичком значају паносе се ударн. иа п свему оном што је она па балканском полуострову за два столећа својом крвљу нодпгла. Не треба оомањивати самог себе; тријум »> ауетријске ненравдо на балканском полуострову пре свсга је моралпо надање Русије, а морално надање државе јсдне не може битн безуштрба и за њену нолитичку моћ Ако заиаднс силс сматрају берллнски уговор за комеднју, која прнкрнва из