Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
#
СРПОКЕ ИЛУСТЕОВАНЕ Не
но друшто за члана комисије, која ће да на бави српско народно одело за етнографску изложбу у Москви, а исте године добио је Симић из Москве диплому и медаљу од меди, за одело одличне српске грађанке, које је он сам не дар послао.
Симић је био од год. 1851 члан српског ученог друштва а на доколици превео јем прерадио је више од десетину позоришних игара. Мати Симићева, честита госпођа Катарина имала је смисла за уметност и дружевност па је то улила и своме сину Милану.
„Миланова. наклоност — завршује Ј. Бошковић — своје цртице о врдоме покојнику к наукама и уметностима беше унапређена избором предавачких снага. Настава у општој и српској историји имађаше утицаја на његов човечни и свесрпски правац. Беше широких груди, а имађаше свагда будно око и бистар поглед за наше незгоде и махне. Говораше тачно Француски и немачки. Што се као дете учио у цртању и музици и што је, кад је одрастао, много путовао и видео света: тим дубље разбирање доби у тим уметностима, те поста Фини познавач њихов; тому доцније и пристајаше у посао, а и љубио је и ценио уметности и уметничка дела у опште јер их је познавао. О неуморном ревношћу и издржљивим радом деловаше он за бољитак своје отаџбине као пријатељ и унапредилац уметности, уметности цвета живота, онога чим се "човек такођер одликује од животиње као оно умом и говором за коју се тада ретко ко заузимаше.“ Да је данас у Београду више таких пријатеља уметности као што је био Милан А. Симић — српско друштво за неговање уметности ис би данас била само пуста жеља.
Јо НАША ИЛУСЕ
Укоп Даничићев у Београду. По нацрту проф. Владислава Тителбаха.
Земни остатци др. Буре Даничића спроведени су из Загреба и сахрањени су у Београду са почастима које народи одају својим "највећим мужевима. Спровод покојников служи на част народу хрватском и српском, а уједно је сјајна пошта коју је један и други народ одао науци.
Његово Величанство краљ Милан [ уважавајући неумрле заслуге Даничићеве по српеку науку наредио је, да се тело његово предесе из Загреба у Београд и ту сахрани свечано о државноме трошку.
Српски листови донели су подробаа опис
ове тужне светковине — у којој је учество-
вао 14 нов. о. г. тако рећи сав Београд. Један призор, и то последњи нога спровода приказујемо читаоцима листа нашега сликом, по нацрту професора Владислава Тителбаха, Слика наша приказује онај тренутак, када се од славнога покојника прашта српска
велика школа речима Бубе Стојанови-
ћа елушаоца Филозофскога Факултета.
Још једно „вјечнаја памјат“ и тело Даничићево отишло је под земљу — а дух његов живеће неумрло у делима његовим њему на славу нама на дику и корист, потомству на подстрек.
Ликом којим уресисмо чело данашњем броју листа нашега, што га израдисмо по последњој у Џаризу рађеној Фотографији покојниковој и овим призором са свечанога погреба његовог одужио је и наш лист барем јед-
ву лепту од онога великога дуга, кога, дугује
тог свеча-.
великану, као што је био Даничић, цео српски |
Богојавленско свећење воде у Москви. По слици А. Васнецова. :
Међу најсвечавије призоре православнога богослужења спада за цело освећење воде о богојавленскоме празнику. Чин тај обавља се свуда па и у најмањем месту на врло свечан начин — а некмоли у Москви средсреди и друтој престолвици велике руске царевине, средсреди рускога народнога и црквенога живота.
Док су руски цареви становали у Москви постојао је нарочити пропис како се обављало освећење воде на реци Москви: Цар Петар ! наредио је први, да при тој црквеној свечаности суделује и војска и сам цар је на челу те војске присуствовао свечаности.
Сликом нашом ·приказујемо како се та свечаност обавља данас у Москви. —
Слава витештва, По слици Василија Верешчагина.
У листу нашем било је већ говора о сликама генијалнога рускога уметника Вас илија Верешчагина, који кичицом својом војује против грозота рата, као апостол мира.
Верешчагинове слике биће ово дана изложенс у Џешти у дворанама уметничкога друшква. Не сумњамо, да генијални уметник неђе и у ЏЦешти стећи оно исто признање, које је стекао по свима престолницама, где год су биле слике његове изложене. Колико потресају слике те свакога гледаоца, најбоље сведочи забрана војенога заповедништва у Бечу, које је закратило војницима да не гледе те слике.
Међу тима сликама које се баве грозотама војевања заузимље одлично место и слика: „СОлава витештва“ коју приказујемо у данашњем броју листа.
Витештво то слави се пред Самаркадеком џамијом Шир — Дар а збива се год 1868 када је руски генерал Кауфман завојштио на Самарканд и покорио их руском оружју. Туркестанци су напали на једну малу руску
чету и побили су је до ноге. Пошто су по| тинулим руским војницима одрубили главе, по-
теку у Самарканд, · ободу главе на. високо коље свему свету на видику, да се похвале својим витешким делом.
_ Скупили се Самаркандци пред џамију да славе ихвалејуначко дело — аге појахале бесне арапске хатове а богати трговци камиле – пред сакупљевим светлим збором узноси дервиш кићеним речима јуначко дело учињено над ђаурима.
Џамија Шир — Дар је једна од најлепших џамија Самаркандских — таких је некад било 250, а градио их је Јалунигар-бег око 1260 над гробом мухамеданског имама Доздагуме.
У Верешчагинови слика хвале, даверно и пластички приказују бујну архитектонику истока. —
| СУД 14 ХЊИЖЕВНЕ |
— Краљевскео-српекадржавна штампа рија у Београду је највећа српека штампарија. Као издавалац српских научних дела а по јефтину цену је иста штампарија врло важан културан Фактор у нашем народу. Издања те штампарије одликују се из године у годину све то лепшом и укусниом израдом што је заслуга вреднота и родољубивога управљача њезинога г.бтевеРајичевића, који је редак. стручан познавалац штампарскога рада. Добар глас ове штампарије показује и најновије издање њезино; „Календар са Шематизмом краљевине Србије за год. 1888. У Београду, издање и штампа краљевсео срп-
1 МЕ УДА па ин пне И и угледала света. Цена је календару свом који обухват 297 стр. на великој 8-ини 2 и по динара. | ИН = Од Српскога архива за целокупно каретво што га издаје Српско лекарскодру тво у Београду изишла је коо 14 књига дељка; Хигијена, паука о здрављу од дра. Вризмана, Уз сарадњу проф. Петенкофера и дра Шу тера) иревео Др. Лаза Пачу. У Београду, трарсвск српска државна штампарија 1882. 8-ина стр. 484. Цене 2 динара. Ако су икоја књиге добро вошле нашем нар: ду, свакој српској кући, сваком члану у њојзи то с књиге које нас лако и лепо уче како да чувамо ма ће благо на свету — здравље своје. Да је ова књиш доиста ваљана, за то нам јемчи како име гласовитог друш тва које ју је издало, признатога писца који је написа . + 377 8 и вреднота српскога писца који је превео. Овоме таке важноме; тако корисноме а уз то тако- огромном делт Д пе осе. цена је тако малена да га може набавити свака наши кућа. пале %
— Радујемо се што можемо одати своје пуно признавањс одбору“ који место трга лепога и племенитот; задатка да изда дела саслужнога српскога песника Ђђури Јакшића, на ревности којим жури то издање. Тек шт смо отласили прву књигу тога издања ево за њоме веј и друге под насловом: Дела ђуре Јакшића. Књи та П. Песме епске. У препоруку списа призџатотг песника као што је био рано премишули 5. Јакши! пије нужно тротити речи. Ваља нам ипак поменути, д: се ове издање издаје у корист сиромашне удовице и сирочади покојникових п да се одликује брижљивом редакциом и лепом укусном штампом на врло Финој ар. тији, У књизи овој имаде 18 повећих епских песама песникових штампаних на. 149 стране. Пена је књизи, ак се не варамо једани лодинар.
— На пољу наше књижевне радње за децу имлмо да прибележимо две нове појаве. Српска књижара Браће М. Поповића у Н. баду почиње да издаје: Ели те за поуку младежи (!). Као књигу те библиоте. ке издала је: Чича Товину волебу или црн. и бело. Како су живели северсамерикански робови, ШП енглеском изворнику који де написала Бевстег- 5706 5: одраслију депу немачки прерадно А. Х. Фоговип. Нг српски превео А, М. Матић. Са две слике, У Н, Саду 1883. Штампарија А. Фукса. 8-ина стр. 106. Пена 40 н, — Друга је књига која иде у ту врсту рада: Спозмена, забава и по указа децу, удесио Бранко В. Константиновић. У Н. Саду 1888, штампарија А. Пајевића 8-ина срт. 92 са 7 слика. Цена 2
0 обема овим књигама рећићемо у броју што иле иде коју опширније. — ·
— Књижара Луке Јоцића и друга у Н. баду издала је као свеја најновија издања књига: (0 претоваривању школске деце. Опоменла родитељима, учитељима и свима пријатељима дечијим од Фрилриха Вилхелма. Фрика, превео Александар Јорговић. проф. више девојачке школе у Н. Саду, 5-ина стр. 76 Цена 30. Књижицу сву мећемо топло на срце свима о-
| вима којима је наљењена, вредно је да је што озбиј-
није проуче те да савете што пре и боље уваже: — лаље књигу: Омбра, роман А. Женевреја превед с фран цускога Ј. В, Несторовић. Цена 50 новч. — Ваљалс би да је књижара приметила на обим овим књигама, ла су оне прештампане из листа „Јавора за год. 1882“ каб што је то уобичајено при одштампавању.
"ИЗЈАВА.
Са више страна питају нас пријатељи листа: да ли ће „Српске Илустроване Новине“ излазити и у год. 1883-ћојг
Дојакошње издавање листа. са једва 450 претплатника стало је издавача то. лико материјалне жртве. да се од појединца па ма и највећег родољуба не сме захтевати, да он сам подноси таку п то: лику жртву за све нас и даље.
Према томе принуђен је издавач листа да издавање са бројем 36-им обустави.
Уредништво учинило је последњи по“ кушај да одржи лист и искало је припомоћи у ерпеких књижевно-научних друштава и фондова, наиме у Матице Српске, у Српскога ученога друштва, Ко. ларчевог фонда, Чупићеве задужбине.
да осам дана зна ће уредниш. твода ли му је молба уважена или одбијена, те ће 36-ти број према томе бити последњи број за 1882 год, или за навек.
Толико пријатељима листа.
народ. скедржавне штампарије“ који је по укуској изради најлепша књига што је у нас у год. 1882-ој Уредништво.
| ——==———__—_—__—____________________о——_— = “ Сје,дјржеад: Забава: Једна бајка, од Милана Савића. — Песме: Мелодија, од Драгутина Илијћа. — Ив природе. Бисер, написано Доброслав М. Ружић. — Песме 8. Ј. Јовановићу, од Љ. ШП. Н. Љиљан, од Вонслава. — Треводи: Млади господин. Слика из горских крајева од И. Тавчара, са словеначкога Ш. — Астрономија: Нешт о репатим звездама од 6. М. — Преводи: Особењаци, написао Иван Тургењев, превео Сава Петровић. — Из разних крајева: Ширано и његове салине, од М. Џ. — Ли стаж: Швигарица п „Чавргов“. — — Књижевност: Флора у околини београдској, од М. Петровића. — — Научне новости: Из природних наука, — Уметничке но: вости, — Знаменити Срби: Милан А, Симић, управитељ народног позоришта у Београду. — Ув наше илустрације: Погреб Даничићев у Београду. Богојавленско све: ћење воде у Москви. Слава витештва. — Кљижевне белешке. — Слике: + Др. Ђуро Даничић. Свечани укоп др. Ђуре Даничића. Слава витештва. Богојавленско свећењ.
воде у Москви. | Милан А. Симић.
ни па
Издање и власништво штампарије А, Пајевића,
+ Уредник Стеван В. Поповић, #>
Штампарија А. Пајевића у Н. Саду.