Srpska nezavisnost

Од евнју други путова и начина, да ч србска Народна Ванка ц буде искључнва собствена у станова сриског народа овај би начин по нашсм мишљену био најзгоднији, најкраћи и најкориснији, за подигнуће земљерадњс и индустрије у нашој земљи, јер се установом оваке банке, какву ми предлажемо иде поглавито на то, да се рукоделцима и Фабрикантима јевтино новац набави, што је душа сваком индустриском ирсдузећу. То је једно, а друго овим се начином отежава радња с туђим Фабрикатима. а) зато, што се за такве радњс најскупљи интерес наплаћујс чл. 5. г) б) за то, што ће такве радњс морати плаћати ђумручину златним. кли у опште звечећим новцем. чл. в. в) за то, шмо ће се исти туђи Фабрикати. морати плаћати новцем онс земљс из које се купују, усљед тога еспапи страни мораће скунље коштати кад се за туђе папире кунују са 10—15/ 00 екупље, јер сада њихов нанирни новац кошта толико јевтиније од нашег данашњег металног новца, а тада ће бити у неколнко скупл>и. или ба; раван нашем напиру по томс колико би се туђем производу пут скучио. толнко би се нашој производњи нут отворио. Да бн нам то јасније било навешћемо једап пример: данас ми продајемо наше производе туђину за.њихове наннре: узмимо да нам произвођач или трговац прода туђину 100. ока сувих шљиваза100. динара туђсг нанирног новца. Наш продавац мораће туђн 100. динара папир. новца, дати за наш садањи звечећи новац са 10—15/ 00 ниже према курсу, јер туђим папирним новцем, неможемо платити нашем произвођачу — сељаку продате нам шљиве, па зато се сада на томе новцу и губи од 10—15/ 00 а у толико се исто морају и шљиве јевтинлје плаћати. Међутим ако се усвоји овај наш предлог, тада ће и код нас у народу циркулирати папирпи новац као и код страних земаља с којима ми имамо посла, те по томе неће бити никакве разлике. Можда ће когод рећи, па то је ситница јевтиније нлаћати шљиве, што значи да наш пронзвођач изгуби 10—15/ 00 само кад има шта да прода; али није тако. Наша земља производи до 100. милиона динара сирових производа и на тих 100. милиона дајући за панирни новац изгуби 10—15 милона динара, што није ника ко ситница већ најкрупнија етвар, за наш неиндустријалан народ. Кад би овако остало и даље, значило бп да пристајемо да наши ненријатељи имају пушке острагуше, а ми довека кремењаче. Можда ће когод пребацити и упитати дали ће држава јамчити за издати папирни новац на то ми одговарамо ово : свуд за напирни повац обично јамчи држава па тако а и свакојако ће и за наш папирни новац јамчиги наша држава. Држава ће јамчити зато, што ће она за суму од100. милиона динара папирног новца прнмити 30. милиона динара звечећег новца у злату: даље дићиће зајма од истог завода најмање 30 / 00 на што ће плаћати напред казани мали интерес даље 80 / 00 сами заводи издаће својим зајмотражиоцима на њихова непокретна имања што свега чини 90 / 00 остаје 10 / 00 а за толико ће заводи имати звечећег новца у својим касама. Иосле тога за-

води ће сигурно повише давати новаца и општинама, но напред речсни мали интерес; а односно сигурности, општине еу сигурне, док је и држава сигурна. По томс у свима случајевима ма чија банка била држава је но мншлењу нашем дужна јамчити, и највећу контролу над овом банком водити. како се нсби од прописаног о томе закона одступало. Важност „Српске Народне Банке" да она буде својина само српског народа. да хасна те Ванке од К милиона динара годишње у готову новцу остане у рукама народа српског, излишно је до| казивати и објашњивати, кад је то свакоме Србину јаспо и познато но са оним ближњнм родољубима, који виде грдну провалију ако _Српска Народна Ванка" пређе у руке страни каниталиста, готови смо и ради њиховог сиоразума и договора, јер тако само видимо снаге за остварење ове важне установе, која је ио свој тсжини много и много замашнија од српске железнице; зато што Баика нема одређено време трајања, ни одређене цифре колико нам годишње однети I може. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Јуче није било састапка у скунштинској згради. За узрок се наводи . да су одбори радили. Дознајемо да је јуче г. Пера Тодоровић имао част бити нримљен у ауденцији од Њ. В. Краља која је скоро 2 часа трајала. ИЗ СКУШПТИНСКЕ ЗГРДДЕ 13. Јуна 1882. Председник А. Ђ. Поновић отвара са1 станак у 9 1 /, часова пре подпе. Чита се протокол 52 састанка. — Прнма се. За министарским столом : Новаковић, Гарашанин. Читају се разне молбе н жалбе. Упућују сс дотичним одборима. Поп Марко Вогдановић интерпелира мивистра војног због мајора Љуб. Остоји' ћа што је 4 месеца ранио своје ждребе ( о државном трошку, те тиме оштетио ' државну касу са 400 дннара. Пита министра : да ли је стављен под суд и ако, је ли осуђеп ? — Доставиће се министру војном. Читају се укази : Д• министар правде поднесе предлог за измене и допуне грађанског закона. Да министар правде ноднесе предлог, да се одобри накнадно издатак у 4418 динара учињен преко буџета на рачун селидбених трошкова судских чиновника. Да министар Финансије поднесе пред| лог за ..змене и допуне закона о трошарини на дуван. — Сви ови укази упућени су дотнчним одборима. Председник јавља, да је посланик Саира Маркови/1 дошао, и да је посланик

Ник. КруаежевиК због наирасне болести свог дстета отишао кући. — Узима се на знањс. Прелази сс на днсвни ред. На дневном реду јс иредлог закона о урејењу свештеничког стања. Извсстилац От. Д. ПоиовиК чита извештај одборски, да се нредлог као користан усвоји и одвојено мњење Љубе Молеровића да се решењс о овоме питању одложи док се не донесе закон о уређењу црквених власти. Улазе министри: Пиропанац, МијатовиК и РадовиК. У онштој дебати о овоме пред^огу појавила се два мишл.ења. Прво мишљење да се предлог као преко нотребан усвоји, заступао јс најачс владин посланик пон Алекса ИлијК. Друго мишљење. да се предлог у начелу прими. а претрсс о њему да се одложи до јесени, заступао Је У рош КнежевиИ Иосле дуже дебате, у којој су више посланика учествовали. прими се већином гласова предлог мањине одборске на којијс и влада иристала, те тако је иредлог закона о уре$ењу свештеничког стања усвојен у начелу, а специјална дебата о њему одложена је. Читају се ови укази : Да министар Финансије ноднесе предлог о аграрном зајму. Да министар Финансијс поднесе буџет за 1881 и 1882 годину. Да министар правде поднесе предлог за допуне закона о суђењу кривичн^м. Да министар унутрашњих послова поднесе предлог о допунама 6 и 13 члан пословника скупштинског. (Гласови: као хитан). Председник нита : прима ли скупштина да се овај нредлог прогласи као хитан. I — Прима се. Настаје 1 / А ча*а одмора. Прозивања није било. После одмора II 1 /« часова Нредседава: потнредседник Милан Кујунџић. ' За министарским столом Пироћанац, Новаковић. Гирашанин. Потиредседник. Како за данашњи састанак није ништа стављево на дневни ред, то предлажем да се уз пристанак владе уше у претрес трговински уговор закључеи између Србије и Грчке. Пристаје ли скунштина ? — Сви иристају. Известилац чита текст уговора. Потиредседник предлаже да се уговор прими акламацијом. — Прима се. Потаредседник. Имамо још једну малу ствар, коју би могли регаити. То је од стране министра спољних послова пред! ложена допуна закона о носланицима и консулима од 18 јануара 1879 г. Ако пристајете да решимо. — Сви иристају. Известилац Др. РајовиК чита предложену допуну која од прилике овако гласи: Ближа правила о консулској служби нрописаће се враљевим указом на предлог министра иностраних послова.

Ова допуна усваја се после неких о! бавештсња бсз дебатс. Пироћанац оставља дворану. Потиредседник. Мало пре сте решили да се предлог министра унутрашњих послова о допуни пословног реда скунштинског прогласи као хитан. Одбор јс тај проучио и нредлаже да сс прими. Ако сте вољни, да га узмемо у претрес, влада је дала нристанак. — Прима се. Известилац Драг. Рајовић чита извсштај одборски. Нредлог министров од нрилике гласи : После члана 0, да дође 6, а, који ће ј гласити: Ако би који посланик нсоправдано изостао од скупштине, и тиме намерно сиречавао рад скупштинеки . те због њега неби био но чл 82 устава ( ирописан број за решавање, скупштина ће решити да такав посланик плати сав I трошак који је нроузрокован дангубљеI њем и нерадом скупштине. Чл. 13 да се дода овај додатак: Ако би један или више носланика у гомили поднели оставке у намери да осујете рад скупштински, I ностуниће се и нрема њима по чл. 6 по| словника. Постоји одвојено мњење Ст. Д. Поповића м Љубе Молеровића који су противни да скуиштина узима на себе суд; ску власт. У дебати било је мишљења за и нротив. Најодсудније сс опинирали Љуба Молеровић. који је рекао између осталог да би то било очевидно гажење устава, Алекса Поповић (но не председник) који је најпростијим примером доказао неправедност таког решења и Арон Нинчић који је са нравних разлога говорио про! тив предлога. После подуже жестоке дебате решено ; је, да се овај аредлог врати у одбор. После одмора такође није било прозивања Састанак је закључен у 1 час по подне. КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ НОВЕ НЊИГЕ I Наша је књижевност обогаЋена веома знатном књнгом коју неће изоставити а да ју не прочита сваки образован Србин, а треба да је има сваки проФесор. књижевник и иначе сваки виши српски државннк. Та се књига зове : „пожтрово мрско ршш)" Г. Драгашевића. Београд 1882 г. Цена 4 дин. или 2 Фор. ср. Најтоплије препоручујемо ову књигу нагаем народу. Из ње ће познати земљигате на коме живи и односе нстог земљигата нрема осталом свету , а тако исто видиће утицај истог на народ. XI ••ЛЕТСПИС МАТИЦЕ СРИСКЕ" књ. 129 год. 1882. Садржина: Рајковића: Урога Несторовнћ заслуге за школе. Срећковића : Узроци срнско-византинског ратовања 1073—4 год. Шекспнра: Мера за меру. Костића: Жнви палимпсести. Од Ђорића: Смиљана. Од С. В. П. Наша новија лирка и тд. б

— Каналис! викну кепец, коме Модестин глас и руменило издадоше још једину ствар, за ноју није знао. Зар тај велики песник прави романце ? — То су, рече она, обичне станце, на које сам се ја усудила применити неке успомене од немачких арија.... — А, није, на то ће госпођа Мињоновица, музика је твора, кћери моја! Модеста осећаше, да јој крв све већма улази у лице, зато изађе у мали врт, поведавши Бичу. — Ви ми можете указати велику услугу, рече му тихим главом. Димеји неће ни мени ни матери да каже, колико нам благо доноси отац, а ја бих хтела да то знам. Зар није Димеји мало по мало поелао оцу пет стотина и неколико хиљада франака? Мој отац није човек, који ће провести у свету четири године па да само удвоји своје новце. Ено он се враћа на своме броду и Димејсв део износи скоро шест стотина хиљада франака. — Није нужно нитати Димеја, рече Вича. Господин ваш отац, као шго знате, изгубио је при своме ноласку четири милијона; он их је сад без сумње повратио; али ће имати да даде Димсју десет од ето од добитка, пакакочестити Бретон каже, колико му је сад имање, то ја и мој патрон мислимо, да ће

имање нуковниково износ:ити шест до седам милијона... — 0, оче мој ! рече Модеста и нрекрсти руке на грудима а очи диже небесима. ти ћеш ми два пута дати живот... — А ! госиођице, рече Би м а, ви љубите једног песника. Ова врста људи Нарсис је у већем или мањсм стеиену. Хоће ли он умети вас љубити? Радник око Фраза, који се труди како ће намештати речи — то је доста досадно. Несник, госпођице, пије већ појезија, као што ни семе није више цвет. — Бича, ја никад нисам видела тако лепа човека! — Лепота, госпођице, често је копрена, која скрива многа несавршенства... — То је најанђелскије срце на небу... — Дај боже, да ви погодите, рече кепец и склони руке, на будите срећни! Тај човек имаће, као и ви, свога роба у Јовапу Бичи. Ја онда нећу да будем бележник, хоћу да се бацим на науке. — А зашто ? — Ех, госпођице. да одгајдм вашу децу ако ме удостојите да нм будем учитељ... Ах! кад бисте хтели нримити један савет! Чекајте, пустите мене : ја ћу дознати живот н наваде тога човека, ја ћу дознати, да ли је добар, да ли је жесток, благ, да ли ће имати оно уважење које ви заслужујете, да ли је кадар љу-

I бити безусловно, претпостављајући вас свему и самом своме дару... — А што ће све то, кад ја њега љу5им ? рече она безазлено. — Ех! то је истина! викну гуроња. У исти мах рекла је госпођа Мињоновица својим пријатељима : — Јутрос ми је кћи онога видела, ј кога љуби! — Дакле то ће бити онај жути прслук који ти је онако пао у очи, Латурнеле! викну бележниковица. Тај младић | гмао је лепу малу белу ружицу у пе! тљи од дутмета... — А! рече мати, то је знак, по коме I ће га познати. — Имао је, опет ће бележниковица, I розету ордепа иочаснога легијона. То вам је красан човек! Али ми се варамо. Модеста ннје своје покривало ни подиј зала, била је умотапа као каква сирој тица, па... — На, прихвати бележник, казала је , да јој није добро, али се сад оставила евоје лакрдије и тако јој је добро, да боље не може бити... — Та то је ненојамно! викну Димеји. — На жалост! рече бележник, ствар | је сад већ јаена као еунце. — Дете моје, рећи ће госнођа МињоI новица Модести, која уђе у собу са Би| чом, јеси ли ти видела јутрос у цркви

| једно момче у лепу оделу, а у петљи имао је белу ружицу и имао је орден... — Ја сам га видео, рече Бича живо, кад по опиггој пажњи утледа замку у коју је Модеста могла паети;тоје Грендо, славни неимар, с којим се варога погађа да јој оправи цркву: догаао је из Париза, ја сам га видео јутрос, кад сам полазио у Сент-Адресу, како прегледа цркву сноља. — А! то је дакле неимар?... А баш сам била љубопитљива. рече Модеста, којој је кепец дао маха да се прикуни. Димеји иогледа Вичу нопреко. Опоменута Модеста владагае се, да је не могогае ухватити. Димејево неповерење побуди се до највигаега степеиа и он науми да сутра оде у опгатинску кућу, да види да ли је очекивани неимар заиста био у Хавру. Бича од своје стране врло узнемирен због Модестине будућности, науми да оде у Париз да уходи Каналиса.

(Наставиће се)