Srpska nezavisnost

БРОЈ 156

НЕДЕЉА. 14. НОВЕМБРА 1882. ГОД.

ГСДИНД

ОРГАН НАРОДНО - ЛИБЕРАЈ1НЕ СТРАНКЕ.

2ЕЗЕ 31 С?Б2;7: , ГОЈННУ 24 ДЛН., НА ПО ГОДИНЈВ 12 ДИН., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. 51 0СТ1ЛВ ЗЕИЉБ 31 Б1ЛК1ЕЗН:^ ПСД7СТСКТ. , ГОДННГ 30 »РАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 «р. на ЧКГВРТ год. 8 «р. 31 1ГСТ?С-7Г1?:К7: . ГОДИНУ 16 »ОР. У ВАНК.. НА по год. 8 ♦. НА ЧВТВРТ год. 4 •. 31 СЗЕ :СТ1ЈЕ 1РЗИВЕ : I ГОДИНУ 36 »РАН., НА по ГОДННК 18 •Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ :Т9РНИК01, ЧЕТВРТКОИ, и НЕДЕ /оОВ РРВДННПГГВО В ЈО*СИ1ИРТР*аИЈА V КПчИ Г. КоСТН ЦРНОГОРЦА ГОСПОДСА УЛНЦА ВР. 7.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈК СВАКП ПУТ 6 ПР. ЗА ПРНПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/нописи :иал>у св уредмиштву, а претплата адтинистрацрјч „С?ССЕЕ ЗЕ31В2СЕ0СТ 2"РУКОПИОН НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПИАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРНМАЈУ С»,

Уредништво и админи» страција „Сриске Незави« сности" од 1»ог т. мес. иа» лази се у „Једренској улици" ииже „зеленог вен< ца" у двокатници г. Косте Црногорца нроФесора, која има улаза и са господске улице између нове двока* ј тне куће г. Крстића нред< седника касације, и старе куће г. Костине број 7. Господа нретнлатници, који су се иреместили из досадањих својих станова, нека буду тако добри, те нека намјавеулицу и стан у који су се сместили, ка* ко би се могло наредити да им се лист тамо односи и нредаје. УредЕиштво. Управа „Дружине за иотпомагање Српске Књижев= нос-ти" обзнањује, да су скупљачи дружинског ор^ гана „Срнске Независно= сти" ови: 1. У Алекс-инцу, г. Ми< лисав Радивојевић , члан окр. суда; 2. У Аранђеловцу, г. Ми» лутин Ризнић, трговац; 3. У Бол.евцу, г. Илија Стојановић, трговац : 4. У В)л>еву, г. Манојло Пањевић. трговац; 5. У Врањи, г. Дес-нот Баџовић; 6. У Гор. Милановцу, г. Мијајло Протић, свештен.; 7. У Заичару, г. Живо< јин Величковић, нравоза* ступник; 8. У Жабару окр. Пожа* ревачког, г. Ђока Панте« лић, писар општине раки< начке. 9. У Јагодини, г. 'Бока Петровић, иравозастун.; 10. У Краљеву, г. Јевта Сувочешмаковић; 11. У Крушевцу. г. Сре» та Лазаревић; 12. У Крагујевцу, књи< жара Г. Боже Вуловића;

13: У Лозници Г. Тома Бошковић, трговац. 14. У Неготини. г. Дим. Машић, трговац : 15. У Нишу, г. Андреја Рајичић, терзија; 10. У Паланци (смедврев* ској) Стеван А. Цветковић примећава како зле појаве вгимају полагано мах над добрима и све

! олако еавлађивати самообманама, не мислећи много на то, како се те \ наде могу постићи. ни какве им опа! споети изнутра и сно .Ђа црете; би! "е чнталац, који више осећа него I што мисли. Али којн год Србин, ј просвећен лучом историје прати све ; појаве у народу и око народа, који

трговац; 17. У Петровцу (окр По< жарев.) г. Рака Кукић; 1^>. У Црокуц.ву, г. Сава Петровнћ; 19. У Рашкој, г. Станко Петровић, трговац; 20. У Рачи (Крагујевач* кој) г. Мијаило Пвановић, свећеник; 21. У Смедереву г. Све* тозар Спасић трговац: ; 22. У Свилајнцу, г. Жив= ко Седларац: 23. У Ужици г. Милош Јеремић; 24. У Шапцу, г. Петар Стевадовић; Ва остала места обзна» ннће се доцније, кад се буду добнли одговори од „подружина". Од Управе „Дружине за ; нотномагање Српске Књи> жевности".

чешће постају, који зна ужасне 1 последице, које нас пре а после мој рију отуд снаћп, тај ће као добар ј п иросвећен патриот рећи с нама I заједно: ми смо доиста сталп на ! пут социјалне и нолитичке низбрдиј це, и ако с тога чута брже не свр; иемо, нзвесно је, да ће срнска по; литичка индивидуалност ншчезнути на европском истоку. Али да \>и се о томе свак увеI рио, треба да пзближе н хладнокрвно а без сваке обмане бацимо поглед на наш друштвени п политички живот, какав се у садашшој стаднји ноказује. У друштву угушује материјализам ма.то но мало некадашње идеале н сав душевнп жнвот. Завист гонп свакога који се умом, знањем; заслугама, врлинама или имањем одликује. Ретка је искреност у међусобним одношајима; њу замењују притворност и превара; ретко је неннтересовано, нлеменпто прнјател>ство, тако да већ и неверујемо да оно може постојати; све ређи постају чисти, непоколебиви карактери, као год и начела. Хоћемо понајвише да материјално уживамо не ценећи сзаст душевних уживања.

ВЕОГРАД 13 повембра. Од трулежи социјалне долази и полнтпчка. Та је истина стара као [ Статистика криминална у нас наи човечанство, посведочена је псто- ] предује. Живот и имаље изложени ријом свију народа и држава, што 1 су опасноетима; хајдуковање смело ишчезоше с лица земл>е. А опет на- I се шири. Међу хајдучким јатацима роди и државе том вечном истннон ј налазимо и такових лица, пред кослабо се користе, па за то и про- јима ум стаје. Грабљивост за богападају. ј ством већ не бира средства. Вите Јесмо ли ми Срби на нуту тру- ј смо религиозни у Формн, него ли у лежи ? Зар ми, којп смо се, тако Духу ; своју

рећи, јуче нрепородпли и стали на слободну ногу? Ми млади, пуни живота н бујности, пуни сјајних нада за народну будућност? То је све тако; али смо ипак стали на опа| сан пут и социјалнп н полнтички.

жаљемо горки плод нашега рада. Многи ће се чпталац на ове речи намрштити; осети ће се увређен у идеалиста, који не познају ни човека I евоме патриотизму, у своме народном п^носу ; али то ће бити чнталац којн. н ако љуби свој народ, 1 његову слободу и срећу, даје се

личност не знамо за отаџбину чврсто везати, с њоме је идентификовати. Једном речи угодности личне, спољни сјај код унутрашње мрачности, прецењивање самога себе и отуд колико велике толико и смешне, јер неоправдане, претен-

То морамо признати ако хоћемо да [ зпје, мржња на све што се над насе на томе путу зауставимо, и не ј ма уздиже, недовољно науке у опште дожпвимо ми, или деца наша, да [ а још мање моралности. Лакоумно усвајање опасних друштвених теорија. замишљенвх од иретераних

| нп друштво, — то су зла, коЈа труј ју пам друштвенп живот. Наравно да покварени живл.и нз I друштва морају кварежом заразити

и живот политички. Овоме су нај! чвршћи основи законити поредак у ■ земл>и, правда п обазривост у стварању закона, савесна беспристрасност у вршењу истих, поштовање народнпх нрава од стране владе, а ! владиног аукторитета од стране народа. А у епо.гашњем погледу разумно према логици земаљског по ложаја н узајамннх интереса бирање нријатеља, избегавајући докле ; год се може непријатељство са сва[ ким, али и не бојећи се изаћи му , на сусрет, кад су велики народни ннтереси у неизбежној онасности. Овн здрави политички основи код нас су од неког времена сви до једнога поремећени. Док је за време самога рата поредак у народу вла дао, назовн напредњачка странка имала је ту способност да у сред мира сав народ узруја. А узрујала га је погазпвши више пута законе и устав и гонећи грађане. који јој рад не одобравају; вређајући црквене каноне к поннжавајући у лицу прквеног поглавара све свеено и поштено свештенство; неправо награђујући иезаслужне па често и злочесте чиновнике; а однуштајући или у закутак бацајући чиповнике способне и честите. Закони се стварају не у цели земаљске користи. него у духу партајског утврђења. а врше се не по беснристрасности н нравди, него с обзиром на политичко мишљење поједивих грађана. Назови наиредњачка странка побудившн тим начнном таку опозицнју какве у земљи овој никад још иије бнло, нрибегла је ономе средству, коме обично нрибегавају све неразумне, невеште и слабе странке, покушала је тероризмом духове да савлада. Али је тиме само саранила свој и евојих оргапа аукторптет; изазвала је на више места борбу између оиштинских и полнтичкпх власти, нодстакла је на све стране бујне демонстрације, упропастила је сваку чиновничку н'народну дисциплину, бацнла. једном речи, земљу у хаос. Њени полнтичкн орггни. бавећи се само партајским нптересима занемарили су државне и народне, те се хајдуковање овако могло у пас раширитп, а немиле трзавпце тамо амо букнутн као нламенчићн нз вулканске земље. Напредњацн показали су се у ствари назадњаци. У место да настављају државну зграду, они је разоравају; у место да усрећавају парод, онн га уназађују; у место да га морално крене, они га деморалишу; у место да штеде народни новац за потребе зеиаљеке које су