Srpska nezavisnost
— 365 —
дружина није могда послати своје изаслаи *ке да лично узму учешћа на прослави тридесетогодишњице беогр. певач. друштва. Мисија Лекићева у аустријској Митровици имала је свој одјек и у српској Врањи Разуме се, да је г. министар дао мотива за одбијање ове молбе за одсуство; разуме се да је он навео да се то неможе дати што би службени послови у суду трпели уштрба. Али одмапопггоје ову молбу за одсуство одбио, он је од- | редио г. Зарију у комисију неку на посао ван суда. Како то могаше бити на уштрб судских послова ? Ето колико се у истинн мислило на уштрб судских послова кад се није одобрило одсуство! По себи се сад види, какве су побуде биле кад се није дало одсуство г. Зарији и тиме дружина сиречена да ношље своје изасланике београдској певачкој дружини за братски ноздрав . братску везу и сдогу. Мпсија Лекићева објашњава овај акт министров, а овај опет мисију Лекићеву. Но ево још пешто. што је још више црножуто. Док је стигао министров одговор да се изасланццима певач. дружинс неда одсуство за овако цењену општу ствар, у том се приближио дан накнадних избора пзслапика . који се н овде имао учинити. То је била прилпка да се стекну -заслуге". Један практикант дао се „обавестити" те је иохитао на исти избор н свој глас ставио на расположење за нашега г цукериекера ц Т >елу. а зато је одма телеграФским путем добио одсуство и са Томом Кара-Стајиним одеснују, на колима овога дошао у Београд. Каква је то потреба и какви су то озбнл>ни разлози били по којима је њему дато одсуство ми нисмо могли разумети, али нам јављају из Београда, да истн господин практикант редовно се види да иде но сокацима и биртијама београдским за једном туђом женом с којом се овде врло интимно упознао. Ето за шта се њему могло дати одсуство депешом на месец дана, док се неда изасланику певачке дружине за петнаест дана по реровној молби и предлогу надлежне власти. Ето да се само треба маркирати црножутнм. па онда можеш куд оћеш и како оћеш. Благо си га српској слободи и српском образу!
ИЗ СКУ1Ш1ТИНСКЕ ЗГРАДЕ 18. Јуна 1882. ГТссле лодне Под председништвом подпредседника Милана Кујун\т(1а п у присуству неколико министара настављена је снецијална дебата нредлога о таксп на радње. После дуже дебате, која је у саму ноћ трајала. усвојен је цео предлог са 31 тачке. За тим је примљен предлог миниетра председника о орденима и медаљама. Устгновљен је велики орден Белог Орла са 5 класа и колајна за скупштинаре, који су прокламовалн краљевину. Седница је закључена у 9 часова у вече. Прозивања није било.
19 Јуна 1882 Председник А. Ђ. Поиовић отвара састанак у 9 часова пре подне. За мннистарским столом сви министри. После негих питања, и пошто је председник нзјавио да није нужно ароаивање, прелази се на дневни ред. Једно за другим. већином без дебате нримају се ови предлози : 1. Закон о монополу државне штамнарије, т. ј. да ова од 1 Септембра ов. г. има искључно право на штампање и продавање свих штампаних артија за државну и општинску нотребу. 2. Да се од сада новац од нродатих војних коња или кожа не уноси у државну касу као ванредни приход, но да иде у касу министарства војног. 3. Одобрава се министру нравде издатак у 4418 динара утрошен преко буџета на нодмирење селидбених трошкова судских чиновника. 4. Да се каси министарства војног врате 4707 динара. која је сума издата за алат ратним страдалцима из кредита на ратне с^радалнике. о. Одобравају се 150.000 дннара на чување граннце наше према Турској. 6. Одобравају се 250.000 динара на оправку пароброда Делиграда и набавку 4 шлепа. 7. Усвајају се предлози миннстра правде о нзменама и донунама у казненом закону. а, да се осуђеници од 15—21 год. не окивају (§ 58). б, допуњује се § 229 због утаје. в, додају се § 302 нове одредбе и казне у интересу снгурности на железницама. Ово је обухваћено у новим члановима под а, б, в, г, д, и е. г, усваја се измена § 262 да се не казне они који не светкују недељу и празнике. Код овог предлога нзроди се жестока дебата. Против предлога су говорили Рад. Недић, поп Алекса Нлић, поп Милутнн Поповић и т. д. За предлог између осталих поп Крупежевић, који је изазвао поп Алексу да у нме своје и својих другова изјави сажалење према говору Крупежевићевом као свештенику — и Радоњу Недића, који је рекао да од Крупежевића, који је на једној од прошлих скупштина казао да се крсти и рукама и ногама. није могао друго ни очекивати. Кад је нредседник огласио да је предлог усвојен, уста поп Ми.гутин ПоаовиК (двогласац) који још у току дебате беше изјавио да ће оставити скупнггину ако се иредлог усвоји , приђе до стола министарског, рече да је то безакоње и — остави скупштину. д, најзад је решено, да се двојци др-
жавним интомцима Срећну Васићу и још једном ивдају 2000 дуката. Састанак је закључен у 12 1 /, часова. Иосде подне заказан други састанан у 4 часа. V одбрану правдеи истине Нартајска заблуделост министра Гарашанина и његовог друштва, тако је далеко отерала, да, ругајући се читавој једној области српској . и званичан нравитељствени орган пуне лажним партијским редовима. У 127 бр. „ Сриских Новина и , стоји ова белешка : л у срезу ресавском окр. Куаријском , где се избор није свршио абог нереда ! и Незнамо ноштена 1'есавца *о би мого да се уздржи а да не ускипти ираведним гњевом, мржње, нрезирања н гнушања према оваком намерном изопачавању а ко би мого да оћути ка ову званичну грдобу, која каља вековну постојаност Ресаваца ка реду и законитости. У Ресави неред !.. Бога вам, господо, — Аустријанци, Маџари — шта ли сте? Зар не иоцрвенисте од стида и при помишљају на овако подмукло, гадно саопштавање ? зар се не стидите представити свету као анархичан елеменат потомке опих јунака, чије се заставе онако ноносито леиршаше на каменичкнм шанчевима, у првим данима нашег ослобођења: оне исте људе, чијом је крвљу у потоњим светим ратовима и крвљу остале поштене н патријоцке српске браће искупљена . ослобођење , независност и краљевина ? Зар су вам то основе за политичко и морално развиће будућих српских појасева ?! 0, како да вас назовемо , како ли да се прорачунамо с вама за ову нечувену дрскост!! 170 повереника, у највећој тишини. са патријоцком збиљом и достојанством, дадоше своје руке, своја срца, ноложише одбрану опстанка и будућности отаџбине своме човеку —^ и ви ипак, тако безочно потвпђујете неред ! Зашто ? Зато: што смо цепањем докусурили програм ваш, који вам беше само вештачка степеница да се попнете на врх државне управе; што смо били проницавни те ирочитали и оно чега нема у програму вашем и оно што измеђ редова његових стоји — о, зато , што смо били јуначни, свеснб и смели, да сузбијемо ону силу, која се читав месец дана бораше да се угњезди у Ресави, и што са нередом на који ви нишанисте, не могосте да нас потиснете са позиција наших. већ остасте посрамљени бегунци на овом иолитичком разбојишту и пре и 31 маја. Чујте нас још једном: Ми смо присталице реда, законитости н уставности : ал и непоколебиви и немилосни кад имамо да бранимо своја права и да прииомажемо одбрану права н интереса и величину славе Господара и Отаџбине: Одбијамо од себе ову гадну ругу. да је на биралишту код нас било нереда _хо уз ветар блато баца. своје лице кала~; Колико год нута вашим злоковарним маниФестацијама , будете стављали на
пробу наш патријотизам и самопрегоревање, вазда ћете нас наћи спремне да јуначки оранимо и пајмањи делић оних слобода и суверености, датих нам законима и уставом. Но као да ви желите нереда. Ви се смејете простодушности омољаца, што као _лојални" грађани не хтеше да сузбију нустошлук власти при избору од 15 маја; Ваши органи јавно нљују у образ целом народу ср. моравског окр. иожаревачког, оличеним у његовим повереницима, кад они, — органи — сраске, државне власти, пуцају из прангија, бекријају, исиијају полораке пива и праве илуминацију, што се на решавање о срећи целога народа, зову -двогласци", мамелуци ваши. а не избраници народни; кад они овако , а наш канетан мучким дошантавањем о доласку стајаће војске и претњом са овом чикају и драже миран народ. — — Но, ваљада ћс се једном повратити законито стање у овој земљи. Тада ће се још боље знати: ко је био за ред, ко за неред. Тада ће , само од једног општег захтева народњег да се сруши већ потрешена ваша вештачка лукава зграда. Будите спремни, господо, да дочекате то стање ! Будите снремни да издржите истрагу и ооуду народну ! 14 Јуна 1882 г. у Свилајнцу. Ресавски аовереници. НОВШЕ Но најновијим извештајима из Русије, генерал Игњатпјев за цело ће ићи у Париз за посланика руског. У свима слојевима руског народа немило се иримила вест о одстунању генерала Игњатијева, и само се народ руски успокојио тиме што је његов заменик славеноФил т. ј. прави руски патриота. Но вест да ће генерал Игњатијев ићп у француску да врши врло важну мисију, разгонила је све слутње и сумње и нотнуно развеселлла народ руски. — У Русији ће се мобилизовати још овог лета преко милијон војске, која ће оперирати противу Аустрије н Немачке. Градови на гранпцама Немачке јако се укреп.Ђују и снабдевају свима потребама ратним. Војске ће оперирати по плану кога је начинио славнп генерал Скобељев. Сем огромне војске свнју родова оружија, има Русија највећу, најбољу и најспремнију коњицу у целој Европи. Руска је војска прва у Евроии, а руска коњица надмашава далеко све. Русија већ сада има 500.000 коњаника, осим козачких резервн. Руспја је ире два месеца поручила у АмериЈмиреко двадесет јаких рат-
— Ја ћу њега стнћи, ја ћу га већ наћи, рече Димеји. То је зацело писмо за господина вашега оца оца? рече и пружи руку; послаћу га до Монженода. Ако се не мимонђем на путу са мојим иуковником ! Модеста му даде писмо. Мали Димеји који је читао без наочари, погледа нехотице на адресу. — Господину барону Каналису, улица Иарадипоасонијер, нумера 29!... викну Димеји. А шта ће то рећн?... — Ах! дете моје, ето кога ти љубнш! викну госпођа Мињоновнца: он је сачинио ону песму. на коју си ти направила музику... — Је ли то његов лик, што га имате овде у оввиру ? рече Димеји. — Дајте ми натраг моје писмо, господине Димеји !... рече Модеста и ђипи као лавнца која брани своје лавиће. — Ево га, госпођице, одговори поручник. Модеста метне писмо у недра и пружи Димеју оно друго за оца. — Ја знам, Димеји, рече, шта сте ви кадри учинити; али ако ви учнните и један корак против господина Каналиса, ја ћу отићи из куће и више се у њу нећу враћати!
— Ви хоћете да убијете својуматер, госпођице, одговори јој Димеји. који оде и нозва своју жену. Бедна мати обезнанила се, јер је кобна Модестина реч ио срцу ошинула. — Збогом, жено, рече Бретон и загрли малу Америчанку; спасавај матер, а ја идем да спасем кћер. Он остави Модесту и госпођу Димејевицу код госпође Мињоновице, за неколико тренутака снреми се па пут и спусти се у Хавр. После једнога сата путовао је он поштом с оном брзином, коју једино страст или спекулациЈа придају точковима. Наскоро новраћена у живот Модестиним старањем. госиођа Мињоновица попне се у своју собу, ослањајући се на руку своје кћери, којој кад саме остадоше место свака пребацивања рече: — Несрећно дете, шта сн учинила ? зашто да се кријеш од мене? Зар сам ја тако строга?... — Па ја сам баш хтела све да вам лепо кажем, одговори девојка плачући. Она све исприча магери, она јој прочита иисма и одговоре, лист по лист она у срцу добре Немице почупа ружу свога појемата и у томе проведе пола дана. Кад је довршила исиовест. кад на уснама врло добре слепице угледа гото-
во осмех, она се баци њој у наручје сва исплакана. — 0 мати моја! рече јецајући, ти, чнје је срце скроз жежено злато и чиста појезија. онај избрани сасуд божји, да у њему буде чиста једина и небеска љубав која сав живот испуњава!... ти, којој ја хоћу да подражавам имајући у свету љубави само према мужу моме! ти ћеш знати, колико су горке сузе што их сад лијем и које ти квасе руке... Овај лептир са шареним крилима, ова двојака и лепа душа, коју је ваша кћи са материнском негом одгојила, љубав моја, света моја љубав, та тајна са душом. жива иада у грубе руке, које ће да јој покндају крила и окриље под јадним изговором, да знају је ли велеум уредан као какав банкер, да ли је мој Мелкијор кадар згртати дохотке, да ли има да напушта какву ствар, да ли у очнма грађанским није на њему грех какве енизоде младости, која је данас нашој љубави што облак сунцу... Шта ли ће да учине ? Гле моја рука, ја имам грозницу! Они ће ме убити. Модесту сцопаде љута дрктавица и она мораде лећи у постељу, што врло узнемири њену матер, госпођу Латурнеловицу и госпођу Димејевицу, које је чуваше докле је поручник био у Пари-
зу куда је логика догађаја пренела драмат на који часак. Л>уди заиста скромни, као што је Ернест Лабријер, а нарочито они, који знајући своју вредност, нити су љубљени нити достојно цењени, појмиће оно бескрајно уживање, у коме је пливао Ернест, кад је читао Модестино писмо. Пошто га је нашла да му је душа пуна духа и велика, његова безазлена и лукава љубазница вели му да је леи. Ово ласкање највеће је ласкање. А зашто ? Зацело је лепота иечат мајсторовна рукотвору, на коме је ударио жиг душе своје, то је божанство које се показује, па видети је тамо, где је нема, створити је силом очарана погледа, зар није то последња реч љу бави ? И тако сиромах Ернест викну усхићен, као глумац, коме ташпу : — Једва једанпут и ја сам љубљен!
(Наставнће се)
\