Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

352

и 56 ~ ~ +

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

Кућљу Броду у којој се родио Бранко Радичевић.

Честити одветник др. Игњат Брлић ћу Броду дао је ФотограФисати ову кућу ЈЕ ву по молби песника Змај Јована Јованови аи са те Фотографије снимљена је ова слика, која је прво угледала света у 19-ом бр. „Невена за год. 1882, |

Како је у данашњем броју опет говор о Бранку, то доносимо читаоцима ову занимљиву слику. — |

— Књижара Браће М. Поповића у ИН. Саду довршила је 10-ом свеском: Певанију дмај- Јована Јовавановића — одабране целокупне умотворине у песми п прози са опширним животопшсом песниковим, У свесци овој довршене су „дечије песме“ додати су у допуну одељка ХЕ “Натписи п ситнице“, пи штамшан је циклус нових песама; „Ђђулићи увеоци.“ У „додатку“ су још три песме, које су па својим местима превиђеле. Свесци па завршетку штампан је животопие песников и у њему кратка карактеристика певања му из умнога пера вреднога књижевника А. Хаџића који је на позив одбора за издавање песникових дела примио на се велики терет прибирања пи уређивања „Певаније“. Ми ћемо згодном приликом говорити о целом овом мопументном издавзњу песничкога рада првога и највећега српскога, лирика — за сада препоручујемо довршено дело ово, најтоплије свакој српској кући. Цена је издању дивотпоме 6 Ф. 50 н, а обичноме 4 Ф. 50. Издавачи су пази. ли да зготовеза ово ремек дело „згодне корице уметнички израђене, ако лим се пријаве за исте 300 потраживача. „Ђулићи увеоди“ изишли су посебно отштампани у књижици од “ табака и стоје 60 нов“.

— Књижара Браће Јовановића у Панчеву штампала је у 49-0] свесци своје „Народне библиотеке“ којом отпочиње ЛП! коло ове библиотеке, књигу: Слободијада, епски спјев у десет пјесама владике црногорскога Петра П, Петровића Његоша. Цена је свесци 16 новч. или 95 д. пара. — Иста књижара позива на претплату на врло важну књигу: „Три главне народне свечаности Божић, крсно име и Свадба. Сабрао по Боки-Котореској, Шрној Гори и Херцеговини и описао Вук С, Врчевић Ришњанин. Књига ова изнеће 17 табака у 8, а цена јој је 1 Фор. или 2 дин. и 20 пара.

— Књижара Драгутина Џретнера у Дубровнику из дала је као Х свеску своје: ,Магодте рфиовеке“ врло ва= жну пи занимљиву Књигу: „Матодпе завтеспо-гатети те "родтидавгсе, ЗЕешрголћ ро Вођа Кођогзкој, Сгпој дотг, Гал таст а тпајо5е ро Шетседолта Рик бег Утсетб“ На 8 стр. 148. Цена је овој књизи поштом 65 н. — У истој наклади изишла је као свеска ХГ номенуте бибилиотеке књига: Рјета о таћи тизјо-витзкоте, % о Ђојета та Рјета дод. 1877. рјесао Водођиђ Рефгатотв. На 3-ини стр. 32. цена 20 нов, — Иста књижара штампала је из честитога листа „5Гаттса“ посебно ове књиге; Чеж ња за отапџбином, драма у 3 раздјела, пречинио с талијанскога Томо Кретов Поповић. Цена 45 н.Тоспођа са Камелијама од А. Дима сина превеос сранцускога Марко Јов. Цар. 8-ини стр. 234. Цена 1! Фор. Познати српски приповедач Милован ђ. Глишић, у Београду издао је другу свеску својих Приповедака. У књизи овој штампане су приповетке У зао час — Учитељ — Задушнице — Шетња после смрти — После двадесет година, Штсап је добар познавалац српскога сеоскога живота, из кога већином црпи градиво за своје лепо и пластико причање. 0 овој књици говорићемо посебице, а за сад

_је препоручујемо топломе одзиву публике. Цена је књи:

зи 1 динар или 50 новч,

— Изишла је посебно штампана књижица: ђури Даничићу надгробна реч од Јована Бошковића. (Говгрио у Београдској саборној цркви 14 Нов, 1882). Цена је 12 новч.

Ал. М. Ст. и Ов, П. Ј. великошколци у Београду приређују: „Библиотеку научних истина“ и издали суну Т свешчици : Штавеле научарио 9-ини стр. 24 цена

30 ш. дин. У књижици овој имају изреке разних пауч-

ника. Држимо да ће издавачи ематити својудел, јер издавајући овако јефтине књижице ламењују их пароду који пелма толико визња, да може да разуме оваке научине изреке поређапе бев икаквота распореда. Издапачи би више користили а да су прегли да популаришу нашем свету поједине истине, до којих је дошла наука дугим и мучним пепитивањем. —

= У СОпљету је изишла па талијапскоме језику важна књига: „уста Фе! Мотепедко Фа бетрг аттећа уто а позт, а: бтасото Сћљиалта, Зраћаво, Атото Хаптопе тродкајо сатсте 1852. (Историја Прне Горн од гајстаријих па до наших времена). (0 књизи овој читамо у листу „5остец“ ову белешку; „Дјело је посвећено Његов, Височанству Шрногорскоме кпеву. Књига има 12 дијела, у којима учени ћудипа развија мало по мало вијести о знаменитој државици, дјужећи се мнотих изврсних врела, те долази до нашега доба, те тако нам приказује цијелу слику Прпогорске кнежевине, (ва је књита пама управ требовала, да страни свијет, а нарочито талијански упозна се са нашим Спартанцима,

— Књижара Луке Јоцића и друга у |. Саду позива на претплату на врло важно дело: Срби у Угађрској њихова повесница, повластице, црква, политичко и друштвено стање; у две књиге Француски (наптсао Емил Пико. (0 Францускога превео, поправио и допуипо Др, Стеван Павловић. (Превод овај наградила је „Матица Српева“ расписаном за то наградом од 300 форинти.)

Историја народа нашег у данашњој Аустро-Угарској знаменита је у сваком обзиру, нарочито после сеобе Србаља у ове крајеве п после оне највеће под српским патријархом Арсенијем Чарнојевићем год. 1690

Мало је у историји света сличне прилике историјске, као што је овај, да речемо, велеважни одломак псторије аустро-угарске у опште а српске посебице. Добар део парода ерпског прелази овамо под заставама ма бојним с оружјем у руку, као савезна, војска. армади некадашње немачке империје римскога царства, потоње отуд Аустрије и земаља јој наследних — да захвати нова земљишта и маха, да буде живи бедем од навале азијских орда у питоме ове крајеве западне, за два за три века! з Е

Јунаштва Срба-милитара, борба за опстанак политички у земљама овим, трудба и големо пожртвовање да одрже веру и цркву своју и унапреде се школом, књигом и просветом — а осим свега, да поштено јуначки са своје стране држе и одрже подвезани уговор (расфит. сопсетит) са двотлавем срлом песара од Беча краља од Будима: све је то брижљиво прибрао вредни Француски писац Емил Пико, које по званичвим архивама које по омањим збиркама и мопограФијама псторије нашег натода у Аустро-угарској. Преводилац пав» као што је познато, један од најпризнатијих у том послу, др. Стеван Павловић, превео је то са Француског тако красно српски и разтоветно, чистим језиком народним, те, читају превод овај, мислиш, сушти оригинал је још к тому многа места у преводу овом поправио је; преводилац, као искусан зналац у том, и допунио по српским изворима поузданим.

Књига ова дакле у преводу са свим замењује оритинал свој. а реченим поправкама и дапунама диже себи цену још већма, Е

Књижара издаје за сада само прву књигу: Садржај је књизи првој: ]. Срби у угарској од УЛ. века до првих ратова са Турцима. П Повесница Срба у Угарској од првих ратова са Турцима до скончања Бранковића, ЈП. Повесница Срба у Угарској од скончања Бранковића, до сеобе патријарха Чарнојевића (1521—1694.) — Прве повластице цара Леополда [. ТУ. Повесница брба у Угарској, како се доселише 1690. па до сеобе Хрватове и Телелијне у Русију (1751.) — Нове повластице Леополда 1., Јосифа 1. Карла УГ, и Марије Терезије. У. Повесница Срба у Угарској, од сеобе Текелијне и Хрватове у Русију, док се Србима не дадоше грађанска пра ва (1751—1791.) УТ. Повеснида Срба у Угарској, како им се дадоше грађанска -права до покрета 1848. Ратови против Француске,

За овом књигом изиће одмах и друга, у којој ће изаћи наша историја од год. 1848 до 1874. Ова прва књига изнеће 20 табака у лепом издању и стоји 1 Ф. 50. и. Није нам нужно трошити много речи у препоруку овако изврснога дела, које се само најбоље препоручује. Претплата се шиље поменутој књижари у Н. Сад.

ла а А о ИНИШИНа ДЕ ит син нмв на НАДЕ ПВО СРелшјекеј: Забава: Сиромах Јанко, Пољски написао Х, Сијенкијевић, превео Ш.— Песме: Манте ме!... манте!... од Драгомира Брзака. — Напомене. Фонд Бранка.

Радичевића. —вић. —

Јована Живановића, — Песме: Осмап ип Зулејка, балада, од Анџела.

сав еро-22

гњезда. Немачке новине 4

Јо зр дит“, допосе ову белешку: „Лраги сељаче ! Твој сипчић извади из гњизда једце ласте, првендаћа пили ма које друге тице пет јаја или џет младих. Свако од ових малих треба преко далг за храпу до 50 русеница и другог којекаквог гада, Нека то храњење траје сало тридесет дана то изпоси број гусеница. 9Х20Х70-7500 ко мада. — Сад слушај. Свака гтусеница поједе па дап то

Вредност тичијег

па

син Уа ј.

лико лишћа, колило је она сама тешка. Рецимо, нека се и она храни 80 дапа, па нека сваки даш поједе сам о Ж једаш цвет, који би дозрио до плода, то она онда у

јат

једном месецу поједе 30 плодова а 7900 гусеница зајед- Е но 225.000 такових плодова. Да је твој деран оставио Етњездо у миру, остало би поштеђено 222.000. крушака == јабука или шљива. Ето, колико вреди једно птичије гњездо_

Тежина човечијег тела. Ако се узме у опште, онда = су новорођепа мушка деца нешто тежа од: женске; 5 тежипа новерођеног детета просечно јесте 2 К. 722 уплата У првих дванаест година подједнако расте тежина и код мушких и код женских, а од тада превлађају муш= ки. Младић од двадесет година важи просетно 64 К. 92> 7. а девојка у истим годинама 5! К. 480 угата. Мушки су најтежи до своје 30. а кад госпођа расте тежина | све до 20, год. Просечна им је онда тежина 58 К. 11> 7. Одрастао човек је по правилу петнаест пута тежи по што је био. кад се родио. Тежина мушких варира. између 49 К. 32. 7. до 108. К 966. а женске од 38, КО 942- ут. до 108. К 978 7. Просечна тежина товека у сасвим нормалном стању јесте 49 Л, 400. 07.

Шта је апсурдног Апсурдно је љутити се радт губитка у игри, — питати крчмара имаде ли добра ви-_ на, — у вече се општи, а сутрадан се љутити због мамурлука, — мислити, да су оцењивачи поједаних књига, читаву Ењигу коју оцењују, прочитали: — учинити некоме штогод добра. те ишчекивати, да ће нам дотични захвалан бити; — некога јавно укоршти, и надати се да

_ће се дотичник поправити; — а најапсурдније је пред.

својом љубовцом другу девојку хвалити.

(Душом и шелом математичар) био је професор Винче у Кембричу. Једаред је он у неком друштву тердио, да разуман човек никада неће на двобој пристатте — „Нека буде по вашем“, рече му на то неки официр. „али шта би ви учинили, да вам когод у лице рекне = Тоеподине, ви лажете! — Но математичар ће на то сасвим Флегматично: Шта бих учипиог Ништа, ван бих та једино умолио, да ми то докаже. Кад он то неби мо– тао доказати, бло би он лажа, а то би мени била задовољштина. Кад би пак доказао, онда бих се ја морао повући,

Е— Многоструке наше дужнике, које смо већ више пута опомињали појединце, молимо и овом приликом бве у скупу, нека сваки свој дуг одужи, јер кад су лист примали и читали, право је да нам ва њега и плате. Има их који дугују од почетка изласка листа, а међу тима има на жалост и неколико чита– оничких дружина, од којих неки сада после примљених 27 бројева, враћају 28 број, без да. су и једне паре платили; има их који дугују целу годину дана, а понајвише их је, који дугују по 4 фор. за пола године. Та верес-ја је грдна, а ми морамо све велике трошкове околиста да подмирујемо готовим новцем унапред. Огромну своту, коју смо на овом књижевном подузећу изгубили, нећемо за сад ни спомињати, само да нам плате који што дугују. Нарочито молимо и оне скупљаче, који су од других претплату покупили, па нам још нису новац послали. Има таких неколицина, код којих појединце 50—180 фор. скупљене претплате. имамо. Нека сваки одбије 10'5 од скупљеног новца за свој труд, а остатак нека нама пошље одмах као нашу својину, коју су већ давно послати требали. Иначе мораћемо износити на јавност како имена појединих дужника, тако и појединих екупљача, који нам дугују велике своте. ИЗДАВАТЕЉСТВО „СРП. ил. нов“

Народна радиност: Скупштина немачких ш австријских пчелара са изложбом у Випер-Најстату и какве нам ваља подизати економске школе, Од — Астрономија; Нешто о репатим звездама. — Шесме: На вршњаку, од Анџела. — Природне на-

уке: Хемија у кујни, за ученице у вишим девојачким школама, од А. М, М. — Ив равних крајева; Из Пеште у Нови Сад жељезницом. Путописна цртица, од 0. В. ПИ.

— Књижевност; ђулићи увеоци, реферат Милапа Савића. из Астрономије, Географије, Библиографије, Ботанике и Статистике, синац. Кућа у Броду у којој се родио Бранко Радичевић. — Књижевне белешке. — Смеси Дивљи вепар и својта му. Алексинац. Кућа у Броду у којој се родио Бранко Радичевић.

и нв Зи ННаН РВИ ЗВЕР ЦБ НЕ

Издање и власништво штампарије А. Пајевића.

—-<2 Уредник Стеван В. Поповић, д<>—

Песме: Прва песма, од Анџела. — Народно здравље: Које је храна за човека. — Научне новости: — Српеки писци: Змај Јован Јовановић, џеспик. — Ув назне илустрације: Дивљи вепар. Алек- У це. — Слике: Змај-Јован Јовановић, српски песник. Црногорка. Црногорац.

Штампарија А. Пајевића у Н. Саду