Srpska nezavisnost
— 608 —
мучити и овима потчињен бити, које ће их постепено сатирати док их сасвим нс тпропаете, тада ћс се тек упитати а што нисмо ово или оио у своје време урадили, но смо пропустили прилику која би нас срећним учинила али ће све онда већ доцкао бити. И не само иемљоделац но и сваки други, који :пели да непропадне. мора смотреније да ради. а ако жели више тим радом да заслхжи, мора свако — дневно ново дозиавање да учи — познаје — укратко да основно знање заступи обично знање. Ако ли се напротив, код кола од нашпх земљорадепика покаже неко веће знање но што га је имао и ако које године до што већег капитала дође, но што је пређе имао, он тада иада у неприлике с' тога. што се одмах уиуста у всћа предузећа а земљу забатали, као н. ир. одпочне са свињама трговати и тиме себе прода нсмцима. па доцније остане опет онај који је и пређе био т. ј. или са свим пропадне, тако, да се више никад повратити неможе или му толико остане да до своје смрти животари. А то јее' тога што не — одпочне постепено и са разлогом да ради, већ ради онако како је од других чуо или видио. па кад пропадне, он се тек онда стане чудити и размишљавати шта је радно и до чега је дошао, али је тада сав разлог узалудан. Ја не велим. да је то хрђаво предузеће што неки наши земљораденици и трговци постану. Али је нитање како ? Дали и трговину да воде и земљу да раде пли да се изкључиво једног или другог рада лате ? нико не може рећи да је наш земљоделац у стању бити и добар трговац и добар земљоделац, с' тога. шта ако му једна радња донесе друга му однесе и та два предузоћа уједно руковођена врло су тешка и опа*спа не само за земљоделца, но и за сваког другог, што се на жалост то не увиђа већ се ради донде док се без ништа не остане. Заиста наш земљоделац не велиш да се мора изкључиво само земљом бавити, он се може такође и стоком бавити, алп не у смислу куповања. гојења и продавања већ у смислу сопственом производњом, а то с' тога што смо до данас имади довољно иримера да су многи наши трговци пропали, који су изкључив\' трговину са свињама и воловима водили и у томе известан капитал уложили. богати људи постали а данас нигде ништа немају. То је Факт који се неда оборити и који и дан — данас још влада. Да би се једном за свагда, овоме на пут стало и извести наше земљоделце — бар овај млађи нараштај — на ирави пут који би га благостању а не пропасти в ')Дво, то би требало а и крајње је време да се оснују земљоделске школе под именом теоретично практичне земљоделске школе или тазв. РатаФнице у којима би младићи довољног теоретичног знања прибавили, које би или служило нао основ даље птаксе за будући живот. Укратко. да или теорија служи као основ за будућу нраксу. а пракса за будуЈи живот. Јер не само да извесне цељи захтевају разне начине да се постигну него и разни начини захтевају ра зне цељи. (Наставнке се).
ДОМАЋЕ ВЕСТИ г Виделовци" непрестано премештају и отпуштају чиновнике који неће да буду њихово слепо оруђе, а унапрећују своје присталице. Они се ни мало не обзиру па жалосне Фиеансијске прилике, које су они својом „мудром" и ^патриотском" п.:литиком створили. г Виделовци" држе да сав зној народни треба да употребе само на своје иартијске цељи и потребе. Клизавом стазом којом су пошли, они срљају даље, не обзирући се ни мало на јадну ову земљу и њену будућност. — Извештени смо да ће један зато склопљен одбор у суботу 20. ов. мес. приредити у грађанској касини Село са јавним ирелавањем\ поред предавања (које ће држати проф. Г. Гершић) биће још и свирке, и декламације и невања од стране наших познатих уметничких снага. Чист приход од тога предавања и села мамењен је у номоћ једном оболелом српском писцу. Веома нам се допада та мисао да се са селом увек скопча и јавно предавање, те тако лепа забава веже са корисном поуком. Одбор који то приређује (у к ме су г. г. Сввтом. Нинолајевић, др. М. Вујић, Милан Ст. Мар*овић и Таса Банковић) учиниће добро ако ове зиме још који нут приреди такву пријатну и у исто доба поучну забаву: а приход ке се увек моћи употре-
[ бити на неку добротворну цељ. као што је то и сада случај. Но разуме се да ! уснех таквога нредузећа увек ^авнси од што жинљсга одзива публике. Не сумњамо да ћс ннша свесна .ублика одазвати се 0Н0.1ИКИМ учешћем какоо засл}'жују они, који ће је евојим говор..м поучити и својом умстничком продукцијом још заОавнти. Ближи нрограм тога села сао| пштићемо у ндућсм броју. — Још сигурно ннје у прошлу неI дељ\' избор у општини ии био свршен, а безуказна _внделивачка и канцеларија послала је депеше у стране бечке и иештанске н«»вине како су кандидати _на- ■ предне «-транке" победи .и. Јадна јс то победа гди једва двадесет људи независног положаја гласају за те кандидате. Ми и онет новторав-мо нашу тврдњу, да је 'оследњи избор у општини изнео јасно на видик. ^виделовачку" моралну нропаст. Сваки зиа да лнберална (транка ншје учествовала V ови.м по«*ледњим изборима у оиштини , али -ниделонци" су оиет толнко дрски да трубе по страним но винама, да су либерали '.ропали при пзборима. на још удружени са радикакалима. Где вам је образ, кад таке неистине нроноситс? Но какови образ у г виделоваца ц ? Немају они образа, н по томе је сав њихов рад основан на неистини и "одмстању. — Бомисија која је на силу хтела да ств«»ри к«1ивнцу г. Снми Ј. Попо ићу начелнику среза куршумлијског, насела је потпуно. Из ваздуха сс не дају створити основи кривице, кад нх у ствари нема Но _виделовци~ су мајстори у ства]>ању и иодметању кривица. али нри свој својој всшгини нису могли да усиу да подметну г. Сими кривицу. Жалост је само што се тронш толики новац на те комисије. које се баве тако нисвим пословима. А шта да рскнемо о сиротом народ\'. који се потрже од својих кућа п свога рада, те поред своје материјалне штете хоће да се навлачи на клизаву стазу деморализици)е, да сведочи криво пр"тиву ев<»јих ваљаних старсшина. _Видел"»вци и хоће поред матсријалне пропасти да народ и моралн« упропашћују. Сумњамо да су овако и 'Гурци радили. 11в је ли онда чудо. што их народгоремрзи но н саме Турке што је мрзио. д н к н н и к Страни. (Порођај у гробу) Варшавски лист _Л/еАицинч~ прича за овај ужасан случај: Неда ;<н(» је умрла у Варшави сељанка А. В., 27 година стара, која је у 9 месецу била трудна. Смрт је без икаквих претходних знакова настуиила, жепа није боловала. Но доцније пошто је всћ саранишс, породи се еумња да није отрована или умлаћена, јер се знало да је њен м^ж често злостављао. Ти гласовп допреше и до суда. те овај нареди да се мртво тело наново искоиа. Кад се то судско решење извршило, изненадише и у ^репастише се сви који беху присутни при откопавању гроба, јер кад отворише сандук . лежало је код ногу самртнице новорођено мртчо дете детенце, потпуно развијено , угледало је света у — гробу и без сумње је морало неколико ча^ова живети. Гроб мајчин бсше том јадном створењу н колевка и гробница. Судска комисија констатовалаЈе да је та сељанка у несвеснчм стању жива сахрањена и да је носле 6—8 часова родила ! детенце у највећим мукама. То, између | осталог, доказује усирсна крв на уснама мајчиним, ирегризен језик и грчевито ј исплетеии прсти. које је јадница морала ! за време мучења у највећем очајању | крхати. — (Штампарска погрешкак У једном ; аустријском листу нмала је ова белешка: п Новорођеиа шпанска ИнФантерија (у ме| сто ИнФанткиња, јер ту титулу имају деца шпанске краљевске породице) данас у суботу крстиће се у Мадриду. Кум је њсгова Светост Папа. — (Невеста краљевског порекла). Румбуршке повине јављају, да се пре неколико дана у Георгсвалду у Чешкој венчала једна девојка нз нородице бившег пољског краља Собјеског саједним обичним радеником, који нокрива куће са цреиом. Деда девојчин гроФ Јаков Собјесни, оставио је 1871 године кадје револуција у Пољској савладана своју отаџбину и преселио се у Зл. Праг, где му се син његов ожени са једном нростом девојком из радничког сталежа. Из тог брака је та садашња невеста. Она је као надничарка зараћивала у Герсдорфској Фабрици свакидашњи хлеб. —
ШШИлЈВ Из Б е р л и н а јављају , да је ]>уски иослаиик у Лондону изненадно стигао у Берлин и одмах имао подужег разговора са Гирсом, који је још истог дана отнутовао ( нреко ФранкФурта и Базела у Италнју. (Дакле не вреко Беча, као што су се аустро-угарски листови до последшег часа надали '? ! У) — Даље јавл.ају из Берлина, да се Гирс само неколико часова бавио [ код Бисмарка у Барзину, а то је јако узбунило јавно мишљење у Немачкој, јер су се од тог састанка много већим резултатима надали. — „Голос" 1 јавл>а, дајезбогнреноса ратног материјала и транспортирања већих војних одељења обустављен саобраНај нриватних лица на новосаграђено] железничкој линији Заблика — Иинкс на галичкој граници.
ТШГРАИИ Шабац 13 вовембра. Данас, 13 новембра давали су наставници гаабачке ниже гимназије у овд. цркви парастос, славноме покојнику. ЧЈури ДапичиКу. дает грађанства овд. ирисуствао је на тој тужној овечаности, а цело овд. свегатенство вз почасти чинодејство вало је. Ненролог „на гробу -ђен. Скобељева" изаЋи-ки Ће за који дан у засебној књижици уз лик Покојника.
Оглаеи
..Београдска стрељачка дружина Ј . Јавља се г. г. члановима стрељачкеЈдружине, да од данас на до дал,ег огласа нрестаје гађање у нигаан пошто је у одбору друштвеном ре гаено, да се неке нужне оправке на стрелишту изврше. ОдбОрТРГОВИНА СОБНОГ НАМЕШТАЈА Јосифа Притела. пресељена је у кућу г. АпдрејевиБа преко иута гостионнце код -Руског Цара" н нрепоручује но нај умеренијој цени ралноврсног собног намештаја, дрвеног и танецираног, шавире и иијанине. Осим тога нма избор му.шка.гија (нота) за клавнр. внолину, невање н т. д. (нод ценомј К-Швире издаје нод закун, штимује и оиравља их јефтнно. 1,5 бр. 141. II ОЈИЗ С. ВЕЛИЧК032Ћ | | јавнн нравозлсгбпннв за окр. дрноречкц | услуге 0» " су нужнн
81Г МОГУ ОВЕ ГОДИНЕ НА ВАведење (21. Новембра) да доче| кујем госте. I Дим. Миловановић учнт. у палилули. Број 193 3—2
I
своЈе који
| нуди ј| иима, I нравничке помоћи на суду-
Мој мнлн супруг ГЕНЕРАЛ РАИКО АЛИМПИЋ 41АН ДРЖ. САВЕТА После тешког боловања пресели се у вечност 7 овог мес. у 8 сахатп у 56 години свога жпвота. .Јављам ову тужну вест за мепе, Ранковим и мојим пријатељима и познаницима. 0ЖА10ШК.ЕНА СУПРУГА:
Милева Р. Алимпић. П. Вукомнозић
рођена 1.3
X ЧУАЈШСВН1 ~1тотина(У1а киљЦјГљудЖ ИМАЈУ ДА Г.ЛАГОДАРЕ ЗА СВО.ЈУ ЛЕЦУ И ГУСТУ КОСУ ЈЕДИ110 И САМО Ц. К. И
КР. УГАР. ИСК.ЂУЧ. ИРИВИЛ.
Т?
Ј^еекциЈа
оСI јс'Ссо х ^ х ЈОС
гг т о
која уједно нскорељује нерут, а тако исто н уз то ндућој понадн нз правн штајерскнх алнцјски трава нлн помадн екстракта од ораја које Фабрнкује ц. к. н кр. уг. нскл.уч. прнвлл. пар«нчна Фабрика. М А. ВП11АКА I N I Е N ^ЛЧеДеп, Наир1§1га5зе 36. Ненадкашиио је средство моја успешна есенција за растење косенбраде, која кадсередовно употребл»ује уз припоноћ помаде нз штајерски, трава аа кратко време произведе и на шџћелавијнм местнма изобилно косе у првобитној боји! Млогн младнКн ва своје лепе пуне браде имајт да 8ахвале једнно мојој есендијн за растење косе н браде Кад коса само оаодо дејствује она већ кроз осам дана, а протнву перутн пошто се само 3 пута употребн. Најбоље и бе^обасно средство за бојење косе јсс1е „Копмцинад* (у номе нема ни н^јмање олова) којн под гаранцнјом боји косу у свииа бојама, црно, мрко н отворено мрко и то ва 10. мннута, и проседој па н снежнобелој косн д^е лепу црну боју. — Прн употребн „Копнцннала" препоручујдм особнто моју праву двогубо јако помаду из екстракта од ораја, које нмаде н у шнпкама (косметк>,а а нсто тако и моје вејтнне из орајног екстракта ва бојење и неговање косе. М0ЈА Ц. К. И КР. ИСКЉУЧ. ПРИВ. ЕСЕНЦШ ЗА РАСЕ&Е КОСЕ И БРАДЕ лечн радикално све случгуе болсстп коснног корена н 8а врло кратко врсме, оснгурава обстанак косе до нгџдубље старости, прнјатно дејствује на кожу главе. предупређује свакн бол главе в одклања нечнствћу коже. Нстинаједа стотннама лнца, којн су бнли сасвнм Иосе и Келе, већ после 3 месеца, дакле за невероватно кратко време, беху обрадовани лепом бујном брадом н густом косом. — Имамо у рукама млогобројне писменс захвалннце Маиа Дппа НпШска \?1е<1еп, Наирвћгаззе Л? 36. т \?1еп. Ценовних : 1. велнка албастерска Флаша. двоструке јаке есенцнје за растење косе н телне 1. мала >лаша 1. аласастерска тегла помаде из праве штајерске траае 1- » » праве помаде из орајног екстракта Права боја косе „копнцинал" за црвену, црну, мрку н отворену мрку боју Л/ 1(нлаве) Л? 2. (жуте) обе Флаше оа тацлама н четкнцама стгџу 1. флаша вејтина за косу И8 ор^јног ексгракти Иомада у штанклама ив орајног екстракта (косметнк) Налозн и8 иностранства, само ва готове новце, одма се одправљају. За паковање рачунају се 30 крдјцара више.
♦ор. 3 50 о. !! 150 » 2*, 4*I —50
власник . д г /жина за потпо г лагањв Српскв Књижевнос т и и шгампажј у ;нта.ш1.л.ри;и „кој С в. С авв - кнкз михаил ул вр. 4 .»лроворни уркдник Др. Даза КостиК