Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
!
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
939"
Уз те зраке имала се успети душа Јанкова. Благо њему, што је барем после смрти ступао широким сунчаним путем,
јер пут, којим је у животу ступао био
је посут трњем и камењем. Истрошене труди дижу сеи спуштају се још лагано, а па лицу почивао је као неки одсев це
лога спољашњег света. Било је вече; де
војке се враћаху с поља кући те певаху:
„У зелсној шумпици“ ! ас потока долазио
је глас караба. Јанко елушаше задњи пут, како се у селу пева и свира... До њега на гуњу лежаху његове егеде, слупапе од дашчица. Још једном плане лице Јањ ково, а бледе усвице шапутаху:
— Мати!
— Шта је сине2 питаше мати гушећи се у сузама.
— Је л де мати, да ће мени Бога у небу дати праве егеде2
— Хоће рано, хоће, — одговори мати, јер друго ништа није могла изговорити. Из груди јој продираше само слаб глас — „Боже, боже!“ За тим паде лицем на орман, и започе викати као луда, или као човек, коме смрт одузме опо, што му је најмилије.
А то је њој и одузела. — Кад је опет подигла главу и погледала дете, биле су очи малога свирца отворене, али непомичне, лице озбиљно, суморно и укочено. Сунчаних зрака нестаде.
Лака ти земљица Јанко!.
Сутра дан вратила се господа из Италије кући. Ту је била и господинова ђи, и каваљеркојију је испросио. Онје рекао.
— Оче! Ђеац рауз дие Г Кане. (Дивна ли је земља Италија).
А она — „Да, то је земља вештака. (Оп езе ћеџгеџх де сћегсћег Ја-ђаз дез гаЈепеа, ер де ]е5 ргофесег“ . .. (Тамо су људи сретни кад нађу какав дар, и што могу да му помогну.)
Над Јанковим гробом шуштало је бре-
зово грање. ... Превео Ш.
АМУТЕ МЕГ... ЖАМТЕГ...
хеви. ... У свету, брале, нема љубави!... а <> ђ. Јакшић.
| та да вам певам 2!
Мав'те ме људи! Ужасан бол ми притиск'о груди! Ја лијем сузе пуне горчила; Црна ми слутња снагу сломила!... Браћи да певам 2! Ох, јадни роде ! Несретна браћо! · Тужни народе! Та они што се тобож' печале, Да сињи терет са неба свале, Они сад живе у сваком миру, А ти пропадај, мри у синлиру!.. Шта их се тиче паклени очај 2 Шта их се тиче ужасни вапај 2 Њима је добро... Славни су свуда! А тебе стиже помисо луда: Слобода! , . . Ха! ха! . . . Ослобођење! И нешто луђе: — Уједињење!! Да пуста беса! Да грдне бруке! Ко би још за то подиго руке ! Зар ти је мало, кад ти се каже: „Ко је стрпељив... Бог му помаже“ г!,.
Где треба лома да светом дрмне;
Тде треба грома да сене, грмне;
Где треба тутња да земљу крене;
Где треба силе што дроби стече;
Где треба крви, костију меса,
— Јер сиње робље синџире стреса! Ту је стрпљење ругло подемеха,
Ту треба браћи друга утеха!...
Па шта да џшевам 2
Љубави ваљда.
Којој се брат нам узалуд нада... Сећам се сећам, Србина једног, Поносног, дичног, ал — јадног, бедног, Коме је душа витешка била; Коме је крвца за народ врила;
"Који је био дивотан, чио;
Који је песме врлани вио.... Сећам се сећам тог великана,
Коме је судба болом преткана;
Коме је живот препуњен рана;
Коме је судба била незнана;
И он је пев'о, пев'о на јави:
„У свету, брале, нема љубави!“
Кад браћа цвиле у ропству дугу,
Кад трпе јарам, подемеј, поругу. К;д им светиње душман обара, Па екоче листом на тог варвара, Да згребу спомен дана мучених; А ми стојимо руку скрштених ! Тад ми се срце болом крвави: „У свету, брале, нема љубави“!....
Џа шта да певам 2!
Ман,те ме људи!
Ужасан бол ми притиско груди! Ја лијем сузе пуне горчила; Црна ми слутња снагу сломила!.... Београд 95. новембра 1982.
Драгомир Брзак.
= = > == » ~ ~ ПММАМСУ
рее > + < • <> 4 ++ + + А_~__~_~_а_д—_А_А_А__А_А__љ.
поје ФОНД БРАНКА РАДИЧЕВИЋА.
576" од. 1877. месеца септембра истакао је | уредник овог листа као уредник „Орла“ _ ва г. 1878. замисао, да се пренесу кости великог нашер Бранка _ Радичевиђа са марсовог гробља из Беча на Отражилово код Карловаца, где је сам песник за живота зажелио, да му кости отпочину. Ту је замисао у исто доба прихватио Змај и потпомогао је дивном песмом, у којој као изриче бранкову жељу. ;
Срби, као што су машни на сваку нову замисао, у први мах одушевљени већ и са мом замишљу и песмом змајевом, пригрле ту ствар евим жаром.
“. нов, (26. окт.) 1877. дакле те исте године састане се збор већег броја грађана у Карловцима, које је Бранко за живота свога тако миловао, ради договора гледе подизања споменика Бранку Радичевићу. Исти збор изабере сталан одбор од 21 лица, да ствар припреми, као што треба. Председник одбору је био г. Павле Кречаревић, а перовођа г. Јован Пачариз, професори у великој гимназији. Као што је дописник један о томе јавио „За стави“ у своје време, намера је та примљена со одушевљењем и одмах је скупљено неколико стотина Форинатауту цел. Одбор тај већ се био упуштао и у потанкости, којима би се имала обавити свечаност преноса костију, ша било је речи и о томе, да л' да се дигне споменик на СОтражилову, или у дворској башти, или на варошкој пијаци, која би се у том случају имала засадити липом и другим дрвећем. — Да ли тај одбор и сада постоји, сумњам, јер од себе не даје ни гласка ни живота. А куд је оно неколико стотина Форината, дали је порасло, или се можда није толико било ни сакупило, вредно би било потражити, па
песника
ма и мање ако је. — Одбор се тај био саставио, да буде средиштем мисли и рада око преноса бранкових костију па — како онда тако и данас.
Друге године изађе Лаза Костићу „Српкој Зори“ са „Правом бранковом жељом“, усљед које и сам Змај одустаде од замисли, да се Бранкове кости пренесу из Беча у Карловце, Али 28. септембра 1879. здружи се ипак неколико слушалаца богословије у Карловци“ ма са омладином у Старим Бановцима, те приредише у Ст. Бановцима беседу у корист „преноса Бранкових костију.“ На тој је беседи преостало чиста прихода 151 . 6 новч. Новац тај уложен је, као што тврди дописник „Срп. кола“ у 44. бр. 1881. из Ст. Бановаца, у земунској штедиопици 6. дец. 1879. на 6% на страни 486. а књижица је на сахрани код младога Србина г. Борђа Спасојевића у Ст. Бановцима.
Исте год. 1879. приреде ученици богослог вије у Карловцима за време сабора забаву у исту цел. И том паде 66 Ф. 40 н. Та је свота уложена у сремску карловачку штедионицу 29. јан. 1880. на 5", па страни 59. а књижица је била на сахрапи код покојног дра Младена Радуловића у Карловцима. Како је Младен на нашу жалост и на општу штету преране умрђо. биће књижица та у кога од његове браће.
1880. год. на преображенској омладинској екушптини “. 19. авг- би једногласно примљен предлог: „нека срп. акад. друштво „дора“ у Бечу договорно с осталим срп. академским друштвима подејствује својим путом и начином, да се кости бесмртног песника Бранка Радичевића пренесу у Сремске Карловце по жељи за живота му драгог нам песника. Светковина и чин тај да се обави месеца августа до године.“ Требала је бити дакле ав= густа 1881. али ево прође и август 1582. па како онда, тако пи данас.
На истој скупштини пало је стотинак Фо-
приликом
рината од уписнине појединих чланова, а остало је нешто и чиста прихода од омладинске забаве, што је била том приликом ириређена. Тај новац опредељен је, да се њим изда књига о тродневном тада омладинском раду; а неки део или, рекао блх, чист приход,
што би пао од те књиге на корист „пре носа бранкових костију.“ Но од те књиге као и од свију тадашњих закључака, не би ништа, а новац, чини ми се, уложен
је у новосадску српску вађевину; у кога је књижица, знаће господа, која су изабрана на скупштини у привремени одбор омладински.
Колико је мени још о тој ствари познато, и омладина у Чакову скупила је неком приликом неку Форинту, о чему је у „дастави“ (не опомињем се кад) изашао извештај. Где је та! новац, не знам
По евему том има којегде ваљда 600700 Форината, што је намењено на пренос бранкових костију.
Не кажем, да је тај новац у несигурним рукама, али свакако би га требало поверити каквом сталном одбору или још најбоље каквом јавном друштву, у првом реду „Српској Матиц “. Матица је свакако требала покасти
што га је ни мало
више труда око те ствари, него показала, да не речем, да га показала. Бранко је заиста заслужио, да се његова једина жеља боље пригрли. Недостојно је по његову успомену, а срамно по цео народ, највише по оне, који су позвани у првом реду, да за ово пуних пет година тако мало рада показаше.
Отвар треба једном да се реши. А „Матица Српска“ још непрестано ћути, као даје
67%
није