Srpske ilustrovane novine : za zabavu, pouku, umetnost i književnost

" витог

376

СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

потребе осећати, да оно што су прочитале и упознале, да то и притјажавале буду.

Тиме ће да престану жалбе о дугом времену, нервозности и хистерији, јер она која се научила озбиљним стварима забављати, која је научила са истом, добрим и поучним књитама себи време прекраћивати, знаћђе за извесно исвојим телесним незгодама управљати. Већина женеких болести оснива се на уображењу, и оне би се зацело млого лакше из лечити дале, када се те „силом болеснице“ неби толико само о себи забављале. Женскиње,

које знају да набаве себи добру и корисну лектиру која им вољу за рад, мишлење и осећања у једнакој мери подстрекава, те су великим делом стекле себи и душевног здравља, па ће њиме и телесно да се користе. ЈУ Бечу. Новембра 1882. Милутин М. Миличић.

> 5 УЧНЕ, новости. |> пе О пе по

Највећи цвет на земљи Највећи цвет, што та има на земљи, изложен је у музеју ботаничке баште у Берлину. То је „КаШеча Атпој“ или див-цвет са Суматре. Кад је тај цвет сасвим отворен, онда има 3 метра у обиму и 1 метар у пречнику. Тежак је око 7 килограма. Нигде се другде не налази до на Џави Суматри.

Зна се, да се на острву Суматри, које је дуго времена било Европљанима слабо познато, находе неизмерне густе шуме, у којима, живе риноцероси, тигрови и слонови. И биљни свет је тамо исто тако разноврстан и велељлепан као и у Индији. Тамо је домовина највећег, вајшаренијег и најкористнијег биља.

Ту у дубокој шуми, која беше скоро непроходна, виђена је г. 1879. први пут „КаБЈеза Атпоја,“

Сер Тома РаФл, губернатор Суматре, оспивач зоолошког друштва у Лондону, и док тор Јосиф Арнолд беху заједно на шетњи, кад су одкрили тај изванредан цвет, ком су дали своје име.

„Кашеча Атпојф“ изгледа врло просто. Стабљике и лишће врло су слабо развијене; на кратком и танком стаблу, које излази из положеног ваљкастог корена, налазе се љуске, које су рудименти од лишћа, а на крају му налази се један једини цвет, који има двоструку круницу. Тај колосалан цвет је црвен са белми пегама.

Читаоцима је познато, да се на острву Суматри налази дрво, којег се плод употребљује као хлеб; али то острво има и биљку, која даје воду, јер „КаШеча Атпојф!“ прави је бунар за путника, који на свом путу нигде не налази други извор на ком би могао да се освежи. (Ртовтев.)

«је «(е па а У

ШИ

ОСТА РУВАРАМ.

Има једна нарочита околност, која нас да-

нас више него икад изазивље, успомену на рано преминулог младог, даросрпског књижевника на Косту Руварца. Околност јета у појави, која је у нас све то чешћа: да људи у младим годинама, неспремни, неуки залећу се на књижевно поље, истичу се радом коме нису дорасли, па после једног два ли "огледа лонпру — да не избију више никад на површину.

И Коста Руварац изишао је млад на књи-

да зановимо

почетника — |

жевно поље, али је он пре првих огледа својих провео неколико година у истрајним и темељним студијама свега онога, штоје био науман да обрађује на пољу српске књижевности па чим се појавио радом евојим, свако је одмах осетио, да сеу Руварцу појављује млада али спремна снага којој је стало до озбиљног и истрајнога рада.

Бранко Радичевић и Коста Руварац подударају се у једној црти а та је: да су обојица за живота свога јако утицали на своје другове, а након смрти, дасу и у гробовима својима, успоменом на њихов рад разгревали у срцима српске омладине, што се учи по великим школама у Бету и Пешти, љубав према, народу и вољу за умним радом у корист културе српскога рада.

Коста Руварац родио се у От. Бановцима у Срему 1887 а умрво је о Кретову дне 1864. у Текелијануму у Пешти. На гимназији у Карловци, а по тому Будиму био је вазда први и најодличнији ђак Исто је тако био вредан и одличан правник на универзитету пештанском и проучавао је мимо своју струку естетику и историју књижевности, спремајући се, да посвети своје перо поглавито литерарној критици.

Руварац је са друговима својим установио дружину „ПШреодницу“, која је обухватала, сву српску омладину у угарској престолници и био је радом својом душа тој дружини. У тој дружини полетарили су огледима у књижевноме раду мном наши данашњи књижевни радници.

„Окупљенисписи Косте Руварца“ изишли су 1866 у Н. Саду, а издао их је Ђ. Поповић. У овоме издању нема онога, што је најкарактеристичније обележје Руварчево нема његових критика, што су штампане у „Летопису“ и у „Даници“

Многи даровити члан садањега нараштаја, нашег користио би се када би проучио кратки живот и рад Руварчев — јер би се у многоме могао угледати на њега.

Напред, у бој за отаџбину! По слици сликара Моро де Тур.

Француски уметник Моро де Тур, слави великом сликом својом љубав према отаџбини, која је кадра, да распали срце у сваком верном сину јој, да га повуче у свети бој где се љубав та излива крвљу из срца одушевљених ратника.

Слика ова иде по предмету, који нам ириказује у историчко — алегоричке слике. Љубав према отаџбини соколила је шаку Шпартанаца, када су одолевали сили персијској — она је прославила старе Римљане у доба, када је у њих била република.

Призор из одушевљене борбе за отапбину приказује нам сликар дугим редовима бораца који лете одушевљено у бој и дирљивим тре“ нутком где се отац одваја од своје деце те и мати приграбила копље да се нађе на помоћи и — отаџбини.

пудлИди „СРОСКИХ ИлУСТР. ДОВИНА. У прошлом броју објавили смо својој поштованој публици да ћемо јој за 8 да. на знати касти да ли ће овај лист излазити и даље. Чекали смо да се реше молбе уредништва листа поднешене нашим књижев-

| ним друштвима и фондовима ради потпоре

још пре два месеца.

Ми лош ни данас ни смо добили од управе тих друштава и фондова ни црно ни бело — без потпоре те и са овим дојакошњим малим бројем претплатника, лист наш не може даље да излази и ово му је последњи број у овом облику.

Јављамо публици, сарадницима и пр јатељима овога листа: да обустављ моиздавањена тримесеца.“ ј- доконца Марта 1883.

Та три месеца употребићемо на то да.

се приберџемо од грдне материјалне ште те која износи на хиљаде, то време упо требићђемо још и на то, да наплатимо сву вересију од својих дужника којих је ве– лики број.

Није нам зазорно да признамо да, овај |

лист престаје да излази само за то, што |

за ово годину и по дана није могао сте— ћи у целоме Орпству 1000 претплатника. _ који су нужни да покрију велике трош-

кове око издавања оваког листа.

Ми смо радосно примали изјаве из _

уда је публици | листнашврлоу вољи“ и „даје штетаакопрестане излазити“

„даћ (5

нај даљих крајева

—- годило нам је и обећавање ве пријатељи заузети око скупљања претплате“ — али времена су данас така, да од лепих признања, одпразнихобећањанеможе никодаживинидаради — па. ниовај лист.

„Српске Илустроване Новине“ престају за време да излазе у овоме облику —- а престаће да излазе са свим ако уредништво за идућа 3 месеца не добије потпоре за даље издавање листа и ако се српска читалачка публика не одзове живљом и обилатијом претплатом овоме листу.

Потрају ли и даље ове тешке околно– сти ради којих морамо да обуставимо даље издавање листа, оно лист овај и мисао којој је служио неће угинути са свим

Не узмогну ли овако — „Орпске Илустроване Новине“ излазиће после три месеца дана извесно опет али онда у скромнијем облику и суженим програмом

Задржавајући себи право пред срп ском публиком да након три месеца наставимо издавање овога листа било по дојакошњем било да га издајемо онако

како се узможе — дужни емо да одамо_

нашу најтоплију захвалност свима сарадницима листа који су доиста дивним родољубљем радили на листу, да захвалимо и ономе делу српске публике који је лист наш претплатом потпомагао.

Све пријатеље листа —- и сараднике и претплатнике молимо да нам остану верни за ово кратко време одмора и прибирања — до скорог састанка, до новога. рада прибраном а можда и зановљеном снагом.

Први течај „Српских илустрованих новина“ понире овим бројем на путу своме у јаругу која се зове: српски не– мар п нехат али после 5 месеца. дана излазе опет на видик, било да се дотле спере то ругло са образа српске читалачке публике, било да као тиха вода роне брег немара који им се свалио. на груди.

У Н. Саду о св. Сави 1988.

Уредник и издавач „Орпеких Илустрованих Новина.“ (-- --Зви Многобројне дужнике наше мо– лимо да свани посебице свој дугу најкраћем времену пошље, јер кад су примали и читали лист, право је да за њега и плате.

Сјалжјежеј: Забава: Огњаш, приповетка П. К, Росегера. превео — ав. — Народно здравље; Које је храпа за човека, — Листак; Швигарица и „Чавргов“, — Књи– жевност: Библиотека паучних истина, реферат М. Петровића. — Шта ваља жепекиње да читају; реферат од Милутипа М. Миличића. — Научне новости: — Српски шисци: Коста Руварац. — Уз наже илустрације: Напред у бој,

српски, Напред, у бој за отаџбину.

Издање и власништво штампарије А. Пајевића,

за отаџбину. — Публици „Српских Илустр Новина,“ — Слике: Коста Руварац, књижевник

=> Уредник Стеваш В, Поповић, =

Штампарија А. Пајевића у "Н беду. | 5 -

и === === овна а јаваг _ “(баба јавани аи