Srpska nezavisnost

— 348 —

ИЗ ЛИСТОВА а-> рз^сзсшс г Восток~ пише: г ...Када се говори о ид-хожаЈ? Србије даиас, када су на влади опскуранти — мрачњаци, овда се мора приЗбати да је тај положај ирава несрећа за нароД н јфжа&у 1 ' српску. Но чтдна је ствар да ти опсвуранти иМају толиго дрекостп, да свој рад хоћс да представе као нешто добро п корисно. Но та дрскост прелази у инФамнју, када они. да би себе увелпчали, бацају се блатом на владу г. Рпстићеву, п хоће њене велике и неоцењпве заслуге не само за српство но и за цело православно хрпшћанство, да негирају. Не треба много упоређења. а да се види да су српски опскуранти — мрачњаци прави антиподи Ристићеве владе. Ристићева влада стварио је унапредила српску државу у сваком погледу. а српски опскуранти су обрнули све натрашке: они нису нп једну мрвицу користи допринели земљвг, но лакоумно све проиграли. Ристићева је влада ионикла вољом п жељом народа, њу су изазвале потребе и вишп интереси словенски. и она се потпуно оправдала као влада патриотска, докле мрачњаке доведе на управу зсмље туђ, непрпјатељекп уплив и њихов сав рад није нпшта друго но служба туђину, а несрећа за земљу и народ. Жалосно је кад још тп мрачни људи имају образа да говоре у својој проститујисаној штампн, да су они дигли Србијп кредит с поља и економно и финансијскп унанредили државу. Сав свет 8на да је Србија изгубила сав свој углед с поља од како су на влади мрачњацп, а рујине у економном и Фпнансијском погледу доказују јасно колако су они унапредили Србију. Све је жртвовано Аустрији, и зар се то може сматрати за углед Србије и њено благостање? Мудрост н патриотизам Ристпћеве владе уздпгли су Србију с поља а изнутра ојачали и учврстили. Српски природнп пријатељи, међу којпма прво место заузимамо ми Руси, радосно су поглсдали на Србију, јер су ематралн у њој јаку чињецнцу за велико словенско дело, али сада. они сви са сузннм очима посматрају како несавесни људи вуку ту младу словенску државу у понор несреће н пропасти. И ако овако још и дуже устраје ми морамо посумњати у опстанак српске државе. Посматрајући данашње жалосно стање у Србпји. нас Русе још може обрадовати, што видимо, да је сав народ противу тих аустријскпх нзмећара. Њихов се рад ужасно осуђује и они канда неће избећи тешки народни суд. Они се још држе у властп. Аустрпја се упиње свом снагом да их одржи, јер зна да би се

ШОДЕСТА МИЊОНОВД приповетка X. Балзака Превод с францускога. (НАСТАВАК) — Немам, господине, немам... — Ми смо канда добре муштерије за владу од некога времена! викну писар. — А, богме, да! одговори писмоноша. Из своје собе видела је и чула Модеста овај мали разговор, јер би се у то доба наместила иза капка, да вреба на писмоношу. Она сиђе и оде у маЛи врт, одакле зовну узбуђеним Гласом: — Господине Бича!... — Ево ме, госпођице! рече гуроња и дође на мала врата, која Модеста својом руком отвори. — Можете ли ви иени казати, да ли ви бројите међу разлоге за наклоност једне женске и оно срамно ухођење, коме сте се одали ? запита га девојка покушавајући да порази свога роба погледима својим и краљевским држањем.

I са иадом њиховим све њене комбинације [ ц плаиови срушили за вечита времена. | Но сва та мука п напор неће кандк ОДОлети струји иародној. Истина да су мрачњаци толико ^чннилп зла, да ће људпма патриотима бити тешко поправити све то, ■бар''требаће мнбго времена за то, али 5' интересу је Српства и Словенства, да се и опет на управн Србије појавб људи који су показали и доказали да им једино лежи интерес и благо народа и земље на срц} т ... и дописи Рача Крагујевачка. 6 ј)-на Кад бн се неумрли песник Црногорски Петар II. Његош дигао из гробннце, у којој на дпчном ЛовћеНу почива, он би имао да изврши млоге измене у своме „Горскоме Вијенц}' и . Тако, ону реченицу „Нико од Турчина крупнпје не лаже и заменуо би овом: ^Нико круаније од наиредњака не лаже а . Но оставимо неумрлог песника нека мирно почива и вечити санак борави. Ми се надамо да ће се међу Србима наћи песника, који ће својом појетском кичицом представити наше „напредњаке" онако , као што ми у горњој реченици казасмо. Но да пређемо на саму ствар, рад које смо се и латили пера да ово неколико редака напшнемо. Наша је цељ : да овде укратко одговорпмо на донис из Раче у коме се говори о избору носланика Благоја Божића на дан 15 маја. Ми ннсмо хтели о томе ништа писати, не што несмо имали шта, или што се бојнмо „ш.предњака", као што они замишљају, но нисмо хтели да цвељамо и онако тужне и ожалошћене напредњаке, после изгубљеног мегдана на изборној борбн 15 маја, али нас они горњим доппсом прннуднше, да ми коју о томе напиШемо. Ми велимо нисмо хтели о томе ништа писати и ако смо били у празу да оиишемо цео ток избора, пошто смо на њему одржалн победу, а напредњаци у место да траже мишију рупу, па да се у њој сакрију ппак се усуђују писати о избору на коме су пропали!!! Алкохолом побркан мозак могао је написати онај н онакав допис какав је у клепалу >Виделу- бр. 83 отштампан. У њему се огледа поштење напредњачко а н крајња поквареност писца доппса, који се истина крије, али ми тог злослутог „вепра" „Впделовачког^ познајемо и првом ћемо прилилом проговорити како о њему. тако и о осталој тевабији напредњачкој у овој варошици. Ми потпуно осећамо ббл моралног шамара, кога -напредњаци" извукоше 15 маја. Да их сажаљевамо немамо кога, а наше им сузе не помогоше. — Дакако, госпођице! одговори он поносито. А! нисам мислио, додаде тихим гласом, да црви могу учинити услугу звездама... али је тако. Зар бисте ви хтели, да вас ухвати ваша мати. господин Днмеји, нлн госпођа Латурнеловица. а не створ један. који је тако рећи прогоњен у животу, који вам се одаје као онај цвет што га ускинете да вам за један часак иослужи? Сви они знају, да ви љубите; али једини ја знам, како. Узмите ме, као што бисте узели бодра пса, ја ћу вас слушати, ја ћу вас чувати. ја никад нећу лајати. а нећу над вама држати суд. Ја не иштем друго, него да вам будем за ма што добар. Ваш отац дао вам је једног Димеја у ваш домазлук, узмите и једнога Бпчу, који ништа не иште, па ни џогању једну! — Е добро! хоћу да вас узмем на пробу, рече Модеста, која хтеде да се отараси тако оштроумна чувара. Идите одмах, од гостионице до гостионице, у Гравил, у Хавр, па питајте, је ли дошао из Енглеске неки господин Артур... — Слушајте, госпођице, рече Бича с поштовањем упадајући у реч Модести, ја ћу само отићи да се шетам украј мора; и то ће бити доста, јер ви не бисте хтели да сам данас у цркви. То је све.

Под утисцима бола од одваљеног им шамара они и писаше горњи допис. Није никако чудо што онако лаокно преСтавише ток изборне борбе, и што онако недостојпнм "тоном клеветају своје противнике. Ми знамо да је л напредњачко с оружје којим се бране било и ос*ај& .гаж, г клеветање, грдња и д.енунцираА'е. У отШгте све оно, чега се паметни клоне и стиде тимб се онп поносе. Нека им јена Част. Нека се и даље у одбрани служе горњим оружјем од својих противника. Њима пада у очи и туже се: што се у народу нашло синова који више не верујуу-једино спасоносну" лажну политику _Виделовачку и . Њима пада у очи и криво имје, жале се и клеветају на недостојан начин поједине људе у овоме срезу, што народ обавештавају о правоме стању ствари и који недају да изанђали Гараишнинови иолицајиџ вршљају трње над главама народним.. Њима пада у очи и хоће сиротани да свисну, што народ нма више вере у свештенике своје, који са њиме делесрећу и несрећу но у садање полицајце које народ сматра као заразну красту на здравоме телу своме. Њима најзад пада у очи, боле их, што су се они начелни противницн пре 15 маја сложилн и несу допустили да у скупштину оде као посланик познати у свакоме погледу покварени и по све деморалнсани поп Стојан. Њима велимо све то пада у очи. криво им је, боле пх па ударшпеу све зурле и таламбасе преко новинарског шљама „Вндела и , колико их грлодоноси: „Ми бп одржалп на избору 15 маја победу, да Благоје Божић није пропутовао цео срез; да поп Јоца није био у Лапову, да ннсу дошлн из Крагујевца: Паја Вуковић, Срета Анђелковић и Јоца Јеличић: да Рачанскн свештеници: Милан Вукашиновић, Коста Јовановић и Мијајло Б. Ивановцћ ннсу плашпли народ клетвом; да се нису сложили либерали и радикали и да Благојеви бирачи нису новцем потплаћивали да свој глас даду за Благоја. На целу ту њихову дивљу дреку које би се и дечурлија стидела, ми им одговарамо ово: Лажете господо _Ешек ц напредњаци да је Благоје био ма и у једноме селу овога среза у цељи агитовања. И да је хтео ићи није могао јер су полицајци којих овде има десет пред пзборе поплавнлн цео срез као гусенице воКњаке у цељи: да се Благоје неизбере, но вага кандндат пропали и отрцани поп Стојан. Лажете господо „Ешек" напредњаци да су Паја, Срета и Јова дошли овде на дан избора у цељи агитовања. Они су бнлн на дан избора овди, алн су седели на једноме месту док је избор свршен. И да су хтели агитовати нису могли од полиМодеста погледа кепеца сва занемела од чуда. — Слушајте, госпођице, макар да сте ви себи лице увили фуларом и ватом, ви опет зато не болујете од ревматнзма. А ако сте на свој шешир метнули двоструку копрену, то је зато да можете видети а вас да не виде. — Ма одкуда вам толико проницавање ? викну Модеста и поцрвени. — Ех, госпођице, ви нисте обукли прслук! Ревматизам вас не би гонно да кријете свој стас помоћу неколико сукања, да сакривате своје руке у старе рукавнце а своје лепе ножице у ружне ципеле, да се неукусно обучете, да... — Доста! рече она. Сад кажите ви мени, како ћу ја бити сигурна, да ћу бити послужена ? — Мој господин хоће да иде у СентАдресу, алн не може; а како је он заиста добар човек, то није хтео да мене лиши моје недеље; е дакле, ја ћу му предложити, да ја тамо пођем... — Идите и ја ћу имати вере у вама... — Јесте ли ви сигу^ни, да вам ја нећу требати у Хавру? — Не требате ми. Слушајте, тајанставни маленица! Погледајте! рече показујући му безоблачно небо. Видите ли ви тамо траг иза птице, што је баш сада онуда пролетила ? Е дакле! ни мој посту-

цајаца који се беху разишли по Рачи као глисте после киша и осталнх ваших самсара и трчилажа који су поплавили механе, каване и сокаке рачанске. Да су јавно агитовали ви би их стрпали у затвор, као што хтедосте уапсити Вучетића и Малитпића , да ови срећом раније не умакоте. Лажете да су свештеници: Милан. Коста и Мијајло клели народ, ако не гла сају за Благоја. Нити су народ клели. нити благосиљали. Није ни бидо потребе да то чине, јер су напред зналц да је народ свестан и да ће одржати победу. 0 избору 31 маја господо .Ешек- напредњаци није био ни Срета . ни Јова, нити Паја; нису билн ни свештеници Рачански да куну, на шта добисте? упал> нос до очију-. Најзад лажете сви бутум _Ешек" напредњаци колико в?.с год пма дајеиједном бирачу дата нребијена пара да г^аса за Благоја. Ми вас позивамо да јавности иредате име ма ког поверепика, који је гласао за Благоја да му је дат на ту цељ новац, па нека нас стигне казна законска. Ако то неучинше ми ћемо васидаље сматрати као аросте безобразне ^гажове, денунгцијанте и до крајносги иокварене и безобразне санкилоте. Међутим , шта сте ви обећавали безстидници, грешници једни? Сећате ли се или хоћете да вас мц потсетимо ? Коме обећавате чин почасност поручика; коМе среско писарство, а којима пак повереницима претисе да ће сами нравити пут од Раче до Паланке , а којима пак обећавасте да ће се среска кућа преместити у Наталинце а све у цељи: да гласају за злогласног попа Стојана. Ви мислите да ми то незнамо. Јелте господо -Ешек 4 * напредњаки ? Шта ћутите, шта сте отомбољили носеве ? Цела је истина да су се о избору 15 маја сложили у овоме срезу лнберали и радикали да се Благоје избере. Либерали су се сложили с тога: што Благоје није био ваш кандпдат. 0 избору 30 Новембра 1880 год. ни један либералац ннје дао глас Благоја, јер сте га ви онда бирали. Ви сте га хвалили. ви сте му иевалн хнмне. ви сте палпли по Рачанским каванама н сокацима стотинама милхерц свећа. Либерали су тада истакли своје кандндате, који су добили преко 80 гласова. Данас пак либерали су гдасали с тога, пгго он није „Виделовачки- кандидат, и што вам"а није но вољи. Најзад ми ћемо се сложити и тражити савеза с кпме било само да састремо вас и да народ спасемо од несреће којима ваше госе усрећише српски народ. Ми завршујемо даље пнсање п саветујемо вас да један пут за свагда баците перо и да више ништа не пишете , јер пак, чист као што је зрак чист, не оставља друта трага. Умирите Димеја, умпрнте Латурнелове, умирите моју матер п знајте, да рука ова, па му показа лепу, нежну ручицу, танких прст'&}у на врху и које је сунце пробијало, да рука ова неће бити дата, да неће на њу ни један пољубац пасти од стране онога што га људи зову љубавником пре но што ми се буде отац вратио. — А зашто не бисте хтели, дабудем данас ја у цркви ?... — Зар вн мене испитујете после онога. што сам вас почаствовала да вам кажем н да вас молим ? Бича је поздрави ћутећи и похма своме патрону, усхићен што је ступио у службу код евоје безимене госпође. После једнога сата господин и госпођа Латурнели дођоше по Модесту, која се тужила на' ужасну зубобољу; — Нисам смела, рече, ни да се обучем. — Па останите код куће! рече добрабележниковица. — 0, нећу! одговори Модеста! хоћу да се молим 1 богу за Срећни повратак мог оца, па сам миелила, ако се јбудем овако утиткала, да ^ће ми ба п* дМро чинити, што ћу од куће отићи. И госпођнца Мињонова пође сама поред Латурнела. Јна не хтеде узети ис-