Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

340

ОРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

а тиче. Она ужива највише угледа српског народа. наше с ове

се ништа не п поверења код овостраног Она је једино просветно друштво е. Ал она још ћути, па ако све пропад-

Б ан = Отр ко. ће бити

не, што народ Бранку СПОРИ ЕН крив 2 Ако је „Матица Орпска“ мода у начелу против преноса, нека својим улодон и поверењем поради, да узме У своје руке, што се досад прикупило, па нек од новца тог учини Фонд на име Бранка Радичевића било за уметничке или какве друге стипендије, било за књижевне награде. А пошто имамо што п за уметничке штипендије и за књи-

не жевне награде, можда би се дало створити

отуд Фонд за награђивање каквих слика или композиција, пошто имамо неколико и еликара п музичара, а за подстицање тих вешта“ ка немамо никаквих средстава. Било како му драго, тек крајње је време да „Мати“ ца Српска“ рекне своју. Равнодушнанесмебити! „68.

СО=иИг мо. ЗРРАР БОРА

ЗИДА

—вВић.

~

СУ

Ји) ЕЕ

Уд) саГ

Онулштина. немачких и австријених пчелара са и9лотОон Винер-Најетат)

– реа ка какве На Ваља ПОДИЗАТИ ВКОНОМОНО ШКОЛЕ, Ар Е (Свршетак.) ежачку класу ваља подићи, јер ако она 9 натраг иде, ако она пропада, пропало _= је онда све. А за ову класу најмање се код нас бринуло. То нам је била последња брига или боље да кажем, таквих брига несмо никад ни имали. Некад се могао наш тежак мерити са странцем, али од како се поче економија рационално водити, од то доба све већма и већма подлежемо онима, који разумно воде своју економију. Да би се дакле могли одржати, ваља и ми да онако исто водимо економију и по истом начину, као што чине други народи, који су нас надмашили у економеком раду. Наш тежачки сталеж ваља да има школу, у којој ће се однеговати, у којој ће добити вољу за рад и у којој ће се изучити тако, да отуда има користи у животу, да може добро живети и у животу напредовати. Да ли су за тежачки сталеж довољне ове наше нормалне школег Ја смем рећи да несу. Нормалне су школе удешене само за оне, који мисле даље више науке учити. У нормалним школама у главном научи се само читати и нешто рачунати, а то није довољно за тежачки сталеж. Кад тежачка деда из ових школа изађу, не може се казати, да су што кући донела, него шта више може се казати, да су четир године протраћила у нормалним школама и више би привредила, да су на дому остала помажући својим родитељима у економским радовима. Јер оно, што су из школе донела, не тиче се ништа економије, а и то што су донела из школе, за кратко ће време и заборавити. За децу тежачког сталежа ваља дакле друкчије нормалне школе да су удешене, јер она се из те школе враћају дома, она не ће даље науке слушати. А је ли нужно, да се за тај сталеж тако бринемо, да за љубав његову и школе друкчије удешавамо, ја мислим, да је о тој потреби свако уверен. Лепо вели о овом Др. ЈосиФ Панчић у својој красној књижици „Јестаственица у основној школи“ стр. 2; „Колико је у просветном 06зиру важно, да се један део младежи за више науке приправи; толико је у интересу политичко-економног напретка наше земље не мање важно, да се маси народа, дасехранитељу друштва у јединој школи, коју може

да походи, створи могућност, како би се мовао, упућен у потребним му елементима знања, упознати са свима стварима, које на живот утичу; обавештен о дужностима и лравима својим, што севесније да испуни све оно, што се од њега, као члана човечанства, државе и породице иште“. Нормалне школе ваља код нас у Хрватској подићи на шест разреда. У прве четири године учило би се све оно, што се и до сад учило, а у последње две године природне науке и економија. У тим двема последњим годинама ваља учитељ да гледа из све снаге своје, да ученицима својима омили економију. Да би пак учитељ могао омилети евојим ученицима економију и да би је могао са успехом предавати, ваља да уз сваку школу има школска башта. У тим баштама поучавао би учитељ ученике своје у сваком економском раду. А како ваља уредити школске баште, лепо пише Др. Јосиф Шанчић у „Јестаственици“ (стр. 12.) овако : „Школска башта ваља тако да је уређена, да може уз ботаничке збирке, да послужи настави из 60танике, а поред тога и вежбању у радовима, који чекају на оне, што се враћају из школе у село, а користе и младежи која продужава,

школе бар тим, што јој тело снаже и чувства.

изоштравају.

Један дан орања био би за школску башту довољан, за невољу могло би поднети и нешто мање, где пак има довољно земље, ту би корисно било, да се одреди још који дан орања уз башту или не далеко од школе, за којекакве важније покушаје из пољске привреде. Предњи део, одмах иза школске зграде, имала би да заузме партија за цвеће, а уз то на обе стране по која кошница за поуку младежи у пчеларству. По цветном врту сле довао би одељак, где би сегајиле биљке употребљиве у домаћој економији, за тим, редом, мали. виноград бар са стотином чокота, мали воћњак са најкориснијим у нас познатим воћ-

кама и најзад шумице од домаћег и страног

дрвећа. До овог малог парка, дакле на противној страни од школске зграде, било би најудесније место за стан учитеља, а иза тога простран двор, где би могла да се гаји живина или што друго потребно у домаћој економији. Школска башта ваљало би да је ограђена, а најбоља би ограда била живи плот и дрвеће од белога дуда, којег би се лишће брало за храну свилених буба, а томе би послужила и омања стаја на прилику чардач ћа подигнута на ком за та згодном месту у школској башти“. У овакој башти деца би се две године дана веџбала у економским радовима развијајући радом уједно и своје тело. Ту би се у такој башти пробудила воља деци на економске радове и овим би био ударен темељ за даљи рад у пољској привреди. Оваком школом дакле она деца, која ће даље да уче више „науке, ојачала би, ако ништа друго, барем тело своје, а она пак деца, која ће се повратити кућама својим, стекла би воље за даљи рад економски. ( таквом децом, која се већ у нормалним школама привикла на рад и која је ту заволела економију, мотло би се продужити и даље школовање у економији. Овим би се главна сврха постигла. Најглавније је дакле наше тежаке уверити, да је и у економији нужно знање, да и економ ваља да учи. Кад би се наши тежаци уверили, да су им деца у оваким школама нешто научила и да их у нечем, повративши се из тих школа, надмашују, онда би се могло лако продужити са оваком децом и даље изучавање у економији. Не треба дакле тежачка деца са нормалном школом да прекину даље изучавање економије, не треба дакле да им је нормална школа „једина“ школа. Ваља

. [4 | дужи даље школовање т. ј. какве школе треба _

да су, у којима би тежачка деца продужила своја похађања ради даљег усавршења у економским струкама. Пре неколико година углавио је српски сабор у једној својој седници, да се у Карловцима подигне виноградска, шко-= ла, и по свој прилици да би по потре и углавио временом, да се и ратарска школа у којем нашем крају подигне. Ми знамо, да се виноградска школа у Карловцима није никад ни отворила. А за што се није отворила, то није моја задаћа, да овде претресам. Питање је овде, да ли би било какве користи од такве школе за наш народе Да ли би било користи од такове школе, држим да сваки може лако увидети.Да од економских школа има велике користи, 0 том не може нико посумњати. Али економска школа пружа корист само унапређивању економске наукеи притежаоцима великих добара,јер сви они који сврше такве економске школе, не враћају се кућама својима, него долазенавеликадобрабогатих притежаоца каонадзорници и управитељи. Из школа економских излазе дакле људи, који се не враћају кућама својима, него који ће доћи на велика добра богатих притежаоца, да њихова добра унапређују. Даље у оваке економске школе улазе само неколицина ради изучавања економије, па и та неколицина не враћа се кућама за унапређење своје економије. Дакле од таквих школа рекао би да наш тежачки, ратарски, виноградарски сталеж не може имати користи. Нама ваља дакле подизати школе, у које ће синови тежачки листом улазити и похађати их ради својега унапређења у економији. Школе, у којима би се синови тежачки учили, не смеју се држати у пролеће и лети, јер тежак неће свога сина ни пошто дати од себе лети кад је највећа радња, кад м“ дакле највише треба радине снаге. Ту тежак има потпуно право, јер су му деца од петнаест, шестнаест година десна рука. Деца дакле тежачка преко лета не само да привређују својим родитељима, помажући им, него се уче и пракси економној. За тежачку децу ваља дакле подизати зимске школе, у којима, ће се та деца учити економији само зими, а како пукне пролеће и почне рад пољски, ваља сви да се враћају кућама својим, где их чека пракеса, где их чекају родитељи, да им помагачи при радњама буду. Није ми познато, да так-= вих школа има у Аустро-Угареко;, али у Немачкој сваким даном се све више и више подижу, јер се увидело, да су од врло велике користи за тежачки сталеж. Да видимо дакле, како изгледају те зимске школе и ко их ваља да подиже и како их ваља подизати Зимске школе ваља подизати у варошима, где има гимназије или учитељске школе и богословије. Варош, у којој ће се подићи зимска школа даје зграду за школу. Сабор плаћа главног учитеља економије, који је и управитељ школе, а све друге потребе и учитеље-помагаче

плаћају она села, која су око оне вароши, у којој је школа. Колико ће села припадати којој школи, то би се наравно морало одредити. У вароши, где је овака школа подигнута, било би седиште куратора, који би школу са свима потребама снабдевали и сваку другу бригу водили око школе. Куратори ваља да су најинтелигентнији људи у вароши. Учитељ економије, који је уједно и управитељ, мора бити изучен економ. Учитељи-помагачи пак били

би професори са гимназије или учитељске школе, ако у тој вароши има гимназије или учитељске школе; ако пак нема тимназије или онда би били учитељи са

учитељске школе,

неко време. Питање је сад; како да се про-