Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

а =:

о де Ц ЕШ он

ОРПСКЕ ИЛУСТГРОВАНЕ НОВИНЕ.

341

= ---

1 тања

"нормалних школа учитељи-помагачи. Учитељипомагачи добијали би неку награду за своја предавања. Предавања у овакој школи држала би се само у зиму и трајала би пет месеци и то од половине октобра, па до половине марта. Како се радње почну у пролеће, таки се ученици у оваковој школи распуштају својим кућама, да помажу својим родитељима у свима радовима пољским. У оваку школу примају се деца од петнаест година, која су евршила нормалне школе. Родитељи из околних села слали би своју децу од своје воље. Управитељу ове школе, који је уједно и испитани учитељ из економије, била би дужност, да лети, кад је школа затворена, путује у свом округу од села до села, да у сваком селу пре давања из економије држи, да свет поучава и обавештује у економији. Што буде оваки учитељ савесније свој посао обављао, тим ће све воће и веће поверење код њих стећи, а тим ће опет његова школа све пунија ученика бити. Лети ће дакле учитељ економије држати своја предавања по целом округу, који припада његовој школи, и гледаће из свију својих сила, да што већма и већма омили те-

нема гимназије, где је подигнута зимска економска школа, него само нормална, онда ће ту српски предавати учитељ са нормалне школе. Осим српеког језика предавао би им исти учитељ и како се пишу облигације, квите, уговори и т.д. А у вече предавао би им свештеник црквено појање. Појање црквено било би за тежачку децу од велике користи, јер кад би се у појању црквеном извеџбали, појали би, кад се врате својим кућама у својим црквама. Тим (би увеличавали славу божију, тим би се већма одушевљавали православијем, које је најјачи бедем нашој народности. Одушевљење за своју веру, ако икада, у данашње дане нам је нужно, „јаки се грбшницео наллкоша лакђ, оуготоваша стрблве вђ твлб, сострблати во мрацђ прави сердцемђљ.“ Даље појањем би се у вече тежачка деца забављала, а тим биим се препречио пут за варошки ноћни живот. Од оваких школа, кад би срећа била, да их подигнемо. имао би заиста цео народ кори“ сти. За то родољуби, који мисле своме роду какав спомен оставити, најбоље би чинили, кад би прилагали на подизање таквога

ле, који знају економију 2 Да би се та потреба намирила, нужно је, да се подигну катедре за економију у учитељским школама и у богословији. На теби се катедре морали наме“ стити изврсни економи и економија би требала даје обвезан предмет у учитељским школама и богословији. Где су учитељске школе и богословија, ту би наравно и зимске економске школе морале бити и у зимским вечерима мо• гли би се приправници и богослови веџбати у предавању економије у зимским школама, наравно под надзором учитеља-економа. Овим начином извеџбали би се приправници и богослови и у економији и могли би после евршених наука ступити у зимске школе, као предавачи економије. А нужно им је да знају економију и с тога, што ће морати предавати нешто и у нормалним школама као учитељи и што ће им сеоски живот бити и милији и радоснији забављајући се економијом и изучавајући природу и њене законе. Богословима, је нужно такође да знају економију, јер и њима ће тећи живот радосније у селу забављајући се њом, а друго што је лепо, да свештеник, као душе спаситељ, зна своје паро-

БЕН

под ЦЦ КЕ) 6; | | 5. Е: | |:

а М МА.

Слике из Црне Горе: Прногорка, девојка, из ријечке нахије.

жацима зимску школу. Од учитеља економије зависиће дакле напредак оваке школе. Ако је учитељ економије на свом месту, ако узна

око тежака привијати се и ако код њих стече |

уважења и признања, онда ће така школа бити пуна ученика. Учитељ овај дакле учио би у економији зими, у зимској економској

школи децу тежачку, а лети предавао би економију њиховим родитељима путујући од села до села. Оваке школе, као што смо напред казали, сваким даном се све већма умножавају. у Немачкој, јер су удешене за тежачки сталеж, као што треба.

Тежацима се сваким даном у Немачкој све већма отварају очи увиђајући важност, потребу и корист од оваких школа. Но овавим школама у први мах довољан би био код нас један учитељ, који би био уједно и управитељ и који би предавао економију заједно са природним наукама и књиговодством. Осим овога учитеља, који мора бити изучен економ, предавао би који професор са гимназије, или учитељске школе, или нормалне школе аритметику и геометрију; исто тако предавао би професор са гимназије српски језик. Ако пак

Фонда, из којега би се подизале и подмиривале оваке школе, као што су зимске економске школе. У ово неколико редова нацртао сам овлаш, како би изгледале зимске економске школе. Наравно кад би се са више страна увидедо, да би-те-школе. од користи биле и кад би се једном хтеле такве школе и код нас завести, онда би се морао нацрт за такве школе са свим подробније извести. Моја је намера за сад само та, да покажем какве су нам школе за сад најнужније, које би нас спасле и које би нас ојачале, да можемо поштено живети поред других цивилизованих варода. На послетку морам споменути, да би учитељу економије и свима другим учитељима помагачима у зимској економској школи била једна од главних задаћа и та, да децу тежачку, ученике своје, одрже у њиховој простоти т.ј. даим омиле њихово одело тежачко им њихов прост начин живота. Треба дакле једном речју, да их чувају, да се не окуже од раскошнога живота варошког. Али ес овим није свршена ствар, овим се не треба задовољити, јер нам се одмах нуди питање:од куда ћемо добити толике учитеље за зимске шко-

Црногорац, из ријечке пахије.

хијане обавестити, и поучити и у економији. Са учитељских школа и богословија ваља да добијамо и учитеље, који ће предавати економију у зимским економским школама. Али не треба ни овде стати. Ваља и тежаке поучавати у економији. То смо већ напред казали, да би преко лета учитељи економије путовали од села до села у свом округу, те би тежацима предавали и поучавали их у економији. Тежак се учи само живом речју. Новине економске и друга дела за њега не вреде ништа. За то се може лако појмити, какву би велику корист донашао тежацима учитељ економије, путујући, предавајући и разговарајући се с њима. Осим овог од велике су важности за напредак економни задруге. економеке. Ја сам напред споменуо од какве би користи била за нас задруга пчеларска. Ту би се чланови скупљали; држала би се предавања, умножавала би се библиотека; књиге би се економске у скуповима читале ; куповалеби се разне економске справе, које би сеузајмљивалепојединим члановима и које би поједини чланови куповали на отплату. Једном речју економске су задруге од велике користи и