Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
сам у оном ' 49 једне стране Ерин превађач и чланка
58 ла будем, лоц мисли женскога писца тога
те И надам се да ћу АИ са-
| креним саветима, него што су а и су-
| парним преводима. А кад се сетим још силих романа из „енглеског живота“, који се од нас тако радо купују и читају, док меутим наши најбољи листови и часописи са
Б немара и непризнања, или пропадају или само _ вегетирају, држим да нећу згрешити ако додам још онде и штетним, па до некле и не-
_ моралним преводима. Када би се писала статистика носретних,
: "бракова, дало би се можда лако доказати, ка0 наше младе девојке, под упливом читања рђавих романа, са посве погрешним појмовима о животу и раду женске у брак ступају, како __се на брзо преварене и несретне осете, што | нису у стању да живе као обожаване краљице "безбрижан, у сновима својим себи стваран кивот, већ што су принуђене, да као искрене и одане жене и домаћице раде озбиљно и "енергично. Песник или књижевник је у изве„сном смислу васпитач људства; његова су лела често од далеко даљег уплива чак на потоња поколења, него што је он сам можда Женске особито, које лако при“ мају и брзо се одушеве, далеко се лакше и поводе за оним што читају, него људи. Оне не истражују много, да ли онај роман, ко'га читају, садржи у себи истине и моралне врелности, него га пресуђују по оној запетости, п неданимичној раздражености, у коју их чи "тање доводи, и у којој се за време читања "налазе. Лектира нетреба да дражи, него само да,
в помишљао.
подстрекава, вознима, него да буди у нами ону узвишеност у осећајима, оно упознавање правог и племенитог душевног живота, које свака женска, ако ће да буде вредна и достојна свога положаја као жена и мати, треба свакако у срцу и у глави да има. Ваљана књига је до"бар пријатељ, и — као што пријатеља поштујемо и нерастајемо се лако од њега, тако и од добре књиге не треба одмах да се растајемо, и већ при последњој страни, да тражимо себи другу. Особе и мисли, које нам песвик износи, треба да нам пређу у крв, да свиве у души читаочевој и даље, не само док их је читао. Песнике руководе племенити и узвишени мотиви, и само ће мо тако за доста учинити тим песничким тежњама, ако им мисли и осећаје пресадимо дубоко у срце у душу, тако да нам увек при сваком наашем мишљењу и делању пред очима буду, да пам служе као узори и вође у животу. А то је само онда могуће, ако тим особама и мислима оставимо довољно времена, да могу дубоког корена у души ухватити, да буду верна и трајна слика, коју неће моћи сваки „други нов утисак помутити или избрисати.
Већини читалица као да је најважније у троману или приповетци коју читају, да ли ће "се догичне особе узети или не; и зар је онда "чудо, кад баш така лектира највише прође "налази, која по себи никакве дубље вредности у себи не садржи. а добре и ваљане књиге, које су писане из срца песникова, које садрсже у себи најсветије истине, не пролазе никако, јер или нису довољно интересантне, или што је још горе за самога писца, нису та разумели.
Као оно стомак, што мора да оболи кад та претоваримо хрђавим и неукусним јелима исто тако мор: да пати и моралан и есте"титан осећај, ако му она душевна рана, коју
она не треба дајнас прави нер-
му пружамо, није довољно крепка и снажна за његов душевни организам. „Кенскиње зацело потроше млого времена у читању такових дела, која немају никакве дубље вредности, до само што драже осећаје и Фантазију, тиме отештавају или и сасвим упиштавају онај склад, кои треба између живота у исти, ни и оног у нами да постоји. Зато ваља да учимо мислити, да изоштравамо своје умне снаге добрим делима и мислима.
Женска, која може за себе казати, да је само два дела у години дапа скров проучила, стоји за цело далеко више него она, која можда недељно и по две свезке прочита, а будимо искрени — таких има, читава легија. Це гутати, него жвакати, и пе појединих особа ради, него зато да сазнамо и у познамо психолошку вредност једног доброг дела треба да читамо или боље рећи проучавамо романе и приповедке, и то само оне, у којима ће мо наћи песничке вредности спојене са истином реалнога живота. Али роман и приповедка још нису све, они не испуњавају читаво литерирно поље, које је за женеке опредељено; популарнознанствени инаучни чланци, који је подстичу да да даље учи, онп треба да су наизменце допуна забавној лектири. Научна дела која су некад само научењацима приступачна постала су данас заједничко добро на а зацело и женске треба да прате нау-
мисли,
била, рода;
ку, и развиће њено; али то ће само тако по- |
стићи моћи, ако не буду све време своје шиле читајући јалове романе, пего ако буду озбиљно и вредно проучавале и така дела, која ће их одржати па висини данашње модерне
тро-
познавања, и детаљног изображења.
Популарно писана хигијенска дела имају
данас нарочито широк и велики круг женских |
читалаца. Делао „неговању здравља „неговању тела“ ит. д, врло су омиљена женскима. Истина да су данас строго научни кругови тога мнења, да лајпцима, а нарочито женскима учење медицинских ствари далеко више шкоди него што користи, зато, што лако могу да уобразе себи, да су упознале и пронашле оне тајно дејствујуће, често и самом стручњаку загонетне снаге, — али зато с друте стране несмемо заборавити, да изображена женска само онда може користити кући, деци својој и себи самој, акоје у стању, да разуме и да растумачи себи природне појаве, да ако буде упознала не само предуслове за одржање здравља, него ако буде познавала и средства и путеве, којима ће штетне упливе по организам избећи моћи, или ако су наступили, да их ублажити може. Стручно лекарске плуке су данас за женске посве неприступне (бар на нашим евеучилишитима) али зато ипак ваља да упознамо женске у најширим обиму е њима. Лекари зацело се неморају бојати. да ће их зато можда женска у чракси њиховој пречити, јер у заиста озбиљним случајевима ће и најизображенија и најначитанија женска да се обрати на лекара. Први медицински капацитети заузели су се, да упознају женске са законима, по којима се тело наше развија и снажи: они су постали данас тиме прави и искрени пријатељи женских, и њихова су дела врло млого допринела, да се предрасуде и застајеле навике отклоне, Од исто тотике велике важности по женеке су популарно наупчпна делао кемијии физици. Она женска, која зна, да јој је кујна хемичан лабораторијум у ком се огледају вечити закони природе у малом, као и изван њега у великом, за ту неће зацело ни један посао у кујни несносан и неинтересантан бити; она зацело неће више тако важно што,
сам !
већ исти |
као што је кување и зготовљање јела, од чега онда кад се уради добро, здравље читаве породице зависи, ослањати само на куварицу, која само механично ради. непознавајући праву важност тога што ради; оно што јој је пре незнатно и без цели било, постаће што јој занимљиво, онда кад извесно упозна како и зашто је то тако. Помоћу таких дела моћи ће само потпуно ехватити праву задаћу домазлука: Штедити, а да не оскудвевамо, уживати, а да не расипамо.
Као што свака женска често тоалету своју понавља и модернизује, тако ваља да се труди, и да своју библиотеку новијим стварима украси. Код млогих ћемо наћи.у салону и на столу годинама исте галерије лепих дрвореза, крај којих нас од дуга времена зевање спопадне; не чини само скупоћа изложених дела читаву вредност њихову. Госпа Е. хвали се н. пр. како је за Токепира. плустрованог, који је код ње на столу ва незнам какве друге слике, опет 50 Ф. издала, али онај, који је често и дуже време посећује и не осврће се више нато дивот-издања, њега далеко више занима сто госпе М.. код које се сваког месеца по које ново и корисно дело на столу налази. Али гђа М.. старала се за своју библиотеку као и за своје цвеће, у свако доба све- нови плодови п нови цветови.
88 Ф, дала,
Наши се књижари — то им се мара признати, заиста довољно труде, да им књижаре што разноврсније и што потпуније буду,
али у толико се можда наше женскиње мање
| труде, да и дознају најновије производе на| ших — па и страних умних првака и јунака. науке, не тражећи при том од њих стручног
Оне одлазе и посећују помодпе салоне, и помодарске трговине, да се известе најновијим парушким и бечким каприсама, — али у књижару баш да не речемо никада, али свакако ретко, врло ретко. Неколико њих, које купују и имају старих, — па напослетку можда и који од новијих романа, оне су средиште све умне забаве женскиња, њихове књиге се пренашају и узајмљују од руке до руке, из куће у кућу али исте те женске, које су у стању да и 100 Ф. па и више издаду за какву лепу и нову тоалету, нису или никако у стању, или им врло тешко пада да издају два или три Форинта за најновију књигу, или ког ју Форинту годишње за српске забавне п почне листове. О том ни разговора нема. Будимо искрени и признајмо да је тако, јер то је пут, који нас може још добру одвести. У Инглеској и Франпуској постао је обичај, који се рачуна као знак доброг васпитања, да женекиње купују најновије литерарне производе, помоћу којих ће да се упознају са умним плодовима и богатством појединих знатних људи, и који тиме што ће да им пријатно и поучно прекрате сат дневно, постају им мили пријатељи, од којих се онда, када су се једном упознали се њима, нису у стању више да се раставе. То језацелс леп, аристократски обичај, који заслужује призњање, али ида се угледамо на њега;он оплемењује изображење и укуе.
Књижари и издавачи, нису никако у стању да наплате ни рад, а камоли још и труд књижевника и писаца, зато што им се дела не купују. Џа зацело су и женскиње томе баш ако и не сасвим, алисвакакодоста криве, јер лепа књижевност у првом реду је њима намењена. А она времена, у којима се пречило, или бар занемаривало женско изображење, и у којима се подсмевало женским писцима и њиховој начитаности, та су данас хвала богу далеко иза нас. У колико је разновренија, дубља и богатија садржајем лектира за женскиње, у толико ће оне и више
који
свако
И
поглавито