Srpska nezavisnost

— 114 —

в довргаила рад свој , да даклс само мањина члаиова дели вага пазор, да је избор нове управе неправилан, ја сам нашао за сходно, да се ставим и сам на гледигате већине чланова, па сам према томе под данагањим паредио, да се државна потпора одређена „српском пољопривредном другатву издаје на потпис новоизабрате управе. 0 овоме част ми је и вас известитп радн знања и управљања. Примнте, господине, н овом прнликом уверење мога погатовања. МИАНСТАР ♦ИНАНСИЈК, Чед. МијатовиЋ с. р.

Ову одлуку г. министра Фипансије примио сам на ревсрс с тим писменим додатком код потписа: да је она незакона и да ћу ључеве од здања и имовине другатвене предати оном, за ког стара управа регаи, да му се предаду без икакве даље одговорности за имаовину другатву. —882. г. М. СпасиЋ с. р.

И 3 Ј А В А Госаодин Уредниче. Један дописник из Нигаа у 11 бр. „Видела" причајући о мом говору који сам говорио на беседи, којаје била приређена у очи нове године, претставио ме и као дописника вагаег листа и ако то ја нисам. Намера дописникова јасна је а види се и из целог дописа. Он тврди да с.-.м ја вага дописник с намером да гакоди и ако он то не може да зна. Човек који ннје прљавог карактера тако не ради. Али баш с тога гато сам тако претстављен, ја вас молим да дате места овим редовима у вагаем уваженом листу. Донисник се од сваке руке труди и мучи да претстави мој говор говерен на беседи коју је подружина женског друштва приредила у очи нове године, као нападај на радњу данашњнх државника и вели да сам намерно згодну тему изабрао, како би мого да изнесем своЈе субјективне погледе на економију и политику у опште, примењујући на економско и политичко стање Србије. Па лепо. Данае само окорели назадњацн могу овако мислити као дописник виделов, да је то велики грех износити своје погледе на економију и политику и захтевати да се једном ириступи оним мерама. којима су сви дапас иапредпн народи евоје економско стање подигли н осигурали. Субјективни ногледи у наукама па и економским а поткрепљени стварннт разлозима и примерима из историја економског развића другнх народе. нису нигата друго него иогледи. који ће бити објективпи кад се дописник Видедов а и све њему равнс гаепртље о томе обавесте. У осталом мој говор није ништа дру.о био него цросто апел на срца да се грађанство што јаче одазове и помогне иодружнну женског друштва, те да нлеменита цељ, коју је подружина нрихватнла буде остварена. Цељ је нодружини женског

Тосаолину Министру финансше. У сљед писма вагаег од 8. т. м. ЕЛ064, част ми је известити вас, да сам вагае писмо саопгатио одбору сриског друштва, за пољску привреду и он је допео одлуку да се кључеви од канцеларије, збирке са библиотеком и магацином предаду вама. на их ви изволите предати ком знате. Овај закључак одбора другатвеног нзвргаујући. част ми је изјавити вам, да досадагања управа другатвена, са предајом кључева у вагае руке, скида са себе сваку одговорвост, како у погледу имовине другатвене, тако и цслокупног рада, јер прекпдањем редовног главног збора у сљед нереда, дојакогања управа другатвена није довршнла била свој посао према лругатвеним иравилима. 10. Јануара 1882 у Београду. Председник друштва ва пољску привреду М. СпаеиЂ

другатва да сир~тицама учини приступаним занате и уметности и да нх тако спасе од пропасти. Ово ми је дало повода, да претставним слугааоцима јадно и жалосно стање многобројне сиротиње, да у кратко покажем узрок томе по мом схваћању и начин којим су се други народи помоглн и своје економско стање нодигли. У данашњим приликама ја мислим да сваки који гатогод о томе зна треба да проговори. Публика нигака, која долази па забаве не разликује се нимало по интелигентности од вигае публике београдске и нрема томе дописниково бубање о избору теме и не нознавању и неразумевању овдагање околине само је бубање и ништа вигае. Доиисник у свом допису вели да сам са неке научне тачке нагласио, како је срећа за све мале народе, кад у Фази свог економског развића имају обазривик и намстних државника, који одбијају туђингатину. После овога у загради додаје и нагађа, кога сам ја имао на уму. Па бага да сам и тако казао као гато дописник навија, сасвим је излошно било да нагађа кога сам ја имао на уму, јер би се оно односило на све који одбијају туђинштину иа ма који то били. Сасвим не истинито преставља дописник да сам завијено и умотано нападао данашњу владу и да сам кривио њу за овако слабо материјално стање Србије. Србија сиротује не од ово годнну дана, него њено је стање такво какво је од кад је овакве Србнје. Она земља мора да сиротује која нема сопствену индуетрију, а индустрија се не подиже за годину дана, нити би је која влада могла за то време подићи. Која земља нема индустрпје она је пуна туђинштине и туђинског уплива. То је двоје не раздвојно. И кад се говори о нашој сиротињн, њиовим сирочадма, која треба да се помажу, и у опште о нашем јадном материјалном стању, о продирању туђингатине на исток и о узроцима који то производе; онда дописник треба да зна да се не криви влада, која ради од овј годину дана него да се казује стање ствари какво је у основи. и да се тражи начин, како ћс се узрок који то јадно стање производи одклонити, т. ј. како ће се нага економски не развитак претворити у развитак. Он мора 'шти сиромах да је страсно заслепљен и затуцан, кад зебе н дркти чим чује речи, туђингатина, јадно материјално стање. туђински уплив упропастио Ирску, Индију и т. д. и ако није ни поI мислило на данашњу владу. Степен ње, говс заслепљености и затуцаности јесте толики да је са лелом у срцу догаао да I чује беееду,, јер вели да је напредзнао да ће чути речи, које на њега тугаљиво дејствују и за које он ваљда мисли да су тесно везане са владом. У тој његој вој заслепљености изгаарао је свој донис самим нским заградама у којима казује гата сам ја помишљао и како сам због тога ваљда ужасан кривац. Сиромах дописник заборавио јс и на време у коме жнви. Он би хтео не само да се не гоЈ вори, него да се несме нншта ни помнљати што његовим наопачким осећајима не би годило. Шта сам ја замишљао, ја сам и казао а донисник може да лупара I шта хоће. Колико се доиисник даље упиње да као са некс висине претставн своју уображену величину излежену у „Виделу", толико му сама та всличина квари посао. Пошто је свс онако са свима заградама испричао о мом говору, онда како сам ја овај говор пренисаоиз књижице „Шест говора" г. Живојина II. Симића и чнтао. Ко је год читао говоре г. Симића па прочита све оио редом што дописник сам нише о чему сам ја говорио и још оно његово шта и како сам /а говорио, одма ће видетн да је дописник сам себе потр'о и показао да се његова величина изложена у „Виделу- нимало не разликује од нуле. Он прво казује, како сам намерно изабрао згодну тему, да бн протурио своје субјективне погледе на скономију и нолитику, како сам говорио о продирању немштине на исток, о заштитној системи, како сам завијено н умо-

тано кривио данашњу владу и т. д. па ако ту не упали онако како бн он желио, онда дај да се ма шта онако наиамет лупне као н. пр. да сам иреписао туђ говор и тиме бар да ме омаловажи, а сиромах колико је плитак и кратковид, није увидио да са опим првим потире ово друго, нли са овим другим да потире опо прво. Накост мора своје да изврши, па кад не може другчије, онда се и неистином служи. Ако јс ово време оно, када не истинито достављање и писање надвлађује, онде знамо како стојимо са моралом и ј колико смо у том погледу ниско пали, ' последице таквог стања иознате су. ј Напослетку донисник са висине на којој ! уображава даје, узвикује инетражилекције из скономије, и то који не тражи? ; онај, који још нема ни најобичније појмове из економије, онај који још незна шта је то заштитна система,јер он јад| ник мисли да је заштитна снстема оно исто што и Кинески зид. Ето видите | како гауигаљина само зато није празна, ; гато јс испуњена ваздухом. Оволико сам нашао за нужно да на I неистиннт донис одговорим. 29. Јан. 1882 год. Нига. Св. Атанацковић.

Оглаеи Београдска стрељачка дружина, Јавља се члановнма дружинскнм, да ће се гађење у нишан одпочети идуће недеље 21 ов. м. у 2 */ 2 часа по подне. Гађење ћс се продужити четвртком и недељом у исто доба. 16 Фебруара 1882 год. у Београду. Одбор. О А ПГРГТ ДУКАТА ЦЕ" гА ' сареких продићу 10.000 квмада српских употребл.ених марака. мећу њима четвртииа је са ликом иок. кнеза Михаила. Влагоје Сто/адиновик АДВОКАТ У ВАЛ.ЕВУ

У9ППЛТС на славу св. ЛОВ1»Л | С, Обртење 24 Феб. моји пријатељи, друтови и иозваНИЦИ. Благоју СтојадиновиЂу АДВОКАТУ ВАЛ.КВО

продајем НД ВЕРЕСИЈУ

плац са одилатом за Једну и внгае година, у В&љеву до куће пона Радомира. АДВОКАТ У ВАЉЕВУ Благоје Сто/адиновиА.

Свакоие бесплатно одправла упутство за иотнуно нзлечење у гајпости и са мало трошка, тајних болести скорашњих и застареллх само вал.а нисати: ЕУМ1М, УЈеппе (1зеге) Ггапсе. ИЗВРСНЕ ВАСПИТАЧИЦЕ |Францускиље, Енглескнњс и Нсиице,) лрушриц* бпне, преноручује савесно. 6. ЕМИУ ВЕ13МЕП Кге1ег \ТЈепег ОоиустапЈептвМи! \ТЈеп81ок 1т Ејвепр1а(2 Л.

Мојој незаборав.Ђеној женн. ЕЛИСАВЕТИ даваћу годишњи парастос у Палилулској црквн у понедеоник 22 овог месеца у 10 сати. Молпм сродннке пријател.е и другове, да би овој тужној усномени присуствовали. 16 Фебр. 1882 Београд. Стев. -9 ЈравковиК

СгиИа шава највеће болове. Рћ-сЈе Оептојх. 14. К. »1ев Веаих-Аг1з. Рапв сј КогашапЈе. ал КћитаИбшс у наступннм болестима употреба снрупа по именом ЧЈГиТ/Ш- бЈгор (1е Тгепе сЈе бепуојх. предупређује наклоност ковим болестима. Рћ-сје ОепсуоЈх. 14. К. Дсв Веаих Лг18. Рапа е! Кошапје . АесИопа (1е 1а УеввЈе. Ога\-е11е лече се сиропом под именом 1, е 81 г о р р В а 1 9 а т о - С а 8 11 (| и е с!е 1а Рћ-сје Осптојх 14. гие <1ев Веапх Аг<8, Рапв Кошаше.

слабости и остале изнемоглости лечи се еликсиром под именом „Е П х I г е е1 Сарви1е8 (1 е (ј и 1 и о 1 (П п с (1с 1а Рћ -С1е Оепто1Х 14. Кие (1еа Веаих Аг1в. Рапв е1 КоишапЈе Ш еп(е ш1 дгоззе В№№р №1 гал (Ум

В. 5СНЕМВЕЕ & ЗОЕНМЕ

Ви4ареб1 ^акгпегв&авве ЛЈ 17. ешрбоИ ећге ђе8*аттегкаии*еп. ?ађпк&1е. аа«:еп

1п Вг11скеп » Ое21ша1 П ^сћ „ бекпејпе „ „ Ва1апке п „ Р1е1већ „ „ Кгиск1 „ Нок1шаав8е г „ Оегт1сћ1е „ „ Ре*го1еит Мевваррага^е,

111 Наск8е18екпе1(1сг . Кикиги1/.гс1)1ег „ 8екго1 • Мић1еп „ Тпепге „ >\ т 1и(1гси4егп > ОаНеегаавсћшеп п Ноћп НиШеп 8а1х Ндћ1еи „ \\ Г С1П — Рптреп . ВЈег — г п \УшЛеп е1с, е(с.

геЈб Соигап1е дгаКз & Ггапсо

власник _Дп\жина за потпомагање Српске Књижевчоси^ штампано у гатлмилрији р ко« Св. С авк " кнкз михлил. ул.

одговорнн урвдник Др Лаза Кости^