Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

5 _сик тако интересантан

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

ЈИВИГАРИДА И ЧАВРТОВ.

Јавно предавање Милана Савића“)

орам се пре свега извинити, што ћу се и — сада бавити тим истим питањем, којим "сам се бавио про летос, кад сам на позив прехседништва наше читаонице, коју реч у просторијама овим прозборио. Признати морам, да мене та тема јако занима, а држим, да ће занимати и поштоване слушаоце, јер се бави

око разјашњивања душевнога стања нашег подмлатка.

Пеихолошка су питања свагда занимљива, па ако се данас и нећу бавити питањем душевног стања савршенога човека — јер само такво стање спада строго у пеихологију ипак држим, да је душевно стање човека, који је у развитку, доста интересантно, да би

се могло о њему ако и не правило, а оно бар мишлење изрећи. Данас мислим да говорим не само о швигарицама, него и о швигарцима, или, као што се иначе у Бачкој вели, о „чаврговима.“ Јер и то је на сваки начин мало чудан свет, некако сметењачки, ма да није ни накао што је швигарички. Није ни чудо. Та мушкадија долази са осталим светом много раније у додир него женскадија; с тога јој се и особине раније изгладе, јер раније прима у себе с поља утицаје, те се по томе и раније привикне на светеке обичаје, према којима онда своје сопствене удеси. Женски свет живи више животом

„нутарњим, од светске граје удаљенијим, с пога се и развија на свој особени начин, и пак доцније, кад ступи у велики свет, влада

се по опште усвојеним обичајима, назорима и начелима, који сви пак добију свој прави тип у међусобном одношају, у живоме саобрађају из међу мушког и женског света. Јер та седва света допуњују, и онда тек чине свет. Женске до душе задрже и доцније своју нарав, која им је од природе додељена; али губе онај тајанствени чар, којим су преливене у млађаном добу, док су живиле јошу узаном кругу својих једномишљеница. Женске

се развију на свој 'начин, и онда су тек загонетка. Бадава, жена нас занима и везује у свакој Фази живота свога, као дете, девојчица, швигарица, девојка, љубовца, невеста, млада, жена, мати и матрона.

Код мушкараца је то са свим друкче. Ве: активна нарав у мушкарца не допушта, да се увуче у своју унутарњост, да се изолира, и да на свој начин себи кује појам о светуио његовим Функцијама, његовој радњи. Искуства, која себи стече још за рана у разним приликама баш у непосредном додиру са осталим светом, дају делању његовом извеснији, реалнији, самосталнији правац. Мишлење своје може често делима да оствари, е тога има онда и мање потајних жеља, с тога онда и Фантазија његова нема тако неограничена поља, и, видите, господо моја, башу испуњавању жеља, у остваривању замисли, једном речи да кажем у делању, лежи особина чавргова. Особина. швигарица лежи пак у мишлењу, у немогућности да постигне своје жеље.

») Ово предавање наменуо је наш сарадин г. М. 6. да га држи у просторијама Новосадске Српске Читаонице. Но пошто је г. А Хаџић продужио своја предавања на три вечера — то је М. 6. уступио ову занимљиву психолошку студију нашем У пио

ред.

Швигарица живи дакле умислима, чавртов у делу; она више апстрактно, овај више конкретно.

Али, као год што су мисли једне швигарице особене и чудновате, тако је исто и делање чавргова особено, чудновато. Старије се жене смеју невештим али милокрвним мислима швигарица, а старији се људи опет смеју незграпном, невештом али често лукавом делању чавргова. Што швигарица тек замисли, то је чавргов већ израдио — како пак,то је наравно друго питање. Обоје, и швигарица и чавргов, изгледају ми у таквим приликама као Адам и Ева, кад још нису били окусили плод са дрвета од знања добра и зла. Памет је ту, а и свест је ту, али способност распознавања није још ту, а та се стече тек после многог искуства.

Више пута сам премишљао о том, за што се деци забрањује ово или оно, а не каже им се узрок. Таква забрана побуђује пажњу у полуодрасле деце, дражи им радозналост, и они измишља»ају разне начине, да докуче и узрок и предмет забране. У таквим тугаљивим питањима олакшају наставници себи речима: то је грех, а из веронауке се зна, да је забрањено грешити. На послетку је тешко а често и немогуће растумацити разлоге забране; то се оставља времену и наставник онда у себи мисли:

„Кад дорастеш, кад промислиш, Кашће ти се само.“ =

Али хајдмо даље. Већ сама реч „чавргов“ изражава потпуно појам о тим мушкарцима, Она долази од маџарске речи „сзатагоб“ и значи ,лутало,“ „потуцало,“ „екитницу,“ „битангу.“ Сад, :е мора такав деран бити баш прави вагабунд, али у немирном и непрестаном покушавању да изврши своје замишљаје и нагоне, у вечитој тежњи да се ратосиља, узане собе и да се дочепа улице и својих другова, у живој нарави, и у готовости да се сваки час ухвати са својим пајташем у кике, лежи баш појам тога израза, који је,као сам предмет, много јаснији него израз „швигарица.“ Према предмету зготовљен и удешен је дакле и израз, с тога се и реч „швигарица“ не да прецизно протумачити, и свеза њена са изразом „швигар“ проблематична је, ма да се иначе намеће. У секундарном значењу стоје те две речи тек у свези, јер је швигарица, особито у саобраћају са момцима и са мање познатим особама или резервисана, или оштра. Одговори су јој одмерени и кратки: она се чисто осече на оног, ком треба да одговори. Са тог понашања дакле, које је одсудном оштро као и сам швигар кад је таман у послу, кад „пуца,“ биће да је узајмљен и акомодиран и израз „швигарица.“

У Горњој Крајини, и по свој прилици по целоме српскоме југо-западу, зове се швигарица „недосега.“ Та реч долази од глагола „досећи, досегнути,“ у 1 лицу сад. вр. „досегнем.“ Неглтивно пак „недосећи“ и значи недостићи, недомашити, недохватити. „Шедосега“ значи дакле девојче, које још није достигло доба велике девојке, које дакле још није дорасло. Тај израз је према значењу много јаснији него наши изрази: швигарица или швигаруша.

(Свршиће се.)

ЕРЕ РЕЈ ЕУ ДЕ РИРП 7) 202 Р- РУДАР ИРИГ ГР ЕРЕ РИТИРН И

___БЊИЖЕВНОСГ • ПИТ 2 ел 172 2 Шу БУ ШР ЕР "УМРУ, ПОР ТАРИ Ранта а

| Ерс Шу селен) 0 67 683 6) 6) сину: 6) сан) 6). 6) сав). 6 бер (кв ПЕН пи 722 2 472 АРар МРЉТИрар РАТУ АП ЛЕНу ·

Флора у околини београдској по аналитичној системи сложио Др. Јосиф Панчић. 'Греће издање. ЕЛога аосл Вејотадеп-

515 е415 ([егџо. У Београду "краљевски српска државна штампарија 1882. 8

8. е. ХУГ и 520. Цена 1 дин. 60 пара дин. |

Прво издање ове Флоре изашло је г. 1865., друго је изишло г. 1818., а четир године иза. тога ево нам и трећег издања, То је јасањ знак како зелепца атлађув стиче брзо све ви-

ше пријатеља у Београду.Факат, који београ—_ деким школама на част служи. Ово треће из-

дање слаже се и по облику и обиму са дру“ гим издањем, само уђоше у њега још пет врста, које су међутим у Београду нађене и проширен је у приступу топографски део тим, што су потанко изложена места на којима ваља биљке да се траже и у које доба године.

Иначе могу овим делом да се послуже почетници у целом Подунављу и Посавини; ђацима у Земуну, Панчеву, Митровици, Новоме Саду и т. д. нека је ово топлије препоручено. Поред славно познатог дра Ј. Панчића. била би свака даља препорука излишна.

М. Петровић.

Природне науке.

Да са умире морски таласи. Јо: од давних. времена познато је, да уље може да утиша. узбуркано море. У најновије време поводом многих несрећа, што су се догодиле на мору. почело је опет о том да се говори и нађоше се више њих, који се латише, да ескпериментално испитују истиности тог давнашњег тврђења. Међу осталима чи-ио је то иг. Шјеллља у луци Петеридској у Скотској. Кад је ружно време онда је за бродове често немогуће да уђу у ту луку. Али двогодишњи огледи показаше г. Шјелду , да кад се помоћу шмрка за притискивање, који је намештен на обали, кроз гвоздену или оловну лулу, која. лежи на дну мора и 25 милиметара у пречнику има, у растојању од 180 метара од обале уље излива, да онда већ после по сата. могу и саме мале барке у луку да уђу.

У последној седници академије наука у Паризу саопштио је сличан оглед г. Сирле д~ А у. Он приповеда овако: Власник мога брода понео је у Таксосу товар уља и кад смо дошли до Самотрака, било се море истина мало утишало, али таласи су били тако јаки, да није било могуће да уђемо у луку. У растојању од једне миље почесмо да сипамо уље пред брод и на моје дивљење видех како се исто са грдном брзином растпростираше, 2 таласи се спушташе и преображаваше под његовим упливом у глатку површину, која је била равна као длан. Тако лако-и без најмање неприлике уђосмо у луку. Кашње сам и на високом мору, просто из љубопитства, понављао исти оглед и увек се море поравнало на површини у около, које је величина одговара множини изливена уља.

Ако је вода већ покривена уљем, па се нато уље још ново уље долива, онда из искуства знамо, да се то неће више да распростире, него да чини капљице. Отуда се извело теоретичнправило, да кад се хоће море помоћу уља да утиша, да се онда уље у малим количинама а на многа различита места излива. Практични огледи потврдише то правило.

Има много крајева, где је море скоро увек мирно и сасвим равно; то су места, на које често долазе рибари и на којима се распростире нека зејтинска материја, која долази од риба и морских сисара, јер при лову исти има пуно прилике за одтицање и распрости рање масних маса

Друго средство да се морски таласи утишају састоји се у том, дасе у море баци велика множина лаки тела, која могу бити ма од какве материје. И та је чињеница већ много пута посматрана, а г. Фандер Менсбруге разјашњује ју овако : Тела, ко ја пло-