Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

НЕ УРЕД У КАНРИРРТИНВИОА ФЕАЈЕУ ЈУ

Ут

ње

Ру

= — пи иивим

орања ово

у —_–—_"Љ"Љ "> РГ" РГ Р__В_"_Р"ЛГ./ј,1,/]1/1|1|1 л лппћпплг8дг

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

981

на скупштини, била су ова: 1) Како производе и како задржавају пчеле нужну топлину

ле за зимовање удеситиг — од Ј. Шмида. 8.) — Како се могу кошнице, које врло мало меда имају, кроз зиму провући сигурно и је. тиног — 4) — О користи, коју добијамо појењем пчела и како ваља у овом елучају 10ступати. — 9.) Како ћемо доћи до јефтиних кошница. — 6) О природним и вештачким ројевима и т. Дд. Питања је било деветпаест, 0 којима се расправљало. У подне 12. сеп. био је заједнички ручак, на коме је славни плелар Фогел наздравио пашем цару, а градоначелник немачком цару. ГроФ Поајл наздравино пак Ђерзону, цару над милионима и милијонима. Под милионима је разумео Пеајз ичеле. — Септембра 14. раздаване су награ де онима, који су најлешше ствари изложили на изложби. У једном стакленом орману ста“ јале су две сребрне чаше украшене златом, многе еребрве медаље п многи дукати, што је све раздавано онима, који су по пресуди одбора, који је за то од скупштине изабран

најлешше што изложили. — На чашама је ово урезано. Т. Ећтерртеј Ае: УбадЊ УУлепе: Хецсеаае 1882. — Једну јечашу добио Ђерзон за

«своје заслуге за науку и пчеларетво. Излож"ба је била раздељена на пет раздела. У првом разделу биле су изложене разноврсне коапнице са живим пчелама. Било је изложено гразличних раса као: талијанске пчеле, кавкаске, крањске. У другом разделу биле су изптожене празне кошнице ђерзонске разноврсог облика. (Ово све описивати не би имало "никакве вредности за наше пчеларе, јер тако чшто не да се описивати, него се мора виде"ти. Па овога се види од каквога би великота значаја биле изложбе за наше српске ичеларе. Изложбе пак не могу се код нас све донде приређивати, док год се пчеларско друштво не склопи, које би изложбе приређивало и лист пчеларски издавало, који би био третеча свему овоме. Ја сам покушао пре не колико година у Бечкереку, да склопимо пте-

-ларско друштво, алп, као гто је већ позна-

то, ово ми не испаде за руком. Тако исто није нам испала за руком ни ичеларска скупштина у Српском Итебеју. Ја држим да гре те ова господа пчелаји, као што је Паја Јашковић парох, Паја Телечки парох, Светозар Паланачкн учитељ, који граде пчелинске павиљоне, заволевши тако силно племениту зкивотињицу пчелу, што су малаксале у свом племенитом заузимању, да се у Српском Итебеју држи скупштина пчеларска, из које би поникло друштво пчеларско, које би било од неисказане користи за пчеларство у нашим крајевима. Не само, да би то друштво пре“ ко својега органа, пчеларског листа, обавештавало свет о рацијоналним пчеларењу, него би "то исто чинило и у својим скупштинама живом речју, а што је највише очигледним намином поучавало би српске пчеларе приређу“ јући изложбе. Банат и Бачка је Елдорадо од аптела. Банат је Канан са својега меда. Кад се оспе бели босиљак по стрњикама, кокав диван бели мед сабирају пчеле по њему. Па пошто се продаје онај првог квалитета мед # Купују га Чивути буд за што. Кад би пак ми друштво пчеларско склопили, онда би се друштво побринуло, да сваком евојем члану прода мед по ону цену, која се горе у друтим крајевима плаћа. Друштво би стајало у свези са другим друштвима пчеларским и са торњим купцима, те би мед својих чланова жтродавало директ горњим купцима, те не би морали поједини чланови продавати свој мед буд' за што Чивутима. Из овога се види ка-

хошлицом. Питања, која су се расправљала.

у зимуг Од Др. Ђерзона. 2.) Како ваља пче-.

кве би нам неизмерне користи донашало друштво пчеларско, Оно би нас дакле осим свега још штитило, да не паднемо у шаке онима, који што купују, само буд' за што купују. Што се тиче. живих пчела, ми би могли у Банату увек бољу изложбу створити, него Немци. Банат јо Елдорадо за пчеле, У чему се пе би могли са Немцима мерити, то су разповрепе справе ичелареке, које су у трећем разделу у изложби Винер-Мајетатској изложене. Ту вам је било справа пчеларских, које си само могло пожелети. Колико је само ту било изложено центриФугалних справа, па свака је била друкчије удешена тако, да не зна човек која је од које боља, Ту ти је било справа, којима се прави вештачко саће и многих других пчеларских справа, међу којима је било доста и такових, без којих може бити сваки пчелар. У четвртом разделу били су изложени

продукти ичелини. Што се тиче продуката пчелиних, то смо кадри и ми изложити као и Немци. МИ ми можемо имати и имамо разно-

врепога меда, јер се хвала Богу и код нас центрифугална справа одомаћила. Само не смо још вешти да од продуката пчелиних правимо вино, шампањер, ципареко вино, сирће, пиво. Ми знамо само за медовину или шербет. Што се тиче посластица које какових и зачињена разноврсна воћа у меду, то могу и наши посластичари и наше жене све ство“ рити, само да се дође један шут до изложбе пчелареке. У летом разделу изложена је литература пчеларска, али тако мршаво, да није вредно овај раздео ни спомињати. Кад узмемо ово на око, што смо видели и испоредимо са нашим стањем, онда је заиста грехота, што се један пут не отресемо немара и пе пригнемо евојеки око бољитка нашег материјалног стања, од чега зависи наш духовни напредак и наш опстанак. Шта се само на тој изложби продало кошница меда, вина, посластица и то све по екупе новце, докле ми продајемо буд' за што смуљан мед са саћем, јер га не знамо друкчије продавати. Да и ми умемо свој мед боље употребити у другим лепим облицима ваља дакле склопити друштво, које ће цриређивати изложбе, које ће изазвати и створити себи жељне гледаоце и раде купце. Али ми емо Срби песнички народ. Докле другн

| траже и гледају свакојаке изворе, којима ће

своје материјално благостање подићи, дотле ми скрштених руку подругљиво гледамо усклчући : тешко оном, кога муке хране. Али пчела може вредном кованџији по неколико стотина да сабере. Па још кад се мед зна употребити у различитим облицима, као што смо горе епоменули, онда је добит трострука и четворострука. Па као што емо у пчеларењу, тако смо и у другим важнијим гранама економским. Матица је наша наградила пре неколико година дело „Зашто наш народ пропада“. Ја држим, да је главно за што наш народ пропада то, што је заостао од других народа у " раду, те се не може с њима да мери, него у борби мора да подлеже, а друго, што се наш народ одучио од рада. Шта је узрок, да се наш народ одучио од рада, то„неће бити моја задаћа овде да испитујем. Ја ћу гледати, да прибележим, шта треба радити, да савладамо и једно и друго, што нашем напретку смета како би се у борби за живот е другим народима одржали и напредовали. Да се може наш народ у борби за живот одржати, да може 6 другим народима конкурисати, ваља подизати економске школе и то таке економске школе, у којима ће учити деца оне народне класе, која највише ради » кулучи и која је у правом смислу народ. То је класа тежачка. (Свршиће се.)

27“ „ДАНИЧИЋА НЕША ВИДЕ.“

по ноћи на лири ми Џуче жица златна кова, И одјекну тужним гласом Као песма са Косова.

Пред-а-мном се вила створи, Поврх чела јад јој сео,

А у руди, гле, шта носи Донела ми прни вео!

Лири мојој привеза га,

Џа ми с тугом лиру даде: Даничића нема више, Певај тугу, певај јаде!

Стрепну срце!.. Лиру узех На њој жице задрхташе, Зајечаше тужним гласом, Зајечаше — заплакаше.

— „дЗатресе се српеко небо, Сјајна звезда с њега паде,

Сјајна звезда трепталица (44 Из ока ми суза кану, СОкотрља се са мог лица, Па на лиру доле пану Под њом пуче друга жица.

„Даничићу, звездо сјајна, Узданицо дична наша —

Опет суза једна кану, Скотрља се са мог лица, Па на лиру доле пану Под њом пуче трећа жица.

„Аој српска судбо клетз —

Опет суза једна кану, Скотрља се са мог лица. Па на лиру доле пану И четврта пуче жица.

Место песме ево суза, Место хвале ево ваја Место звука тужне лире Ево само уздисаја.

У Загребу, 2. нов. 1882. Душан Рогић.

к2

( ЉУБЉАНА И СЛОВЕНИ.

огод је био кадгод у Љубљани “а не може а да се радо не сећа кој <У тога питомог и пријатног места.

Настањено у пространој равници, која је са свију страна окружена вишим и нижим горама; сред те равнице баш у средини беле Љубљане подиже се усамљено брдо ина њему мала тврђавица. Кад отуд доле погледиш, а ти видиш под собом на све четири стране како се пружа варош са својим спретним трговима и хладовитим алејама. У центру су улице

66%