Srpska nezavisnost

— 607 —

ште наших ннтереса. Мпндат кога је Ауетрнја добила од Евроие да иосодее Босну н Хсрцеговину није ништа друго до међународна неправда. Бвроиа дајућн тај мандат Аустрији канда је била слепа, те није увидела да с гим мандатом даје могу1»ност германском илемену, коме Аустрија сдужи као оруђе, да постигне своје себичне. освајачке цсљи. Нсмачка тсжња да освоји исток добила је европску санкцију. Бвропа сада сигурно видн да је иогрешила, али ту погрешку како да исправи није се још решила. Па док се Бвропа ра-<мишл.а. непријатељи се наши снаже и спремају да и даље оевојају на Истоку. Бнглеска у мисирском иитању иннела је јасно на видик европску слабост, а нами је показала Фактичким примером шта ми треба да радимо да осигурамо своје интересе на Истоку. Ако би ми чекали да Европа исправи своју ногрешку учињену на берлинском конгрезу, онда би морали дуго чекати, а то чекање донело би нама недогледних штета. Европа вечито с неповерем гледа на нас, и у нашим чисто човечанским цељима, гледа некаква баука, кога назива па славизмом. Тај баук њу гони да чини неправду и да се греши о законе природне и човечан! ке. Кад )е Наиолеон III помогао Италији да се ослободи и уједиии, Евроиа је одобравала то као дело правде, дело човечанеко. Нруској се такође нису стављале сметње да уједини германску расу; И ми смо све те националне тежње иотпомагали, држећи да ће Јевропа бити нравнчна и према словенству, те неће сметати да и оно дође до евојих нриродних и историјских цељи. Ади није тако било. Европа пристав на берлински конгрез, хтела је да осујети резулгате наше иоследње војне, коЈа је иокреиута била оннм истим начелом, као и борба Талијана и Немаца за јединсгво и ослобођење. Шта внше Русија је много пдејалинје и узвишеније схваћала свој племеииги рад, но што је то чинно Наполеон поможући ита.1ијаиско ујединење, па и сама Нруска није тако узвишеним намерама војевала за јединство немачко, као што је Руеија чинила помажући источним словенима да се оелободе. Наше велнке жртве доказале су то. Истина и Русија је мало погрешила на Сан-Сте«»анском уговору, али те су се погрешке лаки могле иеправити, да се није ту помешала Европа, која Је иод руковођењем лукавог Бнзмарка, одиграла улогу „модерног- варвара, те ускратила источиим еловенима оно, на што нмају и природног и историјског нрава. н створила таково стање, које се може назвати нечовечним. Кад би и сада ио ново дошла ствар источиих Словена пред суд европски, сумњамо да би се она могла исиравити онако, како би то захтевала правда, н природни н истори)ски интереси источних Словена. И за то баш мн и не треба да очскујемо што од Европе, шта више ми не треба ни да доиуетимо да Европа расправља наше ствари и да доноси решења о нашим интересима. Ми треба да радимо, и то што пре, али наш рад не сме се внше ни на кога обзирати, но само имати нашу цељ пред очима. Европи треба поднети свршеие чине, а она је старн страшљивац; кад се

ној школи полагао врло добре испите, а поглавито тактика коју је од свију предмета најволее. Године 1850. била је у Берлину ратна школа распуштена и тада оде Ранко са препорукама од пруског министарства. у Белгију а наиме у Брисел, где је посећивао школу апликацијс за герералштабну струку ; одатле оде у Лијеж где је изучавао ор жну Фабрику и тополивницу. Крајем те исте године врати се опет у Берлин где продужи ратну школу коју и сврши ; но поред тога занимаше се ове године још и изучавањем администрације при војнш министарству и гардијској интендантури. За време целог бавлења свог у Берлину, поред изучавања војених наука, стигао је наш Србин и да походи универзитет где је слушао политичне иауке, а за време одмора школског обично је путовао по Еврони, као но Немачкој, Швајцарској, Инглеској, Француској, Холандији. Пољској, Белгији и т. д. Годнне 1852 дође у Србију где га одмах поставе за проФесора артиљсријске школе а садање војне академије; те нств се године и ожени са г. Милсвом ћсрком Петра Вукомановића брата наше дичне и славне кнегиње Љубице. У години 1859. постапе унравнтељ речене школе, а 1860 год. ностави га блаженопочивши кнез Мнлош за началннка округа нодринског. Године 1861. позовс га неумрли кнез Мнхаило у Београд. где га намести у војеном министарству за началника опште војеног оделења, а ту је Ранко имао нриликс да развије своју

само мушки и одважно стуни нред њу, она кабули н призиаЈе све. Ми држимо да су се код нас довољно уверили о томе, и сада нема за што да се дуго размишља. Иекуство последњег рата аашег отворили нам је очи, и ми ћемо емело и отворено да етуиамо наиред, те да изведемо оно, од чега завиеи и наш углед и наши виши ингерееи. Ослооођење и самоегалноег иеточивх Словеиа ми мирамо што ире доиршити. А кад То учциимо ми емо ееое ооезоедили, а иаша иеторИЈска цељ иосгигнута Је. Шга ће И,вроиа на то реии то ее нае елабо треоа да гиче. Ала јамачно да ће резултати тог иашег узиишеног ноела, и Њој дооро доћи, и оаа ће нам Оити захвална, шго емо Је еиасли од туторсгва лукавог иемачког канделара, ко јн хиће да ева Евроиа елужи оевоЈачким тежњама немачким. Ми се дакле морамо рачуиаги и то еа онима који иама наЈвише еметаЈу, који ие даЈу, да ее изведе елооода и Једииетво словенскнх народа ф »а» ♦ Важност по/ђопривредв и начнн да се доори земл>орад ници дооију. „11оЈ>е ствара средсгва која су човеку иотребна". Између осталих питања коЈа ее тичу народног живота, главно место заузима његова иољоиривредна етрана. Она Је једна од наЈГлавниЈих чињеиица државних, која не само да карактер .ше Један народ у иогледу ошигег ОлаГоетања; но шта више од ње зависи и наиредак еаме Финаиције једне државе, Јер цветатање и наиредак ФИиаиције Једне државе оснива се на народним олагостању, иа растећоЈ иронзвидњи доОара; и што се внше ова чињсиица иољоиривредна у јсдној држави ра^виЈа, тим народ нсте државе веће знање ириОавља, тим Је задовољиији од других у иогледу ошитег благостања, тим ее више приОлижава иолзи ириродних нродуката, тим више сеОи готовине наОавља и неупотреОљиве природне материЈе чини употребљивим, а еа тиме остаЈу нриродие матерИЈе мање неполезне. Нољопривреда дакле броЈи се по мом мишљењу међу првим Факторима државним, у којој се огледа развнЈеноет п напредак како народни тако и државни, Јер добро уређена пољопривреда подиже државу на високи ступањ развића а рђава упропашћава је. Свакоме је познаго да ее еве у природи мења и ништа се није на овоме свету овековечило, јер никакав предмет иотпуно посматран нијс данас онаЈ, који је јуче био, један се иредмет укдања еа света да другоме места учини и т. д. сваке годиле облачн се земља у ново одело е' тога, што стунају нова и нова створења на позорницу живота, која за извесно време трају и опет са света нестају а са њиховим остатцима покривају и умложавају земљу, из којих се даље животињски и биљни родови обра; зују, тако да их рацијоналан пољопривредник у век за своју корист просејати и употребити може. Према овоме дакле. пољопривредник занима се са ра зним материјалима и његово знање пред постављено је носматрању великом делу природних материја, задатак је његов

огромну делателиост на устројству и организацији српске свете и једине узданице — наше дичне народне војске. Кад су дивљи Турци 1^62 године онако мучки и грозно наиали на Београд и бомбардовали га. Ранко је својом војничком вештином много доиринео да престоница ерпска небуде снаљена и опљачкана, јер су томе на пут стајале чврете барикаде које је он подигао. После бомбардања Београда повери му одмах почивши кнез Михаило команду деснога крила нрема Турској, од Ибра до Рашке па све до Рачс на Сави ; тада је имао под својом командом шест округа — шабачки, содрински, ваљевски, ужички, чачански и руднички — са ксјима је утврдио и чувао границу: у исто време је руководио у Ужици борбу против Турака. који му се и покоре. Године 1866 унрављао је он школама које беху отворенс за старешине народне војске а у исто времс и војена иредавања на великој нјколн. У еамом почетку 1867. године буде постављен за помоћника војеном министру. а те је године и руководио упражнења опсаде и одбране вароши Београда. Августа месеца исте године буде пензионнран, но одмах после годину дана опет постављен за началника округа неготинског, где јс у исто време командовао војеним упражњењима. Године 1869 премсштен је за пачалника у Пожарсвац, где је опет командовао војеним уиражњењима. Године 1873. постане министар грађевина, али но кратком времену и '

да учи ове материЈе да их познаје ито у ј односу пољоделства. Укратко иољоири- 1 вреда сама, обухвага сва она иредузећа, којих се задатак у томе састојн, да матерћЈе и силе које су са зсмљом и атмисФером везане, раздвојн од истих помоћу животиња и Оиља и такове производе за уиотреОу човеку учинн. Да Ои евеови иољоиривредиик постигнути могао, иотреоно му Је знање, Јер као у свима нредузећима Оило трговачком или занатдиском тако исто и у пољодељетву, знање стоји на челу, а то стога, што се ечаки дан по нешто ново пронађе, иреиоручи и у праксу иримени, и само ће онаЈ пољопривредник све ово у праксу ирименити моћи, који како теоричног тако н практичног знања има, и еамо ће онаЈ као рационалан иољоиривредник иосматран 0и1и, који свој рад иа осиовном темељу знања зида тако, да и другоме оОЈаснити може. Сваки дакле рад захтева знање и уређење, некој нредиостављеној цељи; Јер ма коме раду ако ее неко ода, мора му иети ире евега ијолс појмљив бити да 1а развнЈС и ностигне, у иротивном пак елучаЈу одиочети рад оетане уназађен и иостеиеио са свнм ишчезие а са њнме н еам иочетник гога рада ироиадне. Да ои наши пољопрнвредници знање иридоОили иотреоне су иам школе иољоиривредне и доОро уређена иољопривредна друштва и оне Ои Оиле једини иут коЈима 0н ее могло нешто код нас створиги иначе еваки другн труд и мука ио мим мишљењу узалудан Је. Сваки нарид живи од онога што заради, и то му служн као извор из кога црни све оно што му Је нужно да своје животне иотреОе иодмири. А ти су извори : рад и канитал. Каиитал је основа на коме почнва свака радња, а рад Је ередство, којим се до истога долази, и те две чињеиице тако су важне за еваку радњу у опште да једна без друге не може Оити, но кад су те чињенице тако важие за сваку радњу у опште, сљедетвено је да се и у пољоделетву нронзводња доОара г. нроизводња других средстава коЈа су \иољопривреднику и еваком другом нужна, Оез њих не може ни замислити. мање одиочети а још мање до њих доћи. У опште еваки човек има многоОројне потреОе и то природне и луксузне. Од свију нотреба за човека су наЈнужииЈе природне, тако, да кад би их пренебрегао разрушило Ои му се здравље и уништио живот. Све иотребе набавља човек из земље и најцелнсходниЈе уиотреОљуЈе њене продукге. Први н наЈнужннји нродукти јесу: хранеће материЈе којс нам земља даје н које се по ереством земљорадника нроизводе. Шта је дакле ирема евсму овоме земљорадник У — да ли је он нека невидљива сила, која управља овом прнродом или је регулатор доОра и зла V не; он је производна снага почем производи нова доОра са новим вредностима, даље он је машнна, коЈа помоћу снаге своје и снаге еточне производи и нодмирује потребе своје и нотребе државне, и што се више ова машина развија тим се веће потребе појављују, које се свагда рацијоналним земљоделцом, његовом тежњои и радом, производе и подмире. Све потребе подмирује земљоделац како себи тако и другима или производњом

отетупи са овог места. Године 1874. постане члан државног савета. Целе зиме у годинн 1 у 75. чувао је границу Од Турака, којп су почели унадати у Србију, а том је приликом опет коман/овао горе поменутих шест округа. Године 1876 оде у јуначку и свету Црну Гору где је водио предговоре о ратном савезу, а кад се поврати отуд нроизведен је за команданта ^дринске дивизије а у чину генерала. Јунија 20 исте године прешао је он са том храбром војском Дрину, те показао и свету и Турцима шта зна и може Србин, н како се он са спредњачама п> шкама бори противу снидереке, са предпунећим малим тончићнма против огромни крупових топова, и како се народ са аскером у коштац вата, и то еа асксром вазда бројно већим. Сетнмо се дрински прослављенн добровољаца, сетимо се јуриша н заузећа Бељине, сетимо се крваве борбе 8 Јула на Ирокопа, на помислимо шта бн било од Београда да су Турци тога дана продрли — они исти Турци који су се у сред нашег логора у Бујуклића-Ади, нрегазивши Старачу, са Србима иросто за гушу доватили. — — Јест сетимо се свсга овога, размнслимо о свему овом поштен > н ненристрасно, па ћемо онда морати одати сваку хвалу и чает тој јупачкој војсци, а норед ње и њезином мудром команданту — генералу Ранку Алимпићу. Дрипска је војска нанредовала гигант ским кораком, дринска је војске заузела велики комад босанеког земљишта, она јс се ту тако утврдила да смемо цечом

сировог продукта или пепасредном производњом оних радова или предмета које за приное свога рада од етраних народа одкупи. И напослетку земљорадник јс најспокојнији на овоме евету, јер он увек ссбл спокојства тражи у богатој, аеленој вечно младој природи; чиме се земља упролеће са зеленилом покрије и подмлади, то се и земљорадник са њоме подмјади , оживи и весео одмах одпочне са новом снаЛћл, тежњом и надом, да сади, сеје и т. д. Сваке године диви се природи. њеним подмладцима н еа тиме остане и до своје смрти. Какви еу наши земљорадници; „какво семе такав плод". Да ее сада упитамо какви су наши земљорадници и у чему лежи узрок њиховом не развијању V јер кад Оацимо кратки погдед на ириродно Оогатство наше земље морамо ее нехотице уиитати: шта је узрок великим незгодама коЈе сиречавају наш пољоирнвредни развитак ? Узрок томе лежи у незнању иољско — иривредном и у начину оОра^ивања наше земље у оиште, Јер наш иарод ради своју земљу по све иримитивно т. ј. онако како су радили наши дедови. Сљедетвено је да оваково сгање рада доноси собом иостепено оиадање ироизводње, почем земља као и евако друго тело троши од својих елемената, па зато јој се морају изгуОљене материје повратити; што ее код нас на жалост врло ретко гди на ово мотри, сем тога кад узмемо у обзир да већина од наших земљорадемика толико раде и за. раде да могу своје најнужније животне и државне иотребе да подмлре а даље се *за нншта не брину, с' тога што то сматрају као главне н најн^жније иотребе које морају да подмнре, а споредне ако би им се какве појавиле то их подмире пошто из куће нешто продаду. Таквих примера можемо довољно видети код некојих наших сељана особито упродеће, а то с'тога, што све што је преко лета зарадио иреко зиме је седећи и банчећи утрошио. Кад наступили пролеће одпочне ли да раде, то они своје животне потребе подмирују — када најзадовољнији треба да буду — киселим паприкама, сирћетом и т. д. — Тако су радили некн од нашнх земљорадника пре а тако и данас раде. Може ли један такав земљораденички сталеж богат постати и једи Је овим начином у стању да све своје иотребе потпуно иодмирнти V зацело, нити може богат постати, нитн је у стању да све своје а камоли туђе нотребе да нодмири, и то никад докле год живи. вавек ће се мучити и никада неће моћи окусити залогај мира и епокоја док не — умре. Такав једаи земљораденичкн сталеж не еамо даје нзложен себи крнзи ио и својим потомцима, такав један земљорадиички сталеж мораће пре или после пасти у такмво очаЈање да иренебрегне н евој живот. Иокаже ли му ко прави нут који би га водио срећи н нанретку, онда би му он при свем том одговорио п тако је радио мој бабо на је жнвио, тако ћу и ја а за у будуће нетичеме се," и враћајући се на ону поменуту тачку гдн наведо, да се никакав предмет нодпуно посматран ниданас нијејонај који је Јуче био и полазећн са ове тачке велим докде год ове и овима павнс за луве код наших земљораденика постоје, вавек ће се

свету ставнти у очи питање: „Ко је тај што мисли да би нас Турци одатле икад за један педаљ потисли*'? — За време нашег другог рата био је опет генерал Ранко командант дринског корпуса, са задатком, да чува српску границу од упада Турака, којима је вазда н био сваки покушај осујећен. У ове многобројне заслуге и труда пуни рад генерала Ранка. ваља урачунати још и на прво мссто ставити његово пожртвовање и оорби за новратак народнс династије Обреновића, за коју се 185 годнне и пре тога енергично истакло, па јој у верности и иривржености непоколебљив остао кроз цео жнвог до гроба. За своје труде и храброст награђен је Ранко од Његовог Величанства Краља Милана таковскнм крстом 11 стенена са звездом, златном колајном за храброст и ратном медаљом ; но засдуге ц храброст његову признавали еу н ван Србије ; тако га је одлнковао руеки Император Алсксандер II Ђорђевим крстом, а сем ових одликован је и од Црне Горе — Кад даклс данас чело главе мртвог српског генерала стојимо, у тренутку кад ес раетајемо с њиме за навек, нек рука претисне ерце н нек нравда на наша уста нрозбори — последње с богом теби вредни Сроине, теби достојни сине овог дичног народа. ХФада ти на твојим трудима. лака ти била слободна српска земља — она зсмља за коју си доста радио, доста иатио и јуначки се борио.