Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„На Турчина Ћоровић-Османа, „Не би ли ми Бог и срећа дала, „Да би њега жива уватио;

Ако ли га не би уватио, „Удри који, родила га мајка !< Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на, средину, У то доба Ћоровић-Османе,

Но се скочи Перовић-Радуле, Те он вата Торовић-Османа“ Једном руком коња за дизгене, Другом руком Турчина за прси, Обали га у траву зелену. Остало му прискочило друштво, Те Османа жива уватише.

Тад! бесједи Ћоровић-Османе: „Богом брате, Перовић-Радуле ! „Немој мене пагубити главу, „Ево тебе хиљаду дуката; »жвадест брата двадест Ћоровића „хоће дати двадест џевердара, „7 кадуне буле Ћоровића, »ујаће свака ситне перишане

>» са грла злаћене ђердане, „Па којим су бисер и дукати; »Даћу тебе ата големога,

» Од ког бољег у свој Босни нема, » У свој Босни п Херцеговини, „Оседлаћу г' седлом сребрнијем, „2“ покрити чохом до копита,

у Прије чохе пули рисовином „Искићеном п сребром и златом.“

со от

100

110