Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

330

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИБЕ.

Број 88.

једничку узложбу немачких и пен ИН О лара са њиховим скупштинама. Оваке су скупштине с изложбом од велике користи за птеларе, јер ла њима се претресају различита питања из теорије и праксе пчеларства, а пизложба ће нам показати све што је најбоље и докле се дошло пчеларењу. Године 1844. у друштву са др. Карлом Бартом у Ајштету почне Андрија Шмид издава“ ти пчеларске новине, које се зову Вједеп-Ле1«ипо, Огеап Чез Уегетаз Чешасћег Влепепушће. У ово доба појавио се је пи Ђерзон са својом кошницом и тгоријом о паели. Око споменутих пчеларских новина почеше се скупљати пчелари, почеше се расправљати пчеларска пштања, особито партеногенеза, коју откри Ђерзон. Да би пчеларство још дубљег корена | захватило, потакне Андрија Шмид у евојим пчеларским новинама питање о екупштинама

у практичном

пчеларским с изложбом. За кратко време уважи се предлог Андрије Шмида и прва скупштина са изложбом би држана у Арнштату 1850. Статути буду углављени, и би наређено, да се на изменце једне године држи скупштина са изложбом у Немачкој, а једне опет у Аветрији. Тако је пређашње године држана скупштина у Ертурту у Немачкој, а ове године у Винер-Најстату. Још прве године, ка. ко сам се почео бавити пчелареством, била ми је жеља, да видим те изложбе са екупштинама, али с године на годину одлажући једва ми се ове године испуни жеља. Ове је године отворена изложба у Винер-Најстату 10. септембра. Читаоци опростиће ми што ћу за часак одступити од ствари.

У суботу 9. септембра већ се хватало сумрачје кад сам стигао у Винер-Најстат. Идући кроз варош и тражећи себи конака, паде ми на памет песник Петар Прерадовић пл његова судбина у Винер-Најстату. Сетих се његових речи.

Боже мили, куд сам заш'о! Ноћ ме стигла у туђини,

Не знам пута, не знам стазе, Све се страшна пустош чини.

Ове се речи Прерадовићеве тичу ВинерНајстата. Ту га је стигла ноћ у туђини. Као дечак од дванаест година буде примљен у војничку академију, где је заборавио слатке звуке свога матерњега језика, да се с тешком муком, кад се кући повратио из Винер-Најстата, са својом матером могао разговарати. У својој песничкој приповеци „Путник“ обележио је Прерадовић свој животу Винер-Најстату, обележио је како је тешко у туђини туђинцу, те вели:

Још ноћишта нисам нашго! Сјевер брије с сњежпог брда, А туђинцу сиромаку

Још је већи мрак у мраку Још је тврђа земља тврда!

Обележио је даље како је немилостива туђа мајка према туђинцу, за то се каје, што није слушао сво у мајку, која му је товорила:

Нејди, синко, од матере, Која мек ти лежај стеђе Усред свога мека крила! Нејди, синко, драга душо, Нејд' од крова очинога Туђа земља има своје Не познаје јаде твоје Туђа љубав љуби свога. да то се опет враћа својој рођеној мајци, својој драгој домовини: Теби опет душа дише, Теби срце опет бије, Домовиао мајко среће! К теби опет син се креће, Од радости сузе лије!

Прими опет евоје дијете,

До вијека ће твоје бити, Љубит' тебе свако доба

У твом пољу дај му гроба Твојим цвијећем гроб му кити!

У овој песничкој прииовеци обележио је песпик свој живот, како се у војничкој демији у Винер-Најстату попемчио и како је опет пригрлио свој матерњи језик вративши се својој мајци својој драгој домовини. Сутра дан видео сам зграду академије војничке, у којој се Прерадовић изучио. Ја јој изглед описивати пе ћу, само ћу споменути, да се можда многи Србиш и Хрват у њој одродио од свога рода. Вредно је споменути, да се је у овој војничкој академији изучиои последњи потомак патријарха Арсенија ТУ. О њему има у „Орпеким илустрованим новинама бр. 29. ово прибележено: „ЈосиФ је у седмој години својој остао без оца и као момчић од дванаест година отишао је у војничку академију у Најштат. У тој академији по оном старом начину уписаше га у дјецу вјере римокатоличке. Он је као умировљени мајор жив п данас; живи у Сењу, и као човек одличан и врло честит у сваком погледу у великом је поштовању код народа и једне и друге вјере. Подписује се „Јосо Јоановић племенити Шакабент.“ Метога дана у јутру прегледао сами друте зграде знамените у Винер-Најстату. Између других знаменита је једна црква по својој старини, као што сведочи њена спољашњост и унутрашњост. ( поља је начичкана натписима, који су сви у камену изрезани. Један сам натпис преписао, који гласи овако:

ака-=

Нос ла бшио јаселф

Сотез Ребтиз 2тпиша Ђапиз Стоабае еђ Матео Етапсјасиа Етапсерац И таца Талое, ош фша саесиз саеста ФБаЕ

Атађо та ћапс фоуеат сесаетицЕ Озасње тотфајез ећ сазц

Равење позђто ођзегуате

ћает геђиз абцпе Чео

Атпо Оотии МРСЕХХЕ,

Гле ХХХ. Армиз ћога 1Х. Алађиотаа шефа езђ #штђа.,

И опет наиђосмо на песника хрватскога Петра. Зринског, који је силовитом емрћу по гинуо у Венер-Најстату. Позната је Зринијада, епос, који је спевао Никола Зрпњеки, брат Петров на маџарском језику. Докле је Никола певао на маџарском језику и докле му је „милије туђе од својега“ било, дотле је Петари срцем и душом био прави Хрват. Петар је Зринијаду Николину на хрватски превео и још је раширио. Вредно је знати, шта Толдија, Ференц, најбољи историк мађирске књижевности вели о овом епосу: „У погледу домишљатости и поредбе још није нитко наткрилио Зрињскога у нашем пјесништву. Угодно дојимање до епизода, разноликост карактера, танко и истинито описивање врлина, психологично вјерно сликање понука и нутарњега битка, јасно и живо рисање бораба и напокон крепки пјеснички језик класичним чини дјело, којему вриједност умалити. не могу нити драпавост, паче мјестимице погрешке језичне, нити нескладно стихотворење.“ “) Као што мало час рекосмо Петар је Зрињски превео и раширио епос Зринијаду свога брата Николе и то таким језиком, који носи на себи особибине хрватског-чакавскога и ерискога-штокавског језика, а има особина и кајкавекога диалекта. У последњој китици својега епоса мо-

ли Петар Бога, да му родбину његову сахра« ни и поживи:

%) Види: Ктјегевтуе, базорг“ га јегтћ + роргевћ Шеваввби # 5уфаки. Сбофта Феба, Стр. 328.

Ти Боже у евему попивкињу ову Прими по крвному ку пописах слову, На боју, на дому воде, копну, стову, Дику, част вирпому и стару и нову Продиљи Зринскому п роду његову Али ова молба не би услишана, јер — као што знамо, — род је Зрињских изумрђо. Осим свију зграда у Винер-Најстату најлепша и најдивнија је зграда. која поси на себи натпис : Мазећтепђап ппа Ођетеајвећие. У овој је згради школа иза учитеље, као што. гласи натпис у ходнику у првом кату. Ост Негтапђи ита зетет Бећтет ве тећ уота Гапде Хаедег-Оезђеттејећ па Јаћте 1878 У истом ходнику с друге етране стоји ово написано : ет Отипа, апе уејећет Февев (беђацае еттећфећ 156, зушгде Чета Гапде Хједет-Оесфеттејећ. везећепке уоп Јоз. Рбск. Чехе УбаФфтавћ ха Улепег Мепејаде ппа ветег (тешап СатоПпе, геђ, Неђепефеје, Овај је Јос. Пек сада градоначеоник (т Вин р-Најстату и изабран је на скупштини пчелара немачких и австријских у Ерфурту 1881. за првога председника екушштини, која се ове годиве држала у Винер-Најстату. У овој школској згради, с којом се могу грађани Винер-Најстата на далеко поносити, држана је скупштина немачких и аветријских пчелара ове године. У авлији ове зграде изложене беху такође кошнице са жи-'им пчелама, а унутра у собама разноврсне справе пчеларске, књиге ичеларске и продукти пчелини. У другом кату ове зграде у ходнику, који води дворани, у којој се скупштина пчеларска држала, беше написано и искићено на зиду с једне стране у почаст пчеларима ово; —_ УЛШЕ да лањ ХМитеп Вјепеп хвећјец, Тазв фећ егзђ тесће пибеттећееп, УУле'5 Влемјет Јеђе ппа зуаз ез Цеђе Ова паз Фт Уот- тла Хасћеће атђе, Пала ћапа]је зуефег пшт (тетла55 Чег Влепеп-КМавш. А с друге стране у истом ходнику стајало је опет ово написано : Мо АПета Јегпеђ Тћеоле, хопађ Међе ћт ргасбвеће Уб рег пи Геђеп ЈапеВагоп у. Вемерзећ. У суботу 9. септембра долазили су пчелари са свију крајева у Винер-Најстат. Куће су биле искићене барјацима, и школа у којој је скупштина пчеларска држана и у којој је изложба била, била је начичкана барјацима. Са гдекоје куће висиле су извезене шаренице с натпсима; Носћ зуШКошштеп зп Мепејадћ! У недељу 10. септ. отворена је свечано изложба. Пошто је са балкона милитарска банда одсвирала царску химну, поздрави градоначе оник сакупљене са свију крајева пчеларе са искреном пчеларском добродошлицом, после овога могао си видети, како свет загледа по изложби пчела, кошнице справе и све друго, што је изложено било. У понедељак 11. септ. у Хакеровој гостионици, у башти поздравио је градоначеоник пчеларе, а граф Паајл, познати пчелар наздравио је градоначеонику. У почаст пчеларима горела је у башти са свију страна бенгалска ватра. На овом састанку који је трајао днеио преко по поћи, упвзнавали су се челари један с другим. Ту сам први пут видео старога Ђерзона, најславнијег пчелара евију времена. У уторак 12. септ. у 9. сах. ујутру отворио је градоначеоник Јос. Пек и први председник пчеларске скупштине у Винер-Најстату скупштину пчеларску, истакнувши у Свом говору важност пчеларења и поздравивши сакупљене пчеларе са добре-